Promene zbog pandemije

Kako je “Corona” preživela koronu

Deset stvari koje nam pre pandemije nisu bile važne ovoliko koliko su sad, a koje će, gotovo je sigurno, preživeti i kad ovo čudo jednog dana konačno prođe

Sociologija pandemije

Da li je kovid promenio svet

Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza

Vesti

Dijalog između Beograda i Prištine: „Mali Putin Vučić“ protiv „malog balkanskog Hitlera Kurtija“

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da prijatelji ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiji i Republici Srpskoj imaju za cilj da "namame Rusiju na Balkan", a predsednika Srbije Aleksandra Vučića je nazvao "malim Putinom" i ponovio po ko zna koji put da je Srbija predstavlja pretnju za region. Na to mu je iz Beograda stigao odgovor da je on, Kurti, „mali balkanski Hitler“

Rusija: Ko je ko u Kremlju

Svi Putinovi ljudi

Putinova elita nije jedinstvena. Ona se sastoji od pet “entiteta”, odnosno pet samostalnih elita. One potvrđuju predstavu o postojanju tzv. “kremaljskih kula” koje povezuje želja da se po svaku cenu očuva postojeći sistem vlasti na čelu sa Putinom, ali koje se po mnogo čemu drugome razlikuju, pa čak i bore između sebe zbog vlastitih interesa ili želje da dokažu predanost državnom poglavaru, ponekad i ogorčeno. Svi oni snose punu odgovornost za ukrajinsku tragediju

Vesti

Protest protiv rata u Beogradu: Sačuvajmo život

Neformalna grupa „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ poslali su državi četiri zahteva protiv onih koji podržavaju rusku agresiju. Srbija je jedna od retkih država u kojoj se organizuju i skupovi podrške Rusiji

Vesti

Sretenje 2022: Karađorđe, Vučić, Dodik i Džoni Dep

Na mestu gde je Karađorđe podigao ustanak u utorak će se okupiti srpski državni vrh sa zvanicama da proslave Dan državnosti. Doći će i Milorad Dodik, ali zato neće doći ambasadori država članica Evropske unije

Havana sindrom

Hladnoratovska buka u glavi

Kao uzrok tegoba američkih diplomata na Kubi i u drugim zemlja pominjani su ruski napad ultrazvučnim oružjem, indijski kratkorepi cvrčci i masovna psihogena bolest, izazvana stresom kod diplomata i špijuna

Svet

«Havana sindrom»: Ruska misterija ili američka masovna histerija

Kao uzrok tegoba američkih diplomata na Kubi pominjani su ruski napad ultrazvučnim oružjem, indijski kratkorepi cvrčci i masovna psihogena bolest izazvana stresom kod diplomata i špijuna. Ni Srbija nije zaobiđena

Prilog za biografiju – Milorad Dodik i Vašington

Saveznik, štićenik, odmetnik

U odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Milorad Dodik prešao je put od “svježeg daška povjetarca” do stavljanja na američku “crnu listu” zbog udara na državu i korupcije, te “secesioniste koji negira genocid”. Takođe se za tri decenije transformisao se od “čovjeka Vašingtona” do “čovjeka Moskve”. Šta se desilo u međuvremenu

Tri decenije od raspada SSSR

Reformatori u crvenim čarapama

Predsednik Rusije Vladimir Putin raspad SSSR nazvao je “najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka” čiji se potresi osećaju i danas. Spuštanju sovjetske crvene zastave na Kremlju i dizanju ruske trobojke prethodio je čitav niz istorijskih poteza čija retroaktivna analiza pokazuje da deo sovjetske elite nije bio toliko nepripremljen za reforme koje su usledile, kao što se to na prvi mah činilo

Ova situacija

Generalov Robin Hud i Aida Ćorović

Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji

Poslednje odbrojavanje opozicije

Amerika je daleko, a izbori blizu

Srećko Mihailović podseća da je filozofkinja Agneš Heler uoči izbora u Mađarskoj 2018. kazala ovako: "Ako se opozicioni lideri sada ne dogovore o zajedničkom nastupu, onda će imati priliku da se dogovaraju kad budu bili u zatvorima, kuckanjem u zid"

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovori sa Vladimirom Velebitom (III)

Sa Zapadom protiv SSSR

Razgovor je počeo komplimentom Dvajta Ajzenhauera Koči Popoviću da izgleda "mladalački i snažno", na šta je on uzvratio da je celokupna jugoslovenska armija mlada i snažna. Pet meseci nakon što su se komandant NATO-a za Evropu i načelnik jugoslovenskog Generalštaba 10. jula 1951. tajno sreli u Parizu, Jugoslavija i SAD su potpisale sporazum o vojnoj pomoći

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom (II)

Igra datuma i senki

Velebit je rekao da je 13. decembra 1950. u Beogradu izvestio Tita o uslovima saradnje sa Jugoslavijom koju je ponudila CIA. Sastanku su prisustvovali Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Ivan Gošnjak i Koča Popović. Nije mogao da se seti da li je tom sastanku prisustvovao i Milovan Đilas. Popović je stigao u Ameriku 15. maja naredne godine

Portret savremenika – Kristofer Hil, novi ambasador SAD u Srbiji

Robusniji kadar na Dedinju

Hoće li Hil, kada dođe u Srbiju, doneti neku promenu ili samo izazivati (pod)sećanja

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom

Kapitalističko oružje za komunističku Jugoslaviju

Vladimir Velebit je u Vašingtonu važio za prozapadnog čoveka u Titovom najbližem okruženju. Na ovom mestu prvi put objavljujemo njegovu priču o tome kako je na početku hladnog rata došlo do vojne i obaveštajne saradnje komunističke Jugoslavije i SAD kao "lidera slobodnog sveta". A sve je počelo na noćnim, mondenskim sedeljkama u neformalnom centru moći Džordžtaunu, na koje su Velebita uveli njegovi američki ratni drugovi

SAD – Haićani na Rio Grandeu

San o dvanaest dolara

Dvanaest dolara po satu rada, za koliko rade sezonci na farmama, premalo je za Amerikance, ali je to ogroman novac za stanovnike najsiromašnije karipske zemlje koji su nakon razornog zemljotresa 2010, ubistva predsednika i novog potresa ovog leta, probijajući se preko Latinske Amerike gde su ih vrebale naoružane bande i trgovci ljudima, došli do Rio Grandea. Tu ih je na konjima ganjala američka pogranična straža

Ekologija i politika

Predizborno zagađenje dobrih namera

Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno

Na licu mesta

Kod ministarki na dijalogu

Svima je napokon jasno da je situacija neizdrživa, da su naprednjaci nelegalno zagospodarili medijskim prostorom a "njihovi igrači" preuzeli vlasništvo u većini medija. I da od 2000. godine naovamo nije bilo toliko laži, dezinformacija i brutalnog blaćenja ljudi kao u poslednjih osam, devet godina na dominantnim televizijama i u tiražnoj štampi pod kontrolom SNS-a

Nasilje na sportskim priredbama

Pazi, Vulin snima

Kada se ima u vidu da na istoku i zapadu Partizanovog stadiona ima dosta gledalaca i navijača koji su van navijačkih/huliganskih grupa, koji žive normalnim i mirnim životom, ne pripadaju nijednoj bandi, nisu ni reketaši ni narko-dileri, moguće je poverovati da je došlo vreme da se vlast posredno s njima obračuna pokrivajući svoje delovanje borbom protiv nasilja na tribinama

Pad Avganistana

Zemlja Ostavljenih na cedilu

Konačni kolaps dvadesetogodišnje zapadne misije u Avganistanu ličio je na američko povlačenje iz Sajgona, dan pošto su talibani u nedelju 15. avgusta ušli u glavni grad Kabul

Klimatske promene i trgovinski rat

Ekologija reči

Dok klimatski ekstremi ukazuju na dalekosežne posledice globalnog zagrevanja, i dalje se više ulaže u ugalj i naftu nego u "čistu" energiju, a obećanja vlada, čak i kad bi bila ispunjena, daleko su od onoga što bi bilo potrebno da se nešto promeni. Dok SAD gledaju šta Evropa radi i uvode ekološke carine Kini, pitanje je da li je ekološka ofanziva samo jedan vid trgovinskog rata

Sto godina Komunističke partije Kine

Crvena zvezda nad Kinom

Mao Cedung, jedan od osnivača kineske KP, rekao je kasnije da izuzev nekih studenata koji su učili u inostranstvu, niko nije znao šta je to marksizam. Prva marksistička knjiga, Komunistički manifest, prevedena je u Kini tek 1908. i to u fragmentima. Mao ni ta izdanja nije video, a ako ih je i video, nije, kaže, na njih obraćao pažnju. Marksizam je uoči stvaranja KP za Kineze bio nepoznat. Kada su, kasnije, preveli Kapital, koji revoluciju polaže u ruke proleterijata, Kinezi su izmislili nov pojam "pojedinci bez svojine", jer radničke klase nije ni bilo. Pod onima "bez svojine" podrazumevali su seljake koji su bili udarna pesnica kineske revolucije

Avganistan, 20 godina kasnije

Stidljiv izlazak iz »grobnice imperija«

Sjedinjene Američke Države su u predvečerje nacionalnog praznika 4. jula ubrzale povlačenje iz Avganistana, koje je počelo 1. maja, i po odluci američkog predsednika Džozefa Bajdena završiće se do 11. septembra, dvadesete godišnjice terorističkih napada na Ameriku. Taj događaj je odveo Ameriku u rat u Avganistanu, iz koga izlazi, ali bi da ostane negde blizu, u Centralnoj Aziji

Odnosi SAD i Rusije

Mali detant u Ženevi

Samit predsednika SAD i Rusije, dve nuklearne sile čiji su odnosi trenutno gori nego u vreme hladnog rata, ipak je uspeo, tako što nije propao. Uz krupne reči o borbi demokratije protiv autokratije Bajden je govorio o Moskvi, a mislio na Peking

Intervju – Edvard Džozef

Ne želimo ni Veliku Albaniju ni Veliku Srbiju

"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"

Metju Palmer u Beogradu

Postrojavanje pred zamenikom jednog od pomoćnika

Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija