"Ne bih optužio državu za sve. Svuda je potreban novac, a njega ima u određenoj količini. Koliko će država dati socijalnom sektoru gde postoje ogromne potrebe, ili bolnicama ili nekim drugim sektorima, to je uvek velika politička dilema. Nije u pitanju nevoljnost države da podrži rad antikorupcijskih institucija, neka ministarstva su veoma posvećena saradnji sa njima"
Prevaziđen spor vladajuće koalicije sporazumom o reagovanju na kosovsku krizu kao goruću, dok se spor o evropskom pitanju ne pominje, možda i zato što su ga i Evropljani, odlaganjem, učinili trenutno neaktuelnim u Beogradu
Nervoza je očigledna i sasvim razumljiva: u poslednjim danima pred drugi krug predsedničkih izbora, ni ruski energetski zagrljaj ni evropska (kržljava) šargarepa ne deluju kao argumenti koji bi prognozu izbornog ishoda učinili bar donekle uverljivom. Kampanja je, zato, zaoštrena – puca se iz sveg raspoloživog oružja, pa makar i ćorcima
Rezultat prvog izbornog kruga dodatno je ojačao prognoze o izrazitoj neizvesnosti predsedničke trke, a samim tim i puta kojim će se Srbija kretati u narednom periodu
Dok su se u izbornoj kampanji predsednički kandidati nekako retorički približili, krupne političke razlike otkrivale su se iz dana u dan u okviru vladine većine
Istraživanja ukazuju na "tesan" odnos snaga između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, a na konačnu odluku neodlučnih birača, prema uverenju dela analitičara, presudno bi moglo uticati ponašanje onoga ko na izborima ne učestvuje – Vojislava Koštunice
Telesna kazna ukinuta je u Austriji 1867, u Mađarskoj 1871, u Hrvatskoj je Zakon o ukidanju kazne batinama stupio na snagu samo tri meseca pre nego što je sličan donet u Srbiji, dok je u Crnoj Gori kazna "toljaganja" za žene ukinuta tek 1894. godine
"U mentalitetu XIX veka postojala je naglašena sklonost ka podizanju spomenika nacionalnim herojima, koji se uzdižu na nivo mitskih likova. Bio je to jedan od vizuelnih elemenata uobličavanja nacionalnog, kulturnog i političkog identiteta i njegovog kolektivnog samopotvrđivanja" (Miroslav Timotijević)
Ocena ogromne većine etničkih udruženja i nevladinih organizacija je da je readmisija "rasistička", te da se ne sme zaboraviti da je "ljudska dimenzija" ovog problema primarna
Brisel, Njujork, Beograd, Priština – 10. decembar, 14. decembar, 19. decembar, pregovori posle pregovora, izbori i rizici od kosovskog cunamija
"Kultura Srbije deo je kulture Evrope, to smo uvek isticali, i ljudi su znali šta da čitaju iza toga. Govorio sam i govorim da je čak i nekultura Srbije nekultura Evrope"
Kosovo, Abhazija, Nagorno Karabah, Južna Osetija, Turski Kipar... Trojka bez saglasnosti, Beograd i Priština bez saglasnosti, Evropa juri saglasnost, neka se pripremi Savet bezbednosti
Članovi komisije za akreditaciju škola i fakulteta po Bolonjskoj deklaraciji već su bili izloženi pritiscima tokom akreditovanja strukovnih škola. "Jedan član komisije je fizički napadnut a nekim članovima je prećeno hapšenjem i smrću"
Šta se sve može očekivati ako, zahvaljujući Đelićevoj inicijativi, Srbija jednog dana dobije svoj nuklearni reaktor
Svi projekti za koje se Amfilohije zalagao prethodnih decenija neslavno su propali. Nestale su Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, razišle su se Srbija i Crna Gora, rasplet na Kosovu se čeka. Svako bi se, pred takvim rezultatima, zapitao da li je negde pogrešio, ali se kod mitropolita Radovića ne primećuju skrušenost i preispitivanje
Zakonski predlozi koji po hitnom postupku treba da se pojave u Skupštini konačno uvode red u haos nasleđen iz tri bivše Jugoslavije; SFRJ, SRJ i SCG. Neke stvari se pojednostavljuju, a neke komplikuju, što je neizbežno, kao što će i skupštinska debata o njima biti neizbežno besprincipijelna i dosadna
Šešeljeva (radikalska) logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili i da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbe nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe
U razrešenje krize u Bosni i Hercegovini su se uključili, svako iz svoje perspektive, Rusija, Srbija, Hrvatska. Reakcije na njihovo uplitanje takođe su bile različite
I dok po jednima odluke visokog predstavnika ne predstavljaju značajnije promene, dotle su po drugima one izazvale najdublju krizu u zemlji nakon rata i "predstavljaju nagrublje kršenje Ustava i Dejtona". Neki su situaciju uporedili sa onom iz 1991. godine
Tešku odluku, koja podrazumeva vođenje računa o suprotstavljenim stranačkim interesima, a valjda i o interesima Srbije, doneće prema najavama Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić – uz javno, ili tajno, asistiranje Tomislava Nikolića
