Partokratija, plutokratija i teokratija su sa zajedničke strane barikade nasuprot demokratskom, građanskom i slobodnom društvu. U toj sprezi sumnjivog kapitala, kupljene političke podrške i zarobljene slobodne misli, građansko društvo je poput Davida koji još nije pronašao praćku
Ako se cela Srbija diže na noge svaki put kad neki manijak na društvenim mrežama objavi nešto protiv dece Aleksandra Vučića – što je na koncu ispravno i ne bi smelo da se dešava bez kazne – čudno je što isti kriterijumi ne važe i za decu crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića. Incident sa njegovim sinom Milošem nije prvi put da im se na posredan način stavlja do znanja kako nisu dobrodošli u Srbiji
Zašto je politička tema broj jedan u regionu? Čija je to odgovornost? Šta se, kada se podvuče crta, desilo u Crnoj Gori? Zašto se sve češće čuju glasovi velikodostojnika SPC u kojima se zalažu za jasnu odvojenost Crkve i države? Koje su poruke, kada je o tome reč, koje šalje patrijarh Porfirije u prvih šest meseci svog stolovanja? Ima li onih poruka koje bi uticale na promenu u društvu? Odstupa li Crkva od samoviktimizacijskog narativa? Koliko se ta postavka razlikuje od postavki ove vlasti?
Kao da je važno da li je neko bacio flašu benzina na kordon policije pre ili nakon odluke Vlade o probijanju barikada, u oba slučaja se radi o prekršaju
Da li se proteklog vikenda na Cetinju dogodila kulminaciju sukoba dva podeljena "sveta" ili je to bio tek test sposobnosti nove vlasti da reaguje u kriznim situacijama, a prema scenariju potencijalne masovne pobune zarad zaštite Đukanovićeve identitetske platforme? Ili su ti događaji provera granica implementacije radikalnih poruka Aleksandra Vučića upućenih njegovom crnogorskom kolegi kako "nećete uspjeti da pokorite Srbiju i nećete je više pokoravati kao što ste činili prethodnih 30 godina"? To su otvorena pitanja koja će nadalje biti glavno jelo na crnogorskoj političkoj trpezi
Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji
Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug
Vlasti Srbije na Srbe i srpske organizacije u susednim zemljama gledaju kao na svoje podanike, a zvaničnici iz Beograda se ponašaju patronistički prema njima. Dešavanja u vezi sa Srpskom listom na Kosovu ili odnos "toplo-hladno" sa predstavnicima srpskih organizacija u zemljama u okruženju pokazuju model podobnosti koji se praktikuje u pogledu saradnje sa Srbima u rasejanju
Jezik crkvenih velikodostojnika često je umeo da bude nerazumljiv većini ljudi. Način komunikacije sa javnošću izgledao je okamenjen, kao iz nekog prošlog doba. A koliko je samo bilo teško i zamisliti da će se prvi čovek Srpske pravoslavne crkve pozivati na bilo koga iz 20. veka, a kamoli na Džonija Štulića. Njegovo ophođenje u duhu vremena, poruke koje šalje prethodnih meseci, došli su kao pravo osveženje i prikaz jednog novog lica SPC, dok je on sam uspeo da se izbori za to da ga posmatraju izvan podele na "naše" i "njihove" – koji god bili i jedni i drugi
Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada
"Juna 1968. sve je počelo od incidenta u studentskoj menzi na Novom Beogradu, Devetog marta okidač je bio jedan glupavo osion TV Dnevnik, 1996-97. bahatost u pokušaju da se prikrije krađa na lokalnim izborima, a Petog oktobra drzak zahtev za drugim krugom izgubljenih izbora. Tu lekciju Vučić je naučio bolje nego Sociologiju sporta (iz koje ima čistu desetku), što se vidi po tome kako prikoči na vreme čim namiriše opasnost od ‘ulice’. Tako je bilo jula prošle godine kada je u roku od 15 minuta povukao odluku da zatvori studentske domove ili nedavno kad se odustalo od likvidacije studentskih poliklinika. Nešto slično se dogodilo i posle Balaševićeve smrti, kad se neustrašivi predsednik ućutao kao miš jer se setio svoje izjave o ‘jeftinoj fukari’, posle koje bi paradiranje saučešćem moglo da razjari iskreno ožalošćene ljude na ulicama"
Zanimljivo je da na zvaničnom sajtu SPC, u biografiji novog patrijarha, stoje dva njegova citata: "Uvek ću biti spreman da učestvujem u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje. Ali, na to me obavezuje sam Gospod koji je u Sinu svome Jedinorodnom premostio jaz između Boga i čoveka", kao i: "Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju"
Zdravstveno osiguranje preko partnera, posećivanje u bolnici ili zatvoru, zajednički stambeni kredit, nasleđivanje imovine, prava su koje bi LGBT osobe stekle ako bi Zakon o istopolnim zajednicama bio usvojen
Kada je, nakon smrti patrijarha Irineja, počelo da se govori o izboru novog crkvenog velikodostojnika, jedan sveštenik je u vedrom tonu izjavio kako će novi patrijarh biti zasigurno "po meri našeg vremena". Kada se sagleda trenutak, to pomalo zvuči poput kletve. Valjda neće biti neko po takvoj meri skrojen, već će makar malo biti izvan i ispred ovakvog vremena
Po čemu je ovaj izbor drugačiji od prethodnog, odnosno prethodnih? Kako su tekli neki raniji Sabori – kada je državna vlast pobeđivala, a kada gubila i kako su baš ličnosti odabrane za patrijarhe pokazale da nema ničeg neizvesnijeg od ljudskog faktora, osim možda faktora Svetog duha? Šta glavne teme i brige danas, pri izboru novog velikodostojnika, govore o nasleđu patrijarha Irineja? Kako je predsednik Srbije čija mašinerija ne odustaje od pokušaja da samelje svakog ko mu ne tapše uspeo da postane jedna od glavnih tema i u izboru crkvenog poglavara? Šta se događalo prethodnih meseci na relaciji predsednik Srbije – vladike SPC
Politički je paradoks da je u Nikšiću na vlasti DPS iako skoro deceniju nema većinsku podršku građana. To bi moglo da se promeni, samo ako koalicija koja je formirala vladu u Podgorici bude uspela da se ne posvađa na lokalnom nivou. I ako narativ "srpskog sveta" Aleksandra Vučića i "ugroženog crnogorstva" Mila Đukanović ne bude zasenio koncept građanske države
Šta je predsednik zaista poručio svojim govorom na sahrani patrijarha Irineja? Šta je većina medija, pišući o drugima, u stvari rekla o sebi? Koja je, usled pandemijskog košmara, jedna od najskupljih reči naše sadašnjice? Zašto je podela u Crkvi danas drugačija nego ranije
Šta je mitropolit Amfilohije za sobom ostavio, kakvo nasleđe u svojoj Mitropoliji. Gde je danas SPC, kako će Sabor funkcionisati bez njega i zašto bi jaz među vladikama mogao da postane još veći
Hoće li pred bagerima investitorskog urbanizma nestati beogradska romska kapelica i spomenik romskim žrtvama iz balkanskih ratova, i Prvog i Drugog svetskog rata
"Naša pravoslavna vera i ljubav prema svima u ovakvim situacijama su bili na ispitu. Od nas se očekivalo da se molimo za one koji su u potrebi i nemoći i da činimo sve što je u našoj moći, pa čak i više, žrtvujući se za potrebite, projavljujući svoje milosrđe i čovekoljublje, ali na odgovoran način, kako bi bilo najviše na korist našim korisnicima, a ne ugrožavajući ničije zdravlje"
Briga za drugoga je, razume se, višestruka, odnosno može se, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, iskazati na mnogo načina. Međutim, jedan od opštevažećih trebalo bi da bude da se, kao hrišćani, trudimo da, u onoj meri u kojoj to od nas zavisi, čuvamo jedni druge od moguće zaraze odnosno da poštujemo osnovne higijenske mere. U ovoj situaciji to jeste delo ljubavi
Da li je u toku obračun sa barokom i ostalim stilovima koji sadašnji vrh SPC podsećaju na Zapad i zašto nadležni u zavodima za zaštitu spomenika kulture ne reaguju
Vesić Goran je u aferi "Sveti Sava" posle trideset godina izabrao stranu, i to je strana progonitelja i bacača anateme. Metaforički rečeno, između Salmana Ruždija i Homeinija, Vesić je stao uz – Homeinija
Osim promene uslova prouzrokovanih koronom, ovogodišnja arheološka istraživanja odvijala su se uz poslovično nemanje para
"Skoro da više nijesmo imali argument koji bi ljudima na vlasti sugerisao njihovu prolaznost, ograničenost. Sve su, godinama, završavali i kontrolisali – što u malobrojnom crnogorskom građanstvu i nije bilo tako teško – a budući da, većinom, nijesu ljudi koji razumiju Božije postojanje, pretpostavljam da ih ništa nije moglo spriječiti da sebi i svojoj vlasti, makar podsvjesno, pripišu božanska svojstva. Zato su, vjerujem, tako lako posegli da temu odnosa Crkve i države riješe na način kako su rješavali pitanje demokratije, medija, privatizacije i ekonomije. A to znači: jednostrano i nekompetentno"
