“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
Analena Berbok, Džo Bajden, inflacija, poskupljenja, dizanje kamatnih stopa, kolaps TENT-a, ekološka pobuna, profilisanje opozicije – okolnosti su se pred izbore 3. aprila malo promenile. A tu je još i tinjajuća, nepredvidiva pandemija
Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu
Kakav je Aleksandar Vučić među svojim mladim naprednjacima? Zbog čega u društvu vođa navijača Crvene zvezde ne deluje kao odlučni i samouvereni lider koji se nikog ne boji? I može li opozicija na izvorima u aprilu sledeće godine kapitalizirati ozbiljne ekološke probleme
Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd
Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon
Sadašnji "branitelji srbstva" koji kuju u zvezde bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske i proglašavaju ga za heroja, zaboravljaju dve činjenice: kako su pala Kupreška vrata, strateški više nego važan prevoj i kako su se potom hrvatske snage popele na Dinaru, čime im je bio otvoren put za osvajanje Knina i cele Krajine
Činjenica da su u ofanzivi JNA u jesen 1991. godine, u razmaku od sedam dana, pod nerazjašnjenim okolnostima nastradala dva (od ukupno tri) visoka oficira Jugoslovenske ratne mornaricedo danas ostavlja prostor za spekulacije, učitavanja i zaborav. Ovo je sažet osvrt na hronologiju pomorskog rata na Jadranu i epitaf ne samo njima dvojici, već svim pripadnicima JRM koji su se nepripremljeni zatekli u vrtlogu okolnosti i opredeljivanja
"Agenti BIA su otmicu i mučenje Konstantina Katića izvršili veoma bahato, nisu prezali da ostave brojne dokaze, koje smo prikupili", kaže za "Vreme" njegov advokat Nikola Lakić. Postoje brojni svedoci, broj telefona sa kojeg je zvano, medicinska dokumentacija... Sve to ukazuje na činjenicu da su dobili naređenje od samog vrha BIA. Veliku zahvalnost dugujemo časnim i poštenim pripadnicima BIA, sadašnjim i bivšim, koji su pravnom timu Narodne stranke dojavili određene informacije u vezi sa ovom otmicom, mučenjem i zlostavljanjem Katića"
Nije uvek sve ni do opozicije, ima nešto i do građana Srbije, pa bi najpre pitanje za istraživače javnog mnjenja trebalo da glasi da li građani Srbije primećuju, ili ne, da je zemlja zrela za promene
Lino Veljak: Izazovi našeg vremena
Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 2020.
Batočinac ledenoplavog pogleda poživeo je dovoljno dugo da njegov aktivni politički život iznova postane ne samo košer, nego i sasvim uzoran i uzorit. Srbija koju je on fizički napustio, ali ne pre nego što ju je "duhovno" preoblikovao, jeste Srbija u kojoj se neko kao on mora osećati dobro – i kao živ i kao mrtav
Iako svaka od njih na svom posebnom putu, države nastale raspadom SFRJ streme ka evrointegracijama i pripadnosti zapadnom svetu. Čak i ako bi uspele da se integrišu, one koje nisu postale članice Evropske unije, a ni one koje već jesu (Slovenija i Hrvatska), čini se da nisu dostigle evropske standarde u punom obimu i na način da su prevaziđeni problemi iz prošlosti. Sve to trpi običan čovek – građanin
Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže
Miloš Matić: Preduzetništvo i kultura; Dosije studio i Univerzitet u Beogradu, 2020.
U koloni se zajedno kreću tenkovi i mopedi, samohotke i motokultivatori, razne vrste traktora i teški šleperi, konjska kola zakačena za luksuzne "mercedese", preko noći sazreli dečaci od 13 godina za volanima "jugića" ili "tamića", gomile starica u crnini potrpane u traktorske i kamionske prikolice. Sa Oštrelja, iz komande Drugog krajiškog korpusa VRS, šaljem vest da su hrvatske snage ušle u Knin – tu vest Tanjug do danas nije objavio
Više pitanja je bez odgovora: zašto Veljko Belivuk i Marko Miljković "brane" Nebojšu Stefanovića, zašto napadaju Dijanu Hrkalović, zašto ne govore o ulozi Gorana Papića, bivšeg zamenika u SBPOK-u, kao i zašto se uopšte Vučić i Vulin bave medijskim spinovanjem ako je slučaj takav da nas čeka "najbolja optužnica u istoriji"? Ponašanje Vučića i Vulina kao da ukazuje da glasnom medijskom kampanjom pre zatrpavaju javnost raznim pričama o silini zločina Belivukove grupe nego što su sigurni da više ništa od tih indicija o uzajmim vezama neće isplivati bilo u daljoj istrazi, bilo docnije na suđenju
Pored 300.000 tona "istorijskog otpada" čiji je tretman u nadležnosti države, po procenama Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, svake godine se proizvodi još 80.000 tona, a projekcije su prema stopi industrijskog rasta da će do 2025. godine ta brojka dostići 200.000 tona. I to nije sve. "Između 2011. i 2019. nestalo je 370.000 tona toksičnog otpada. I niko ne može reći kuda je otišao", kaže Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom
Oktobarski salon jeste bio institucija za sebe, institucija kojoj je svakako trebalo pomoći, ali ne i transformisati je do neprepoznatljivosti. Gubitkom prepoznatljivog imena izgubiće se čak i prividna, jedina preostala veza sa bitnim periodom naše kulturne istorije, a od sećanja na jednu gradsku umetničku manifestaciju koja je nekad bila prestižna i koja je uspevala da donese kvalitet, neće, nažalost, preostati ništa
Vlasti Srbije na Srbe i srpske organizacije u susednim zemljama gledaju kao na svoje podanike, a zvaničnici iz Beograda se ponašaju patronistički prema njima. Dešavanja u vezi sa Srpskom listom na Kosovu ili odnos "toplo-hladno" sa predstavnicima srpskih organizacija u zemljama u okruženju pokazuju model podobnosti koji se praktikuje u pogledu saradnje sa Srbima u rasejanju
Kako su devedesetih godina opisivani načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije i njegov najvažniji pomoćnik? Šta je sve karakterisalo paravojne jedinice i zašto su im one najveća zaostavština? Zbog čega je Milošević otpustio Jovicu Stanišića i kakve to veze ima sa CIA? U kom se položaju bivši šef DB-a nalazio pre i posle Petog oktobra? Na koji je način izručen Haškom sudu zajedno sa Frankom Simatovićem Frenkijem i šta je bilo posle
Osnovana pre skoro trideset godina da ovdašnjoj sredini pruži ono što nema – crtež, galerija Haos do sada ima kolekciju dovoljnu da se od nje osnuje muzej. Na potezu je neko ko ima tu moć
Vrata zgrade Pupin Telekoma su početkom juna poslednji put zatvorena za poslednjih 12 zaposlenih. U očima prodavaca, kupaca i raznoraznih pregovarača, zaposleni nisu spadali u poverioce ili, još tačnije, bili su poslednji u tom predugačkom lancu ishrane. Dobili su rešenja da su tehnološki višak i papir na kome je pisalo kolike im otpremnine sleduju. Mogu, tako zakon kaže, da tuže ako ne dobiju otpremnine
Kome trebaju poricanje ili relativizovanje nedela Ratka Mladića? Da li mu je genocid u Srebrenici trebao poslužiti i da od svakog Srbina pokuša napraviti svog saučesnika? Dokle ga je dovela opijenost vlastitom moći? Zbog čega je na kraju dokazao da nema ni minimuma moralne kuraži? I šta nikada ne smemo uraditi ako ne želimo da njegove žrtve postanu i naše
Grupa autora: Sreten Ugričić: pisac, astronom, terorista; priredili Svetlana Gavrilović i Saša Ilić Radnička komuna LINKS i MostArt 2021.
Ovih dana se ponovo mnogo govori o NATO bombardovanju. To više nisu rasprave koje vode do oružanih sukoba ili pravnih sporova, ali razlike u mišljenju ostaju. Ostaje i traganje za istinom
