Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
“Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se sabija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju neku njegovu istoriju, a sve sa ciljem da bi investitori bliski vlasti imali veliku materijalnu korist od toga. Postoje opšti interesi koji moraju da budu iznad privatnih, a ova vlast se ne ponaša u tom kontekstu”
Kada pitate mlade šta se u njihovom životu promenilo od početka pandemije, reći će: sve! Ono što im nedostaje tokom upornih epidemioloških zabrana i (ne)normalnog školovanja jesu živa reč, sekcije, akcije, druženje na odmoru. Kažu da su se umorili od posmatranja onlajn nastave
Iz programa prvog vikenda Festa u fokus ovog pregleda stavljamo filmove koji se najverovatnije, a ponekad iz neshvatljivih razloga, posle festivala neće naći u redovnoj bioskopskoj ponudi kod nas
Mikolaj Grinberg: Rusvaj s poljskog prevela Mila Gavrilović Partizanska knjiga, Kikinda, 2021.
Pesma nastala u jednoj kafani postala je himna Srbije. Oskar Danon je izabrao Hej Sloveni zato što ju je znao iz Sokolskog društva. Na otvaranju Gete instituta u Beogradu nije se sviralo Nemačka, Nemačka iznad svega zbog poštovanja prema domaćinu. Nezvanična himna Sovjetskog Saveza bila je pesma iz filma Cirkus. I mađarska himna, i srpska, engleska, austrijska carska i ruska carska pozivaju se na boga
Treba sankcionisati medije koji pozivaju na rat. Novinari imaju pravo da odbiju nalog urednika ako krši novinarsku etiku. Srbija treba da obezbedi građanima kvalitetno informisanje
Svetski masovni auditorijum je kulturološki pripremljen na personifikovanu borbu dobra i zla: Luk Skajvoker protiv Darta Vejdera; Betmen protiv Džokera; Džon Maklejn protiv Hansa Grubera; Bog protiv đavola - Zelenski protiv Putina. Dobro mora da pobedi, svet staje iza Zelenskog. Samo što nije u pitanju ratna fikcija
Spremna je da predstavlja svoju državu i svoj narod. Republiku Srpsku i Kosovo vidi kao nacionalna pitanja koja ne bi trebalo da dele vlast i opoziciju. Put u ovakvu EU za nju je „put u ropstvo“. U javnosti se predstavlja kao lingvistkinja i astrološkinja, a za sebe kaže da je „kraljica retrogradnog Merkura“. Biće kandidatkinja ispred koalicije Suverenista, okupljene oko stranke Dosta je bilo (DJB)
Vidimo na televizijama kako u Ukrajini žene spremaju Molotovljeve koktele za slučaj da ruska oklopna vozila prodru u gradove. Sećam se Mađarske revolicije 1956. Bio sam tamo kao mlad novinar. Ima tu nekih sličnosti sa ovim što se pred našim očima događa u Ukrajini, gde upravo velika kolona ruskih oklopnih vozila ide ka Kijevu
Čim je počela ruska invazija na Ukrajinu direktorka državnog pozorišta Mejerhold centar u Moskvi Elena Kovalskaja je podnela ostavku. I obrazložila je jednom rečenicom, samo jednom, zato što je u njoj, u tih nekoliko reči, sadržano sve važno, a iz nje kao višak izostavljeno sve što bi huljski razvodnilo stvari: „Nemoguće je raditi za ubicu i biti plaćen od njega“
Novinarka nedeljnika „Vreme“ Jelena Jorgačević Kisić dobitnica je prve nagrade u kategoriji pisani format Medijske nagrade za 2021. Inicijative za mirne promene (PCi) koja se bavi multietničkim suživotom. Priznanje je dobio i naš magazin za doprinos u davanje medijske vidljivosti ovoj važnoj temi. Ova nagrada se dodeljuje po prvi put i obuhvata emisije ili tekstove objavljene tokom 2021. koji se bave suživotom Albanaca i Srba
Nije članica nijedne političke partije. Građanka je koja aktivno učestvuje u društveno-političkom životu Srbije. Svetliju budućnost vidi u „sekularnom humanizmu“. Napade na medije vidi kao dokaz da je vlast „ubila politiku“ u Srbiji. Biljana Stojković biće predsednička kandidatkinja ispred zeleno-leve koalicije „Moramo“
Prevodilica koja živi na zapadu Ukrajine nije verovala „da je moguć otvoreni, cinični napad, kopnena invazija, raketiranje maltene cele Ukrajine“. Kaže da je ovaj rat realizacija plana stvaranja nove ruske imperije. Ne naslućuje njegov kraj, veruje da će dobro pobediti zlo i kaže da Ukrajinici uprokos svemu ne deluju uplašeno
Ukrajina nije samo zemlja u kojoj se pre 35 godina dogodila najveća nuklearna havarija na svetu, već država sa impozantom flotom aktivnih nuklearnih reaktora koji usred rata predstavljaju veći hazard od u beton zalivenog Černobilja
Beograđanka rodom, ona je glumica sa adresom u Australiji i Njujorku. Već u trinaestoj je organizovala proteste. Reakcija njujorške dijaspore povodom brutalnog ponašanja policije u Beogradu na protestima u julu 2020. promenila joj je odnos prema Srbiji. Sada je koordinatorka kampanje „Marš sa Drine“. Kaže da oni "ne žele novac i profit" i da je to njihova "moć"
U Evropi je počeo novi rat. Ruska vojska je bombardovala vojnu infrastrukturu širom Ukrajine. Ruske specijalne jedinice prodirale su na ukrajinsku teritoriju iz svih pravaca i bez većeg otpora zauzimale strateške tačke. Proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Ima mrtvih i ranjenih
Ako u glavnom gradu Srbije dođe do promene vlasti to bi bio najveći uspeh opozicije od 2012. i prvi korak ka stvaranju uslova da se SNS i njen lider pomere sa vlasti u Srbiji
Dok pojedine zemlje sveta, u kojima je oko 90 odsto stanovništva vakcinisano, popuštaju mere protiv koronavirusa i postepeno vraćaju život u normalu, i u Srbiji se zatvaraju vakcinalni punktovi - ali ne jer je epidemija na izdisaju, već zato što nevakcinisani i dalje nemaju nameru da se vakcinišu
Ostajem u čvrstom ubeđenju da vlast ovako, na način nedozvoljen i etički neprihvatljiv, da se ne kaže sablažnjiv, kupuje glasove koji bi u slobodnoj i poštenoj izbornoj utakmici mogli i da joj je pripadnu
Plan “Fit za 55” je visoko podignut na ideološki pijedestal, kao jedini način da se spreči “planetarna katastrofa” usled globalnog zagrevanja. Veliko je pitanje dokle će birači biti spremni da “gutaju” te floskule i prihvataju dramatičan pad standarda zbog “zelene revolucije”, koja niti je dobro osmišljena, niti predstavlja pravi tehnološki napredak
Televizija ostaje zabava, ali ovu izbornu kampanju mogao bi obeležiti prelazak borbe za glasove u sajber prostor
Izbori u Beogradu zaista jesu velika šansa i ne smeju se posmatrati samo instrumentalno kao šansa da učinimo korak u pravcu smene loše vlasti. Oni su i šansa da napravimo korak u drugačijem pravcu. Taj pravac nije pravac u neizvesnost, nego pravac u kome se kreću progresivne stranke i pokreti širom sveta duže vreme. On uključuje brigu o životnoj sredini, smanjenje nejednakosti, brigu o sugrađanima u nepovoljnom položaju, solidarnost umesto stalnog nadmetanja tamo gde mu nije mesto, decentralizaciju i jačanje lokalne demokratije. Postojeći model je dotakao krajnje granice u mnogim oblastima i preti raznim, prirodnim i društvenim, katastrofama
Bez politike, bez ideologije, protiv svega a najviše protiv sebe, taj neki međusvet doživljava sopstvene skupove kao zamenu za život koji nemaju ili im je ukraden, dok sa strane stoje intelektualci opšte prakse i značajno klimaju bradama, ponavljajući mantru “svi su isti”…
Ako u glavnom gradu Srbije dođe do promena, to bi bio najveći uspeh opozicije od 2012. i prvi korak ka stvaranju uslova da se nekad SNS i njen lider pomere sa vlasti u Srbiji. Naravno, pod uslovom da opozicija vodi aktivnu kampanju, ima valjane poruke za birače, organizuje nadgledanje i sprovođenje izbora kako treba i ako, na kraju, bude kadra da u slučaju pobede formira koalicionu vlast. Utisak je da će beogradski izbori biti “majka svih političkih bitaka”. Reč je naprosto o tome da će još jedan težak poraz opozicije otvoriti pitanje da li će Srbija sa ovakvom autoritarnom vlašću imati u budućnosti mogućnost da išta bira na izborima
