Nuspojave
Srbija – luna-park za antiglobaliste
Neozbiljno je i neodgovorno previđati kako se jedna vrsta turbolevičarskog diskursa sjajno nadopunjuje sa lokalnom desničarskom i populističkom demagogijom
60 godina od sloma fašizma - jedno sećanje na Oslobođenje
Za pobedu, ili „Ljes rubjat, šćepki letjat“
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
Nuspojave
Robin iz hudnice
Svojim nezaboravnim medijskim performansom Nebojša Bakarec je utvrdio položaj u društvu "animiranih" likova naše politike
Apokrifi
Judin kod
Teško je poverovati da se neshvaćeni apostol Juda probijao uskim jerusalimskim ulicama kroz svetinu koja odlazi na suđenje pred palatu Pontija Pilata, da bi potom ušao u papirnicu i rekao: "Dajte mi pergamenta za trideset srebrnjaka", sve sa namerom da pre samoubistva trajno zabeleži svoju verziju događaja
Latinska Amerika i mit o Čeu
Don Kihot bez Sanča
Najkasnije kada je Mario Terano, u drugom pokušaju, izrešetao Čeovo telo, nastao je mit o romantičnom ratniku, nežnom borcu, ljubavniku i internacionalisti. Če, koji je sebe rado poredio sa Don Kihotom, nemirnog duha i nepokolebivog u borbi za pravdu, ima sve odlike koje ga danas čine besmrtnim – hrabar, dobar, lep, mlad i mrtav
TV manijak
Poglavica Toma SSS
Pozorište - Jastučko, Martin Makdona
O nasilju
Martin Makdona : Jastučko
Beogradsko dramsko pozorište
Režija : Anja Suša
Uloge: Vuk Kostić, Ivan Tomić, Vojin Ćetković, Dragan Petrović
Izjava nedelje
„Tada nisam znao da je Otpor filijala CIA, peta kolona američkog hegemonizma. I to dobro plaćena.“
Dobrica Ćosić, odgovarajući na pitanje da li je njegovo učlanjenje u Otpor bilo izraz protesta ili nešto drugo ("Nova Zora")
Kragujevac
Plač majke božje
Epidemija plakanja ikona koja poslednjih godina vlada u Rusiji, izgleda, stigla u Kragujevac
Nacionalne kuhinje
Viljuška, kašika i štapići u Beogradu
Kuhinja je važan deo nacionalne kulture. U svetu postoji na desetine pa i stotine nacionalnih kuhinja od kojih skoro svaka ima nekoliko varijanti – ovo čini da se nacionalne kuhinje vremenom menjaju pod uticajem "uljeza" u obliku različitih sastojaka i načina spremanja hrane. Da li će rastući broj stranih nacionalnih kuhinja u Beogradu uspeti da istera sarmu i pljeskavicu sa uobičajene trpeze stanovništva Srbije