Građanski rat u Libiji
Pukovnik pred streljačkim strojem
U osudi Moamera el Gadafija na istoj strani našli su se do sada nezamislivi saveznici, između ostalih palestinski Hamas, predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad, SAD, Al Kaida. Tako je Ahmadinežad kritikovao libijsku vlast zbog "nezamislive represije" i rekao da ne razume kako neka vlast može da naredi vojsci i policiji da pucaju u svoj narod, koji ima pravo da izrazi svoje mišljenje. A Al Kaida Magreba je, uz poziv muslimanima da se bore protiv bezbožnog Gadafijevog režima, izrazila solidarnost sa demonstrantima i apelovala na "intelektualce, stručnjake i novinare" da podrže libijske građane
Vašington
Da li je Vašington verovao u Isusa
Portret savremenika – Moamer el Gadafi
Zbogom, smešni skupe
Poznat kao čovek sa mnogo imena, Moamer el Gadafi poseban je i po tome što se njegovo ime sa arapskog na engleski navodno može transkribovati na više od 600 načina. Za četiri decenije vladavine njegova unutrašnja, a naročito spoljna politika, prošla je kroz transformacije koje se po broju približavaju broju nadimaka koje ima
Džulijan Asanž, Lupen decenije
Lovac na državne tajne
Sam čin i hrabrost da se izazove gnev Hilari Klinton, Baraka Obame i stotine američkih diplomata i svetskih lidera – u cilju otkrivanja istine Asanža svrstava među heroje
Televizijska realnost 2010
Sjaj i beda VIP statusa
Iz razloga koji se podrazumevaju – komercijalnih i finansijskih – sve televizije koje proizvode ove rijaliti formate drže se "VIP" takmičara. Apsurd se krije u činjenici da među takozvanim poznatim ličnostima u Srbiji brojčano dominiraju oni za koje je veći deo publike prvi put čuo tek kad su se pojavili u nekom od ovih programa. U Srbiji, dakle, i "poznati" koriste rijalitije da izađu iz anonimnosti
Sukob Severne i Južne Koreje
Na ivici rata
Pretnje i provokacije su jedna od taktika Pjongjanga da dođe do međunarodne pomoći ili podigne ulog u pregovorima
Dinastija Džong
Misteriozni princ
Kim Džong Un je potpuna nepoznanica izvan krugova vojne i političke elite u Pjongjangu. Tek nedavno mu je prvi put objavljena slika u severnokorejskim novinama, a početkom oktobra snimljen je kako sa ocem posmatra veliku vojnu paradu u čast 65 godina Partije. Dok ga zvaničnici veličaju, južnokorejski blogeri bucmastog novog lidera nazivaju "Debelom svinjom iz Pjongjanga" i pitaju kako to da je on toliko debeo, a narod u zemlji gladuje
Umrla Milka Planinc, nekadašnja jugoslovenska premijerka
Promašaj velike štednje
Kao što je pokušaj hrvatskih posmatrača da uporede Planinčevu i Kosorovu prilično nategnut tako bi se sigurno morao okvalifikovati i pokušaj komparacije "odgovora na krizu" između nekadašnje SFRJ i današnje Srbije. Ipak, neke stvari podsećaju jedna na drugu
Srbija i NATO (6)
Kratka istorija uspona i padova
U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a
Svakodnevica Pakistana
Poplave i bombe
Ima država koje se u udarnim vestima medija nađu samo lošim povodima, kao što su teroristički napadi, unutrašnja nestabilnost, prirodne katastrofe. Pakistan je poslednjih godina stigla zlosrećna sudbina da sa njegove teritorije sve nabrojane loše vesti stižu gotovo bez prekida
Srbija i NATO (5)
Cena pogrešnih procena i još gorih oduka
Kada je 11. juna potpisan Kumanovski sporazum i okončana NATO intervencija, na Dunavu je bio čitav samo jedan jedini most; u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini, Prizrenu i drugim gradovima, tinjale su fabričke hale i kuće, a sa Kosova, zajedno sa povlačenjem vojske, u izbeglištvo je krenulo i srpsko stanovništvo
Ekrem Jevrić Gospoda, zvezda Kanade i Amerike
Pas do pasa, beton do betona
Ima zakazane nastupe po celoj bivšoj Jugoslaviji. Peva na svadbama "našijenaca" u Njujorku. Snima reklamu za novu kolekciju odeće "Dolče i Gabana". O njemu pišu "Indipendent" i BBC. On je junak našeg doba
Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije
Frustracija kao prelomna tačka
Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata
Kampala
Nemačka je duboko umešana
Srbija i NATO (4)
Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini
Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota
Srbija i EU
Šta bi s entuzijazmom
Ko se od koga umorio: EU od Srbije ili Srbija od EU? Ni njima ni nama više se ne žuri, svi imamo svoje brige. Možda je ova apatija, paradoksalno, najbolji dokaz da smo konačno postali deo EU. Ako nikako drugačije, onda bar psihološki
Kirgistan
Ako vidim Uzbeka, ustreliću ga
Uzrok oružanog sukoba u centralnoj Aziji, za koji još ne znamo u šta će se razviti, gotovo da je nemoguće i naslutiti. Kao da ga nema. Pre stotinak godina narodi ovih krajeva zajednički su ustali protiv carske Rusije. Kirgiska inteligencija je svoj prvi kongres, na kome je osnovana prva moderna, takozvana Alaš partija, održala u glavnom gradu Uzbekistana Taškentu. Radilo se o "modernim muslimanima". Vera ovde ne razdvaja narode, svi su oni većinski sunitski muslimani, nikako tvrdokorni vernici, nema govora o fundamentalizmu
Intervju – Dragan Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka
Korektno i kompleksno
"Bezbednost zemalja članica NATO-a danas se brani hiljadama kilometara daleko od njihove teritorije. Pretnje više ne dolaze od pojedinih država, već se radi o: terorizmu, ekstremističkim organizacijama i sajber terorizmu. Zato danas NATO želi da sarađuje sa svima. Bezbednosni kontekst je potpuno nov, pretnje su globalne. Više ništa ne možete da rešite odvojeno od drugih"
Srbija i NATO (3)
Nesvrstanost i njena cena
Do svoje smrti, Tito je bio glavna zvezda nesvrstanih, a Jugoslavija je u međunarodnim odnosima igrala mnogo veću i mnogo značajniju ulogu nego što bi joj po veličini, društvenom bogatstvu ili geografskom položaju pripadalo. Ako se izuzmu stalne članice Saveta bezbednosti, Jugoslavija je početkom sedamdesetih bila jedna od najmoćnijih zemalja u Ujedinjenim nacijama: za svaku rezoluciju koju bi predložila mogla je u startu da računa na podršku bar šezdeset članica Pokreta nesvrstanih
Kosovo
»Zašto kažeš pregovori, a misliš na podelu…«
Dok kosovske vlasti preuzimaju ovlašćenja i pokazuju zube, povećavaju se diplomatski pritisci na Beograd zbog Kosova, na koje se u prošlom periodu vratilo pola procenta od 205.835 proteranih kosovskih Srba, koliko ih je registrovao UNHCR
Evropska unija
Sumrak evrozone
EU se, kako kaže predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, "najteže situacije od Drugog, a možda i od Prvog svetskog rata"
Srbija i NATO (2)
Veliki skok u vlastita usta
Nakon podrške Nikiti Hruščovu za vojnu intervenciju u Mađarskoj 1956, Tito je na Zapadu doživljen kao nesolidan i prevrtljiv partner. Iako pomoć NATO-a Jugoslaviji nije bila obustavljena, obe strane su se počele gledati sa velikim podozrenjem. Najuspešniji period saradnje Jugoslavije i NATO-a okončan je 1958. i više nikad nije bio dosegnut
Slučaj Katarine Rebrače
Humanitarni bankrot
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu dr Nenad Bogunović kaže za "Vreme" da nije prijavio Katarinu Rebraču policiji: "Ja sam uradio ono što je moja dužnost, a to je da informišem nadležne o nekim činjenicama. Dakle, nisam je prijavio. Uz to, nebitno je ko ju je prijavio. Bitni su rezultati istrage koja je u toku"
Intervju – Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
O kriminalu, regionu i standardu
Predsednik Srbije Boris Tadić primio je ekipu "Vremena" u petak, 19. februara, pred sam kraj radnog dana. Ako je u zgradi Predsedništva sve delovalo mirno i tiho, to ni najmanje ne znači da je tako i u političkom životu. Okvir za razgovor bile su teme vezane za borbu protiv organizovanog kriminala, aktuelne prilike u regionu, ekonomski razvoj i standard građana
Investicije
Diplomatija i zidari
Obe ambasade koje se grade u Beogradu – kineska i američka – povezane su sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. Kineska ambasada tada je razorena sa tri projektila, a američko predstavništvo gradi se na mestu gde je u bombardovanju srušena zgrada Maršalata