“Na ovim prostorima mi treba da ohrabrimo ljude da biraju svoj put. Ali je na nama da sarađujemo, nezavisno od toga ko je većina, a ko je manjina, jer je toliko životnih pitanja, pitanja važnih za društvo koje traže zajedničko delovanje i zajedničke odgovore. Ako se budemo samo svađali, ljudi će kazati – šta oni to propovedaju, kakvo je to hrišćanstvo uopšte”
Nekoliko dana pred izbore u Banjaluci uz različita zvanična i nezvanična objašnjenja privođeni su članovi Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Jedan od njih, Adam Šukalo, postao je nedavno savetnik za regionalnu saradnju Aleksandra Vučića, a bivša protivkandidatkinja Milorada Dodika za predsednicu Republike Srpske Jelena Trivić uveliko osniva novu političku stranku, za koju se šuška da je pod okriljem i palicom predsednika Srbije
Za jednog od dvojice predsedničkih kandidata, Mila Đukanovića odnosno Jakova Milatovića, u nedelju će moći da glasa 542.154 birača. Očekuje se da će veliki uticaj na rezultat imati dijaspora. Mitropolija SPC u Crnoj Gori podržala je Milatovića. Vučić kaže da se ne meša
Tačno je da predstavnici ultradesničarskih partija koriste svaku priliku da posete Moskvu i slikaju se sa nekim od tamošnjih funkcionera, ali je činjenica da su ti kontakti na prilično niskom nivou. Stiče se utisak da bi oni u Rusiju zapucali i da ih pozove predsednik kućnog saveta nekog većeg solitera, samo da bi to medijski obznanili, odnosno da bi prezentovali svoju bliskost sa “velikim bratom”. Reklo bi se da je trenutno ovim strankama Rusija potrebnija nego one njoj
“Ono što se naziva intelektualnom elitom verovatno je najpropaliji deo društva. Oni nisu u nuždi da se prodaju, oni se prodaju iz obesti da bi živeli udobnije nego do sada, jer potrebe su narasle. To je tragično i zato više optužujem njih nego običnog čoveka koji radi od jutra do mraka, pa ga stave u autobus sa sendvičem da ide negde da aplaudira”
Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno
Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Šta je patrijarh i kome poručio na prvom molebanu u Hramu Svetog Save? Kakve su reakcije potom nastupile
Trošenjem celokupne energije na odnose Srbije i Kosova, EU i SAD će se mnogo manje baviti unutrašnjim stvarima u Srbiji i to je koncesija koju Vučić dobija ako bude kooperativan do kraja. Toga je svesna i opozicija, koja kaže da će on sebi kupiti još deset godina na vlasti, ali to je već naš problem ili uspeh – zavisi iz kog se ugla gleda. Dok traje rat, neće biti previše prostora za priču o demokratiji, to je jasno, posebno ako za njom nema velike potrebe
Pred današnji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovoskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu Vašington je podvukao da očekuje da prihvate ponudu koja se nalazi na stolu
Pitanje svih pitanja jeste da li su Zlatanović, Knežević i ostala ultradesničarska ekipa autentična opozicija ili potrošni materijal Srpske napredne stranke. Vrednosti koje promovišu nazadne su, štetne i zasnovane na mržnji i teorijama zavere. Zato ako i jesu potrošna roba, za bolje i nisu
