Ravnogorska karikatura
"Profesor Velja"; "Vreme" br. 590
"Profesor Velja"; "Vreme" br. 590
"Komedija za Kostu Čavoškog...; "Vreme" br. 590
"Iran ima sličnosti s vama, bio je izolovan, ljudi različitih ovlašćenja ne sarađuju kako bi trebalo. Njihovi trgovci bili bi srećni da neko popravi zaštićene bazare u kojima rade, ali ne žele da za to daju novac", kaže Jokilete Juka, konsultant Komiteta za svetsku baštinu
"Zanima me transformacija prirode u ono što mi osećamo o njoj. Pošto na mnogo načina menjamo prirodu, osećao sam potrebu da pokažem svoju omiljenu stvar u njoj. Deformacija prirodnog stanja postala je uobičajena"
Za promenu jezika potrebna je ne samo promena imena već i promena (temeljna) celokupnog jezičkoh sistema. A sistem dosadašnjeg govornog korpusa i sistema biće da ipak nije izmenjen
U poslednjih deset godina od nekadašnjeg jedinstvenog srpskohrvatskog jezika nastala su čak tri nova: srpski, hrvatski, bosanski ili bošnjački, a po pitanje je vremena kada će se i oficijelno progovoriti i crnogorski. Dovoljno je savladati maternji jezik i postati poliglota
Studentkinja iz provincije Maržori (21), koja podržava ekstremne komuniste, kaže da je glasala za Širaka, ali da misli da bi on smesta morao da podnese ostavku i raspiše nove, pravedne izbore. Ona misli da je najvažniji rezultat ovih izbora to što se veliki broj mladih zainteresovao za politiku i u tome ona vidi perspektivu i šansu za Francusku
Major Narodno-oslobodilačke vojske ubija mađioničarovog zeca, suzavcem isteruje zvanice i slavljenicu, buduću učenicu prvog razreda: "Danas je četvrti maj, dan kad je Maršal umro!"
Dr Dušan Šćepanović, bivši direktor Dečije klinike, na komentare u medijima da je bio član SPS-a
Tokom jednonedeljne posete beogradskih novinara postrojenjima Simensa u Nemačkoj dalo se zaključiti da je Jugoslavija vrlo zanimljivo potencijalno tržište ove kompanije – u prošlom broju "Vremena" već je izneto da su naši novinari imali specifičan status na redovnoj konferenciji za novinare organizovanoj u Erfurtu, a čelnici kompanije redovno ističu da su i te kako zainteresovani za region jugoistočne Evrope. Poznato je naravno da siromašnoj (i što ne reći zaostaloj) zemlji kakva je naša svaka uspešna kompanija ima štošta da ponudi, ali u situaciji kada je široj javnosti saopšteno da se u dečijim klinikama hirurški instrumenti sterilišu na rešou i da se po broju personalnih računara nalazimo na pretposlednjem mestu u Evropi, pogledajmo šta bi to Simens mogao da nam pruži
Podgrejana priča o lustraciji – koliko god sama po sebi mogla biti smislena – nužno se doima kao vapijući izraz nemoći uistinu reformskog dela nove upravljačke klase