Skandali
Poziv na pogrom
"Nacionalova" najnovija svinjarija nekako je baš koincidirala sa eksplozijom već šest godina suzbijane frustracije javnosti zbog ubistva Slavka Ćuruvije
"Nacionalova" najnovija svinjarija nekako je baš koincidirala sa eksplozijom već šest godina suzbijane frustracije javnosti zbog ubistva Slavka Ćuruvije
Stratezi osvinjenja medijske scene podvaljuju nam nešto pod bubrege poručujući da su ovi klozetski tabloidi nastavak ili usavršenje "Ćuruvijine škole"
Sve je to moglo i bolje i brže, ama nije imao ko drugi i sa kim drugačijim. Bilo je dobro smišljeno, ali bezbednosno probušeno, pa su "žestoki momci sa vrelog beogradskog asfalta" (dripci i kriminalci) i "legalisti iz Kule" (zlikovci i profesionalne ubice) uspeli u pokušaju preventivnog kontraudara. Stradao je Zoran Đinđić, žrtva lude nade da se istorija može promeniti jednim ubistvom... Zaista: može li? Videćemo uskoro
Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i "razočarani birači"
Da podsetimo: iz izveštaja Državne bezbednosti o praćenju Slavka Ćuruvije i Branke Prpe na dan 11. aprila 1999. jasno se vidi da su njih dvoje bili pod bliskim i foto i video dokumentovanim nadzorom do neposredno pred atentat; ima indicija da su radnici Državne bezbednosti videli trenutak izvršenja tog zločina. U svakom slučaju znali su i znaju šta se i kako desilo
Priprema i organizacija zločina, a naročito njegovo uporno zataškavanje i sprečavanje istrage bili su suviše složeni da bi se pripisali maloj zavereničkoj grupi
Od jamarenja je počelo, pa se sad jamarenjem i završava. Od toga što je istorija ironična Srbiji teško da će biti lakše. Proces suočavanja sa stvarnošću biće dug i bolan; uostalom, i drugi su to prošli...
Malo li je bilo što ih hapse zbog političkih ubistava. Sada su im našli i pola tone čistog heroina u sefu! Ovaj skandal je, naime, jednako strašan kao i skandal sa Ibarskom magistralom, jer sada treba dokazivati da Služba nije umešana u ubijanje dece heroinom – ili da nije imala takvu nameru
Bivši radnici Državne bezbednosti Ratko Romić i Milan Radonjić, nakon dve osuđujuće presude, u februaru su pravosnažno oslobođeni za ubistvo Slavka Ćuruvije. Sada oni pišu tužbe na više adresa i traže odštetu zbog povrede časti i ugleda
Pretnje smrću, fizički napadi i nerešena ubistva predstavljaju sumorni ambijent u kome rade novinari u Srbiji
Zašto političke garniture dolaze i odlaze, a Udba/Državna bezbednost/BIA ostaje? Zbog čega nalogodavce političkih ubistava sudovi nikada nisu utvrdili? Gde su tu civilni pripadnici DB-a, a gde Legija i njegove ukoljice? I šta je još pokazala oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije