Ko je Aleksandrija Okasio-Kortez

Uspon devojke sa dna

Prošle godine u ovo vreme, jedna devojka portorikanskog porekla, odrasla u Bronksu, konobarisala je i mešala pića u dva njujorška restorana kako bi pomogla porodici koja se našla u teškoj finansijskoj situaciji. Godinu dana kasnije, Aleksandrija Okasio-Kortez (1989) postala je vodeća kandidatkinja Demokratske partije za 14. distrikt Grada Njujork, pobedivši na unutarstranačkim izborima Džozefa Kraulija, stalnog predstavnika Njujorčana u Kongresu od 1999. godine. Kortezova će u novembru ove godine pokušati da postane članica Kongresa. Ako u tome uspe, biće najmlađa žena u istoriji Kongresa

Nuspojave

Od poricanja do naricanja

Vreme je da prestanete da se ritualno zgražavate što nas vedete tzv. režima otvoreno preziru: poštovanje se zaslužuje

Spajanje

Priče budućnosti iz prošlosti

Država i socijalna nebriga

Neljudsko igranje ljudskim životima

Pre 14 godina, 23 osobe sa intelektualnim teškoćama dobile su priliku da zajedničkim životom pomognu jedni drugima; iz Doma za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju u Sremčici preselili su se u pet stanova u Beogradu. Nakon što su izgradili svoje živote, postali svesni da mogu da žive van institucije, prevazišli strah, nakon što su ispoljene predrasude društva počele ozbiljno da se krune, većina njih je ovih dana morala da se vrati u domove. Na pitanje – da li je moguće da nije bilo načina da se to spreči – upućeno nadležnom Ministarstvu, kao i Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu, odgovor nismo dobili

Lični stav – Prava osoba lišenih slobode

Policija bije, a ne odgovara

Kada je reč o policijskoj torturi u Srbiji, stanje je bolje nego pre 2000. godine, ali se od 2011. pogoršava

Intervju – Milisav Savić, pisac

Bila jednom Šezdeset osma

"Možete li da predočite sebi sliku kako deca današnjih političara na vlasti stoje u prvim redovima demonstracija uperenih protiv njihovih očeva. Ili da zamislite kako se deca tajkuna pridružuju protestima radnika koje su njihovi očevi poslali na ulicu, da riju, kao svinje, po kontejnerima"

Intervju – Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin

Preko granice »normalnog« maltretiranja

Srbija je članica Saveta Evrope i prihvatila je određene obaveze. Ukoliko se ustanovi da ima kršenja obaveza, to će biti konstatovano u izveštaju i biće date preporuke za unapređenje. Nama koji smo žrtve to će poslužiti da dokažemo da postoji organizovano nasilje prema političkim neistomišljenicima od strane države koju je oteo SNS

Gabi

Lični stav

Zašto je ljude strah od kritike

Kako to da isti takvi devedesetih godina nisu strahovali kad je u opasnosti bio i sam život? I kako to da šute i oni koji se ničega ne smiju bojati jer su postigli sve što su mogli postići i dospjeli do zacementiranih pozicija

Portret savremenika – Siniša Mali

Kandidat za svedoka-saradnika

U junu 2016. Aleksandar Vučić saopštava da "iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu", a celokupno postupanje policije i tužilaštva u ovom izuzetno jednostavnom i lako rešivom slučaju daje odgovor na pitanje kako je moguće da je Siniša Mali iz svih afera (za sada) izašao netaknut: niko nije smeo ili hteo da postupa kako pravila službe nalažu

Intervju – Dragoljub Bakić, arhitekta

Tiranija Beograda na vodi

"Vlasti su bile zasenjene tom pričom o tri i po milijarde u Beogradu na vodi, pa je to ispala prevara. Pa su bili zasenjeni da će se zaposliti građevinska operativa. Ali, mi nemamo građevinsku operativu – sve je uništeno. Trudbenik, Rad, Komgrap, gde su? Ostao je Energoprojekt, sad su i njega privatnici ćapili. Onda kažu: ‘Razvićemo industriju građevinskog materijala.’ Pa, nemamo mi tu industriju. Šta proizvodimo? Mi nemamo da napravimo prozore, vrata, stakla, sve ono što je sad tamo na te dve monstrum zgrade. Tu nema ništa naše, samo beton je lokalni, sve drugo se uvozi. Nema razvijanja građevinske industrije i operative. Sve je to prevara"

Lični stav

Jeftini kvadrati za „nacionalnu bezbednost“

Stambena politika koja nije zasnovana na garantovanim ljudskim pravima, koja se piše u zatvorenim kabinetima, o kojoj se ne razgovara i koja ne uzima u obzir potrebe onih koji su stambeno najugroženiji i nije stambena politika. Ona je njen privid