Ana Đurić je na Eurosongu promovisala borosane, obuću jugoslovenskih radnica. Hrvati komentarišu da je zahvaljujući njoj hrvatska obuća učestvovala na finalu ovog takmičenja, a ovdašnja javnost se pita da li će taj deo Konstraktinog kostima postati modni hit
„Da Jovica Stanišić stvarno ne postoji, trebalo bi ga izmisliti kao junaka nekog političkog trilera. Igrao je ključnu ulogu kako u raspirivanju ratova u bivšoj Jugoslaviji tako i u njihovom okončanju. Bio je mozak brutalnog režima Slobodana Miloševića, ali je sve vreme negovao kontakte sa opozicijom; neke 'opozicione' stranke i medije je sam osnovao. Zoranu Đinđiću se nudio kao prijatelj i savetnik, da bi posle bio sumnjičen kao učesnik u atentatu...“ Dejan Anastasijević
Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, preminuo je na današnji dan 4. maja 1980. godine
Već 8. marta Rusija je postala istorijski rekorder po broju (5532) i obimu sankcija kojima je podvrgnuta. Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko ostala je zaprepaštena kada je saznala da njena zemlja već dosta dugo ne proizvodi čak ni eksere, već ih u potpunosti uvozi
Posle dvadeset godina Srbija je ponovo na listi prioriteta Vašingtona zato što jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji. Na posledice se neće dugo čekati
Ako je predsednik Srbije 1989. nakon pada Berlinskog promašio gol i tribine, hoće li to ponoviti 2022. posle pada Mariupolja
Već 8. marta Rusija je postala istorijski rekorder po broju (5532) i obimu sankcija kojima je podvrgnuta. Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko ostala je zaprepaštena kada je saznala da njena zemlja već dosta dugo ne proizvodi čak ni eksere, već ih u potpunosti uvozi
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet. Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju, tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao
Nevladina Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina RECOM osudila je promociju knjige preminulog haškog osuđenika Dragoljuba Ojdanića u organizaciji Ministarstva odbrane Srbije kao "još jedan dokaz da vlast u Srbiji učestvuje u osporavanju sudskih činjenica, gradeći službeni narativ o ratu na temelju odbrane osuđenih ratnih komandanata“
Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
Mnoge Sarajlije su verovale da se rat može izbeći. Pred Skupštinom se 5. aprila 1992. godine okupilo na hiljade građana iz svih zajednica, kao i oni koji se nisu identifikovali na osnovu nacionalnosti, zahtevajući mir. A onda su zapucali prvi snajperisti
Kada se iz javnog prostora izbaci mogućnost sporenja uzajamno suprotstavljenih političkih programa ne može više biti reči o demokratskoj republici već o autokratskom režimu. Takva nepolitička zajednica neminovno srlja u propast. Javni neprijatelj je, utoliko, uslov mogućnosti politike. Drugim rečima, ne može se prekid opštenja s javnim neprijateljem pravdati privatnim, ili moralnim razlozima. To je shvatila i Milica Đurđević Stamenkovski
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin danas je u razgovoru sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom rekao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i postala deo "antiruske histerije"
Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći postaje filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici
Nije članica nijedne političke partije. Građanka je koja aktivno učestvuje u društveno-političkom životu Srbije. Svetliju budućnost vidi u „sekularnom humanizmu“. Napade na medije vidi kao dokaz da je vlast „ubila politiku“ u Srbiji. Biljana Stojković biće predsednička kandidatkinja ispred zeleno-leve koalicije „Moramo“
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
Kaže da je od dede Draže Mihailovića nasledio „staloženost, mirnoću i nepogrešivost procene prave strane“, koja „možda nije strana koja profitira i pobeđuje“, ali se neće „pred unucima stideti za odluke“ koje je doneo. Zaštitiće arhitektonske i kulturološke vrednosti koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada“. Cilj mu je da Beograd bude ponos Srbije i ovog dela Evrope. Biće kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije
Za deset godina vidi sebe u vrhu vlasti. Kandidaturu za predsednika posmatra kao izazov svima „da shvate koliko je ozbiljan“. Smatra da je vreme da Vučić „ode u penziju“, a Đilas „u zatvor“. Promoviše zdrav život i sportski duh, redovno čita novine i knjige. Na izborima će se kandidovati ispred stranke Srpska desnica, koja se između ostalog zalaže za patrijarhalno društvo i ukidanje prava na abortus
Vladeta Janković je spreman „da podrži borbu protiv ovog, ne samo trulog, već i klijentelističkog režima“. Razlikuje „dobro od zla, lepo od ružnog“ i može da okupi stručnu „ekipu koja bi raščistila ove gomile đubreta i nanosa koje ostaju posle Vesića“. Janković će biti kandidat za gradonačelnika ispred koalicije okupljene oko Stranke slobode i pravde, Narodne i Demokratske stranke
Šta se forsira u optužnici protiv Veljka Belivuka i članova njegove kriminalne grupe, a šta se uopšte ne pominje? U kom pravcu može ići odbrana optuženih i šta bi mogli da kažu u sudnici? Kako je teklo prikupljanje dokaza za suđenje i da li je uopšte utvrđivana politička pozadina delovanja ove bande
Priređivači fototipskog izdanja „Miroslavljevog jevanđelja“ tvrde da su prilikom restauracije ovog spomenika pod zaštitom Uneska stranice pogrešno povezane i optužuje Narodni muzej i Ministarstvo kulture i informisanja za zaveru ćutanja o skrnavljenju
Sabornost ove vrste, kakvu prepoznajemo u “slučaju zatočeništva Noleta u Australiji”, kada "svi" znaju o čemu je reč, kada je "svima" jasno šta se događa na 15 i po hiljada kilometara od Trga Republike, izraz je pocepanog javnog prostora u kome ima mesta samo za masu, ili onog Jednog koji se, kako iskustvo pokazuje, ne opterećuje smislom. A tamo gde svi znaju o čemu je reč niko ne zna o čemu je reč, jer snaga onoga "svi" leži u broju (kvantitet), a ne u argumentu (kvalitet)
Šta je obeležilo 2021. godinu po izboru nedeljnika “Vreme”
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
