"Gledam davljenika, a to je Srbija. Mogu da pomognem. Pitam se hoću li da skočim u vodu ili ne. Jer, spasioci koji su u vodi potonuli su. Ne mogu, takođe, da prihvatim srpsku amneziju. Srbi još veruju vokabularu onih koji su ih nekoliko puta prevarili" Filip Cepter, biznismen, obrazlažući svoju želju da se kandiduje za predsednika Srbije. ("Politika")
Onaj ko organizuje onakve napade na Njujork i Vašington, ko u Madridu pobije onoliki narod, taj sigurno ne vidi u Beogradu nikakav cilj dostojan borbe u koju se upustio. Em Srbija nije ušla u američki rat protiv terorizma, nikakve vojnike još nigde nismo poslali, em su naše građevine ionako ruševne, em su nas sasvim nedavno gađali upravo današnji neprijatelji Al Kaide, pa smo valjda već i time stekli neki imunitet. Ako bi nekome još bio potreban kakav dokaz o tome koliko se suluda politika u Srbiji vodila, on bi se mogao naći i u tome što u ovom velikom globalnom sukobu imamo samo neprijatelje na svim stranama. I među muslimanima, i u Americi i u Evropi. Nema toga s kim nismo razmenili makar najteže uvrede i ko nas nije makar sankcijama kažnjavao
Nedostatak izabranog predsednika mogao bi se osetiti po okončanju parlamentarnih izbora, kad bude trebalo sklopiti postizbornu koaliciju za formiranje vlade
"Ulaz u prostor"; "Vreme" br. 662
Republička vlada za predsednika Privremenog organa opštine Kraljevo imenovala Marka Petrovića, koji je, otkad je napustio Velju Ilića i ušao u poslanički klub "Srbija", postao vanstranačka ličnost. Marko prvo, slučajno, slučajno prvo, smenio direktora i urednike informativne kuće i počeo da, po statutu, radi 48 sati dnevno i planira kao da će na vlasti biti 100 godina. A dokle će tako da radi, zavisi od Nataše, jerbo je Organ u njenoj nadležnosti
Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje
Svetski pokret Buena Vista Socijalizma već je toliko odmakao da nije na odmet ispraviti neke posledice muzičkog turizma od kog već pati i kod nas inače veoma popularna kubanska muzika
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i gradonačelnik Čačka ("Večernje Novosti")
Akademik Dragoslav Mihailović, priznati stručnjak za sezonu Cvetanja Tikava po Srbiji, opasno se naljutio na Crnogorce i ostale Dinarce
Posle cijanida u Tisi, atrazina u Dunavu, arsena u Odžacima, ponovo se pojavio fenol u Ibru, kao najnovija epizoda u seriji teških zagađenja voda u Srbiji. Početak ove godine Kraljevčani su nazdravili uz vodu iz cisterni, a svi ostali stanovnici Srbije zapitali su se kakvu vodu piju. Upozorenje i alarm nadležnima stigli su i iz sveta. Ujedinjene nacije, koje su tekuću godinu proglasile Međunarodnom godinom sveže vode, objavile su da je 40 odsto svetske populacije suočeno sa nestašicom vode. Koji procenat stanovništva naše zemlje pripada broju od dve milijarde ljudi koji imaju taj problem? Tačan broj onih koji su u Srbiji primorani da se suočavaju sa nestašicom vode nije poznat, kao što nije poznat ni jasan i zvaničan stav nadležnih u vezi sa kvalitetom osnovnog strateškog resursa XXI veka
Zoran Đinđić, republički premijer ("Večernje novosti")
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije (Beta)
Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke na sednici glavnog odbora ("Politika")
Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i predsednički kandidat
"Izdavači i biblioteke"; "Vreme" br. 606
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
"Đinđić u Labusu traži novog Milutinovića"; "Vreme" br. 592
Predlog predviđa raskid sa načelom etnonacionalne države većinske nacije, u kojoj "manjine uživaju sva prava, podelu Srbije na šest regiona, jake skupštinu (dvodomu) i vladu i slabog predsednika, biranog u Parlamentu"
Kada se 15. decembra prošle godine temperatura u Beogradu spustila na –14,9 stepeni, a u nekim krajevima Srbije na čak –30, kada je na jezerima Palić i Ludoš debljina leda dostigla čitavih 15 cm a snežni smetovi na planinama i preko metar visine, javno mnjenje bilo je (po običaju) većinski opredeljeno za tezu da se "ovako nešto ne pamti" i da "nešto tu nije normalno". Decembar je zaista bio hladan, led na ulicama pokušavamo da savladamo i početkom januara, ali za razliku od proizvoljnih impresija statistika je neumoljiva: hladnoće koje su nas zadesile jesu najveće u poslednjih dvadesetak godina, ali ipak nisu rekordne i "neviđene"
