Milošević je optuživao vlasti u Beogradu da se plaše javnog svedočenja koje bi, po njemu, pokazalo kome je zapravo mogla da odgovara likvidacija Stambolića, a to nikako nije bio on, već strane službe i faktori koji su radili na promeni režima u Srbiji
Kako je premijer Živković otkazao, v.d. Nataša poslala samo telegram, a Čeda bio na drugom mestu, početak "Mišićevih dana" protekao u znaku ministra policije i naših, što će reći funkcionera, članova i rodbine, juče Nove demokratije danas Liberala Srbije
Tačno 13 godina od dana kada su vizije budućnosti na osnivačkom skupu SPS-a izgledale brutalno drugačije, u četvrtak 17. jula na praznik socijalista, predsednik GO-a Ivica Dačić, sekretar Zoran Anđelković Baki i potpredsednici Milorad Vučelić, Dušan Bajatović i Žarko Obradović) trebalo bi da se pojave na ulazu u zatvor u Ševeningenu. Na put do Haga krenuli su sa nešto više zorta nego nade – kao deca koja iščekuju susret sa Deda Mrazom a znaju da je Dedica nešto ljut, strahuju da u pismu koje su mu uputili nisu možda negde pogrešili i, uprkos svemu, ipak iščekuju da će biti nekih poklona
Profesor Kosta Čavoški, na promociji knjige Ratne naredbe Radovana Karadžića ("Večernje novosti")
Da je ova država uspela da sačuva nešto suvereniteta, da vlast zaista odgovara, pre svega pred svojim narodom, nema sumnje da bi odgovor Vašingtonu bio ljubazno negativan
"Nekome se moglo gotovo učiniti da čuje zvuke violine i vidi prigušeno svetlo dok su čovek na optuženičkoj klupi i onaj na klupi za svedoke pokušavali da osveže sećanja na slavne dane Miloševićeve vladavine"
Dušan Mihajlović, ministar policije u Vladi Srbije, komentarišući odluku Ustavnog suda Srbije da predsednik nema ustavna ovlašćenja da unapređuje policijske generale. ("Večernje novosti")
Veselin Šljivančanin odlazi u Hag sa oreolom čoveka koji je često bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dok je grmeo pred TV kamerama, pozirajući za istoriju, na zadnja vrata vukovarske bolnice ka gubilištu izvođeni su zarobljenici koji mu se danas stavljaju na dušu
"Vojvođansko pitanje: ima li ozbiljnog temelja?"; "Vreme" br. 646
Ispiljujući se iz jedne epsko-patrijarhalne kulture, ovdašnji se političar najradije samopredstavlja kao možda stroga i teškoruka, ali svakako zaštitnička "očinska figura"
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i gradonačelnik Čačka ("Večernje Novosti")
Umesto dokaza o Miloševićevoj isključivoj odgovornosti za ratove '91–‘99, Kučanovo izlaganje počelo je reminiscencijama na dosadne partijske kongrese i "mitinge istine" da bi završilo besplodnim natezanjima u kojima su se Milan i Slobodan međusobno optuživali za katastrofu politike koju su kreirali
Kako se SCG neočekivano vinula među važne američke saveznike u iračkom ratu i šta je dobila za uzvrat
Ne moraju se Stonesi voleti da bi se osetila praznina zbog saznanja da će prizor razigranih šezdesetogodišnjaka i dalje biti privilegija uređenijih zemalja, jednog drugačijeg civilizacijskog konteksta, tamo gde oni koji vrše vlast ne umiru ispred pragova državnih institucija
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
Sada su za stabilizovanje prilika više od svega potrebni dobar plan i razložan postupak
Neki od onih koji su imali kontakt sa članovima Komisije tvrde da je većina od 28 penzionisanih oficira koji su u njoj do nedavno radili navodno spadala u manje ili više eksponirane "poštovaoce, čak i obožavaoce lika i dela Slobodana Miloševića"
Nakon rasvetljavanja ubistva Ivana Stambolića ispostavlja se da je Slobodan Milošević bio direktno umešan i u pokušaj ubistva Vuka Draškovića
Zvanična saopštenja i doziranje informacija o opsegu sprege organizovanog kriminala i državnih, medijskih i finansijskih struktura sve više ocrtavaju obrise nečega što bi se moglo nazvati i planom za državni udar. Tu prednjače isti oni mediji koji su donedavno glamurizovali "crvene beretke", a koji su u bliskim odnosima sa izvesnim agencijama Vlade Srbije. Za to vreme padaju visoki funkcioneri Državne bezbednosti, JUL i Miloševićeva siročad svih usmerenja. BIA se uznemirila, a Vojska se mrči da počne sa čišćenjem svojih službi. Neka se pripreme sponzori...
Pre ili kasnije to se moralo dogoditi. Na veliku žalost istražnih organa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum ubijeni su pružajući otpor hapšenju. Akcija "Sablja", kako je zovu u policiji, razmahala se, očigledno, do te mere da su osumnjičeni izgubili svaku nadu u bilo kakav preokret. Otkriće ko je i kako ubio i zakopao Ivana Stambolića konačno je uništilo iluzije Državnoj bezbednosti i njenoj Jedinici za specijalne operacije, a Slobodana Miloševića i Miru Marković u očima javnosti svelo na par običnih zlikovaca – šta god istraga kasnije pokazala. Ostaju, doduše, još neki nerasvetljeni zločini: Slavko Ćuruvija, narko-biznisi Resora državne bezbednosti, uloga vojske u nekim atentatima i još koješta što će se pojaviti – ako se ovako nastavi, to jest
Miloševićev pokušaj da sačuva svoju suprugu od pretnji istragom i njegova poruka – pitajte mene, ja sam bio vlast, a ne ona – svakako zvuči prilično brižno i zaštitnički (mnogo brižnije nego kada se u istoj sudnici govorilo o zločinima), ali teško da se rimuje sa punom istinom i još teže može da posluži Mirjani Marković kao sasvim pouzdan zaklon
Priprema i organizacija zločina, a naročito njegovo uporno zataškavanje i sprečavanje istrage bili su suviše složeni da bi se pripisali maloj zavereničkoj grupi
Milošević bolestan, Milutinović "slaba karika u lancu", Šainović i Ojdanić u svetlu "vanrednog stanja" a Šešelj tera svoju mitomansku priču
Izvršna i zakonodavna optužuju sudsku vlast da je odgovorna za postojanje organizovanog kriminala. Kontraoptužbe kažu da izvršna vlast pokušava da amnestira sebe, ukazujući prstom na drugoga
Šta god da je ko ranije o Đinđiću mislio, u čoveku raznesenom iz slonovskog kalibra ljudi su nepogrešivo prepoznali svesnu žrtvu
U dokumentu u koji je "Vreme" imalo uvid stoji da je Obaveštajna uprava RDB-a sačinila spisak od 170 najuspešnijih direktora društvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji koje raspolažu najvećim kapitalom: "Cilj je da se preko ovih direktora – milom ili silom obezbede sredstva za finansiranje specijalne jedinice (JSO) i njihovih specijalnih operacija"
Ono čega smo se svi sve vreme plašili ispalo je baš tako: za ubistvo Zorana Đinđića osumnjičeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti, "crvene beretke"! Da barem samo pripadnici: bivši i sadašnji komandant, jedan pomoćnik komandanta i barem jedan organ bezbednosti te jedinice. Ta ovlašćena lica, organi unutrašnjih poslova, osumnjičena su sada za saradnju sa barem jednom zločinačkom organizacijom i za zaveru za ubistvo predsednika Vlade. U utorak uveče Jedinica za specijalne operacije raspuštena je odlukom Vlade Srbije
