Biljana Stojković rođena je 1972. godine u Beogradu. Završila je Zemunsku gimnaziju, a diplomirala i magistrirala na Biološkom fakultetu u Beogradu. Kaže da je krajem 1990-tih odbila ponudu da svoje doktorske studije završi u Švajcarskoj, na Univerzitetu u Bazelu. „Moje preseljenje bilo je planirano za 2000. godinu. Svi događaji tokom te godine, miris osvajanja slobode i društva, ali i dešavanja na privatnom planu, opredelili su me da ponudu odbijem“.
Doktorirala je na Biološkom fakultetu, na kome je redovna profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju. U zvaničnoj biografiji stoji da je autorka brojnih publikacija u međunarodnim časopisima iz oblasti evolucione biologije, kojoj je posvetila i dve knjige. Biljana Stojković izabrana je i za članicu Saveta evropskog društva za evolucionu biologiju. Na međunarodnom planu blisko sarađuje i sa švedskim univerzitetom u Upsali.
Za sebe kaže da „nije politikološkinja ni sociološkinja“, ali jeste „građanka koja aktivno učestvuje u društveno-političkom životu ove naše sumorne zemlje“. Počevši od 1992. bila je učesnica različitih protesta protiv režima Slobodana Miloševića. Tada, kako kaže, nije poznavala nijednog vođu protesta i pripadala je onom delu „nesnađene većine koja je hodala u protestnim kolonama, bežala od policije, podržavala svaki bunt i čekala promene“.
Pobegla je u biologiju u trenutku kada se nakon petooktobarskih promena „demokratski potencijal polako krunio“ a Srbija postala „apatično društvo koje se nanovo rastakalo“ bez ikakvog plana i cilja. Njeno buđenje i potreba da se aktivno vrati u „promene sistema“ vezuje za 2007. godinu i poziv novinarke Svetlane Lukić da učestvuje u radio-emisiji Peščanik. Od tada redovno piše tekstove o različitim društvenim pitanjima za sajt Peščanika.
Smatra da su se stare okolnosti iz devedesetih godine vratile „zajedno sa starim radikalskim igračima 2012. godine“. „Verujem da nam se radikali, na čelu sa autokratskim Vučićem, ne bi desili da smo bili spremni na masovne građanske demonstracije tokom prethodne decenije“.
Biljana Stojković nije članica nijedne političke partije. Kako je ranije izjavljivala, svoje delovanje vidi isključivo „kroz građanski aktivizam i građansko udruživanje“. Veruje da je nakon rušenja ovog „užasnog sistema“ neophodno postojanje „alternativne politike“.
Bila je među onim aktivistkinjama koje su 2019. godine uoči Osmog marta na spomenike Nikoli Tesli, Josifu Pančiću, Dositeju Obradoviću… okačile kecelje sa natpisima „Nauka je ženskog roda“, „Abortus je žensko pravo“, „Podržavam ženski štrajk“. Mada je cilj akcije bio da se keceljama, kao simbolima ženskog neplaćenog rada, ukaže na potrebu unapređenja položaja žena u srpskom društvu, neki su ovu akciju videli kao uvredu i skrnavljenje spomenika znamenitih velikana.
Članica je Skupštine slobodne Srbije (SsS), koja okuplja građanske i političke aktere u borbi protiv vladajućeg režima, a ima za cilj „artikulaciju građanskog nezadovoljstva“. SsS je od početka godine u turbulentnoj je fazi svog postojanja, nakon sukoba sa delom opozicije ali i odlivom članstva. U javnost je isplivalo interno pismo upućeno članovima u kojem se iznose razlozi za otkazivanje podrške Ujedinjenoj opoziciji Srbije, okupljenoj oko Stranke slobode i pravde (SSP). Pljuštale su međusobne optužbe posebno oko „mandata i novca“.
„SsS apsolutno nije organizacija koja će zbog novca da uradi bilo šta. I do sada smo funkcionisali bez novca, a tako ćemo i nastaviti“, rekla je tada Stojković. Ulogu SsS vidi kroz uticaj „na političke događaje u pravcu demokratije, poštovanja ljudskih prava i svega što ide ka pravim civilizacijskim vrednostima.
Strepi da stranke opozicije „uglavnom nisu daleko odmakle od pogubnog mišljenja da su građani objekti“, kao i da mora postojati znak jednakosti između pojmova stranka i politika. Religiju i misticizam svake vrste vidi kao „najveće prepreke za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva“.
Za nju svetlija budućnost dolazi sa „sekularnim humanizmom“, u čemu bi posebno važnu ulogu trebalo da imaju „popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma“. Napade na medije vidi kao dokaz da vlast u Srbiji nema pristojnost i da je „ubila politiku“ u Srbiji.
Iako su izjavljivali ranije da je najbolje da opozicija ima zajedničkog predsedničkog kandidata, za koaliciju „Moramo“ Zdravko Ponoš je „konzervativan kandidat kome su veoma bliske desničarske ideje“. Zato smatraju da je važno da postoji „još jedan kandidat ili kandidatkinja koja zastupa ideje bliske zelenim i levim politikama“. Biljana Stojković biće kandidatkinja ispred levo-zelene koalicije „Moramo“. Njena kandidatura biće pokušaj s leva za ulazak u drugi krug predsedničkih izbora.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
