Dušan Kovačević,
pisac, o tome ko napada Mlađana Dinkića:
„Znate, kad sam ja pisao Maratonce, Mićunović je bio stariji od Pantelije. I on danas meni priča da će on da nas povede u budućnost umesto da sedi negde i da igra šah.“ („Blic nedelje“)
Biljana Srbljanović,
uspešna dramska spisateljica, govori o pisanju:
„Pišem na ‘apple’ laptopu, brzo i teško, uvek u zadnji čas, uvek probijam deadline, uvek sam ljuta nervozna, strašno mi smeta što nešto moram. A opet, da ne moram – nikada ništa ne bih napisala. Ne razumem ljude koji vole da pišu, koji ustanu u zoru, protegnu se i navale na kucanje, navale da zatrpavaju svet svojim mislima, uz osmeh i zadovoljstvo. Za mene su ljudi koji redovno i rado pišu psihopate.“ („TV novosti“)
Mima Karadžić,
„najpoznatiji Crnogorac u Beogradu“, „san mnogih pripadnica lepšeg pola, iako za sebe tvrdi da ima veliku glavu i uši“, govori o svojim porocima:
„Imam sve poroke koji postoje i ništa mi nije strano. I ne samo da se svojih poroka ne stidim već sam čovek sačinjen od poroka. Oni su deo moje ličnosti i bez njih ne bih bio kompletan, ne bih bio ja. Nikada ne bih lečio svoje poroke, jer mislim da nisu za lečenje. Nisam uživalac nijedne vrste droge ukoliko seks nije droga. Nisam ni homoseksualac i to nikada ne bih mogao da budem jer mi se na muškarcu baš ništa fizički ne sviđa.“ („Ekskluziv“)
Ivana Zarić,
voditeljka TV Pinka, zna šta joj smeta:
„Masovni priliv ljudi iz ruralnih sredina u gradove, to je u Beogradu veliki problem. Neko ko je odlučio da živi u gradu mora da se prilagodi. Ne može neko da mi nameće svoje običaje i modele ponašanja, u gradu neprihvatljive. Ne možemo u Njujorku da propagiramo pečeno prase! Treba nam dobar zakon koji bi rešio sve socijalne anomalije.“ („Ekskluziv“)
Knez,
pevač, bio je u Americi i oduševljen je Njujorkom:
„Skupili smo hrabrost da siđemo u metro, gde ni policija ne zalazi. U metrou sam video crnca sa rolerima, koji je imao ugrađene očnjake.
Nosio je crvena sočiva tako da je izgledao kao vampir iz filma Blejd. Prisustvovali smo sceni kako čovek vodi ljubav sa lutkom nasred ulice. Neverovatno je da ljudi prolaze pored kao da se ništa ne dešava. Prošli smo i kroz Harlem. Crnci su čudo. Imaju po kilogram zlata sa dijamantima po sebi. Ne voze više bele mercedese. Sada su aktuelni džipovi hameri.“ („Ekskluziv“)
Tanja Vojtehovski–Stevanov,
voditeljka i PR Televizije Pink, voli more, posebno Boku Kotorsku i legende o njoj:
„Svi znamo za trajekt koji povezuje Kamenare i Lepetane, odnosno dve obale u zalivu. Lepetane na italijanskom znači – kurva. Nekadašnji pomorci imali su na brodu devojke sumnjivog morala. Pri povratku kući, svojim ženama i deci, oni su prvo svraćali u Lepetane i tamo ostavljali te devojke. Kada su se vraćali na more, samo bi ih pokupili. Tako je Lepetane dobilo ime.“ („Ekskluziv“)
O svojim favoritima među javnim ličnostima. Za Nenada Čanka kaže: „Kozer je. Posle svakog njegovog pojavljivanja prepričavamo šta je rekao, smejemo se, šaljemo jedni drugima SMS poruke. Beskrajno je lucidan, inteligentan, duhovit.“ O Sergeju Trifunoviću: „Kada on uđe u neku prostoriju, puna je prostorija njega, kada uđe u kafanu, kafana se malo zaljulja.“ („TV novosti“)
Tijana Šarenac,
manekenka, mnogo putuje:
„Grci nisu lep narod. Niži su rastom i nemaju onaj srpski triceps i biceps. Imaju švalerski odnos prema devojkama, sličan kao Italijani. Poklanjajući cveće, odmah prose devojke. Dosta naših devojaka pada na to, ali svadbu nisu doživele. Grci su namazani svim bojama.“ („Ekskluziv“)
Klaudija Beni,
predstavnica Hrvatske na Pesmi Evrovizije, o frizerskoj školi koju pohađa: „Hemija mi najslabije ide. A pošto sam frizerka, sve o supstancama moraću dobro da naučim, da nekome ne bih stavila više hidrogena nego što treba.“ („TV novosti“)
Jovan Maljoković,
saksofonista grupe „Balkan salsa“, objašnjava naziv grupe: „I Kubancima i nama sunce je udarilo u glavu, otud slična energija. Uostalom, salsa je, u stvari, ljuti sos, neka vrsta mešavine. I kod nas u muzici je neka mešavina.“ („TV novosti“)
List „TV novosti“ prikupio je lapsuse poznatih ličnosti koje su pribeležili čitaoci.
Rada Đurić u Jutarnjem programu RTS-a rekla je: „Vi danas možete da krenete na Adu koja je zvanično počela da radi i da se zvanično okupate.“ Njena koleginica iz iste TV kuće, Lidija Panajotov, u emisiji „Ovo je Srbija“ još se više zbunila: „Car Konstantin rođen je u sadašnjem Najsusu, a u današnjem Nišu.“
Momo Kapor,
književnik, o sumraku kulture u Srbiji: „Kod nas sve kasni, čak i godišnja doba. Jedino ne kasne računi za struju.“ O denacifikaciji naših prostora Kapor kaže: „To je pokret koji će imati isto toliko uspeha kao možda pokret za desalinizaciju Jadranskog mora, ili demilitarizaciju i dešvercerizaciju Crne Gore.“ („Ogledalo“)
Momo Kapor,
književnik, napravio je paralelu između atentata na Ferdinanda i hapšenja članova Mlade Bosne, i suđenja za ratne zločine u Hagu. „Tada su svi mislili da će Austrougarska trajati hiljadu godina, takva je to bila carevina, nije joj padalo na pamet da ode sa istorijske scene. Međutim, na kraju krajeva, svi su oni izašli i doživeli duboku starost, osim Gavrila Principa, koji je umro u tamnici od tuberkuloze. Ni ova imperija neće po logici istorijskih stvari da traje večno. Neće niko da je ugrozi spolja, ali ona će se raspasti iznutra; da li od gripa, od side, od nelogičnosti, od crnaca – ne znam.“
„Slobodan Milošević, kao pragmatičan čovek i tehnolog vlasti, nije mario za umetnost i on gotovo da nije imao nijednog pisca uz sebe, niti u svojoj partiji. No, ja sam, ipak, osetio potrebu da, kada su ga utamničili u Hagu, po njegovom advokatu pošaljem nekoliko knjiga sa posvetom, tako da nije kasno da me pročita, makar i u Hagu.“ („Ogledalo“)
Bora Đorđević,
pevač, objašnjava zašto voli sportske kladionice:
„To je jedini način da Amerikanci, Englezi, Nemci i drugi rade za nas. Uložiš sitnu lovu, a oni tamo pogiboše.“
(„Nin“)
Bogoljub Karić,
o nepravednom odnosu vlasti prema njemu: „Da se zovem Džon, sigurno bi mi vlast u Srbiji odala priznanje što sam napravio prvu privatnu televiziju, internet, mobilnu, banku, osiguravajuće društvo, univerzitet. Ali, zovem se Bogoljub.“ („Nin“)
Jelena Karleuša,
folk diva, bez konkurencije, voli Novi Beograd:
„Odrasla sam u Novom Beogradu tako da sam naučila da volim beton i čelik. Jedna poslovica kaže: ‘Iz kamena se voda ne cedi’, ali ja mislim da se iz novobeogradskog cedi, najbolja voda, a to su ljudi.“ („Blic“)
Srpske novine
„Ogledalo nedelje“ u svom prvom broju objavljuju:
Rotvajler „markirao“ Borisa Tadića kao neprijatelja
Zaskočio ministra
„Početkom juna ove godine ministar odbrane Boris Tadić posetio je 63. padobransku jedinicu u Nišu.
U čast ministra odbrane Borisa Tadića tom prilikom organizovana je smotra specijalno obučenih pasa za otkrivanje i borbu protiv neprijatelja. Tokom smotre jedan specijalno obučen pas (možda i najbolji) otrgao se od svog vodiča i u trenutku kada je Tadić vršio smotru, skočio Tadiću na grudi, oborio ga na zemlju i pocepao mu košulju.
Celokupno obezbeđenje ministra, prisutni vojnici i starešine teškom mukom odvojili su Borisa od psa borbenoga, rase rotvajler.
U vojnim i policijskim analima nije zabeležen sličan primer napada, specijalno obučenog psa za otkrivanje i borbu protiv neprijatelja, ni na starešine, a kamoli na ministra.“
U tekstu o tome za šta se zalaže Soros, „Ogledalo nedelje“ objavljuje:
„Slavni Soros, mađarski Jevrejin i šef fondacije za tzv. Otvoreno društvo, koje plaća tolike vanvladine organizacija u SCG, na svojoj nedavnoj turneji po Balkanu, založio se da Kosovo ne bude u sastavu Srbije, da se SCG razdvoje i da Bosna i Hercegovina bude jedinstvena država. Iako takve apodiktične izjave nije nikada davao o svom matičnom Izraelu – jer i tamo ima šta da se prekraja i spaja, i još kako! – što je takođe jedan jak motiv, ali bi bio interesantniji onaj koji će pokazati kako će njegove vanvladine organizacije u Srbiji ‘ispoštovati’ ove njegove geopolitičke planove. Nažalost, ni to se ne može ‘uslikati’, jer Soros plaća i mnoge medije u Srbiji!“
Vojislav Koštunica,
predsednik Demokratske stranke Srbije, potvrdio je da je šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popović-Beba protiv njega podneo krivičnu prijavu zbog klevete. Koštunica je rekao da ga Popović tuži i traži naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog izjave koju je dao na sednici Glavnog odbora stranke tokom vanrednog stanja, a u kojoj je na kritički način govorio o radu Popovića i Biroa, njegovim napadima na novinara Gordanu Sušu i o brifinzima za novinare u Vladi Srbije:
„U ovoj tužbi gospodina Popovića se govori i o duševnom bolu, i taj duševni bol, odnosno sanacija tog bola, gospodina Popovića košta jedan milion dinara. Toliko je on tražio od Nataše Kandić i od Verana Matića. Ja ću vam samo reći jednu stvar, da naši sudovi imaju inače drugačiju praksu i da, kada je reč o duševnom bolu pretprljenom zbog izgubljenih srodnika u ratovima i tako dalje, ta svota iznosi 100.000 dinara. Dakle, postoje dve vrste duševnog bola, ona koju pretrpi jedan čovek ili jedna pojava koja se zove Beba Popović i običan svet.“ (B92)
