Nekoliko izjava političara o časnom, savesnom i razumnom generalu koji je u bezizlaznoj situaciji spasao živote 220 vojnika, a pri tom i izbegao da počini ratne zločine, ne znače naravno da je u "slučaju Trifunović" led najzad krenuo. Niti da će on uskoro napustiti sobičak u beogradskom hotelu Bristol u kome, u nekoj vrsti nužnog smeštaja, živi već desetak godina, pošto je izgubio pravo da ima sopstveni dom
Veliko spremanje u Vojsci Srbije i Crne Gore počelo je nizom radikalnih rezova, ali pravi posao tek predstoji
Uspostaviti pravu ravnotežu između reda i slobode – izazov Srbije nakon vanrednog stanja
Da li je u DS-u na pomolu podela i da li male stranke, članice vladajuće koalicije, imaju razloga da se opredeljuju između predsednika i potpredsednika vlade Srbije
U Beogradu se pali jedno za drugim crveno svetlo, najčešće zbog odluka kosovskog civilnog administratora koje vode faktičkoj nezavisnosti Kosova. Došlo se do svojine
Vlast i funkcije očigledno nisu nikakve vaspitno-popravne ustanove, nego upravo obrnuto. Ako već nisi bio pokvaren kad si se tamo popeo, eto divne prilike da nadoknadiš propust
U Surčinu se ovih dana lakše diše, ali se neka imena i dalje izgovaraju šapatom; zakon ćutanja još važi. Glavni igrači bivšeg surčinskog klana su ili mrtvi, ili u bekstvu ili u zatvoru, ali to još nije svima jasno. "Legitimni bizmismeni" iz Surčina, međutim, imaju drugačije probleme...
Odluka da se od šezdesetih godina jedva minulog veka napravi muzeološka (i kulturološka) atrakcija nesumnjivo je hrabra, mudra i nekonvencionalna u najboljem smislu reči
Umesto naplaćivanja onim stanovnicima Planete Zemlje koji bi, ničim izazvani, hteli da posete Srbiju, čini se da bi bilo bolje za nas, ako je neophodno – platiti im da dođu
I rodnoj Ivanjici se dogodio spomenik đeneralu, a dogodili se i domaćin Lola, lični pratilac gospodin Dušan, lični potpredsednik gospodin Živojin Stjepić, gospodin Kavaja, gospodin Unuk Mihailović, narod Gvineje i ravnogorskog naroda još
Svi trgovci i sve šećerane u Srbiji imale su puno pravo da jurnu u izvoz i da na toj privilegiji zarade što više, pod uslovom da ne naruše propise. Odgovornost se, dakle, ne može tražiti kod trgovaca i proizvođača, nego u Vladi Srbije, Vladi Crne Gore i kod njihovih carinskih službi
Rat za nacionalne televizijske frekvencije ulazi u završnu, dosad najprljaviju fazu
Velika preraspodela moći, sporna legitimnost institucija, otkrivanje neozbiljnosti elite, kao ključnih sistemskih slabosti, društvenih i političkih
Nije u redu da neki sumnjivi, poput ovog svedoka koji i sam za sebe govori da je učestvovao u nekim vrlo nečasnim radnjama, budu zaštićeni, a da istovremeno pošteni građani nemaju nikakvu zaštitu
Na konferenciji za novinare de Radovanović je optužbe za privatizovanje Instituta i samovoljno donošenje odluka bez konziliuma lekara pravdao izjavom da na klinikama za kardiohirurgiju nema demokratije, već da postoji jasna hijerarhija, slična vojničkoj
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
Bezbednosno informativna agencija nastala je u iznuđenoj situaciji, navrat-nanos, posle oružane pobune JSO-a. Vlada je morala da pristane da zamenik direktora bude Milorad Bracanović, obaveštajni organ JSO-a, nametnut ucenom. Trebalo je više od godinu dana da se Agencija iskobelja iz zmijskog zagrljaja podivljalog otpada Državne bezbednosti: Jovice, Frenkija, Legije, Bracana i kompanije – ako se uopšte iskobeljala, to jest. Pet stotina radnika DB-a nije primljeno u BIA, ali nije ni otpušteno, nego eno ih gde vise između, sa službenim legitimacijama, čekajući uhljebljenje kao onaj Bezarević koji je glavu Zorana Đinđića prodao za 1200 evra. Niko se još nije udostojio da objavi kako izgleda službena legitimacija BIA – ako postoji, to jest – a da stare legitimacije i značke Državne bezbednosti javno proglasi nevažećima
