Prema najsvežijim rezultatima istraživanja, televiziju gledamo malo manje nego lane. Rumuni prednjače sa 340 minuta dnevno, mi smo na drugom mestu sa 306 minuta, a slede nas Portugalci i Amerikanci. Dakle, da blejimo – blejimo! Pa, šta smo to tokom 2014. gledali svaki dan po pet sati
Šta su strateški ciljevi, a šta vizija izgleda domaće poljoprivrede u 2024. godini, koji su sledeći neophodni koraci i ko treba da ih preduzme da bi sektor poljoprivrede ispunio bar deo svog potencijala
Kada se politika toliko rasplamsa, nežnije i osetljivije psihičke strukture pokazuju želju da pohrle i oponašaju političare. Estradna umetnica Maja Nikolić proslavila se po svojim fantazmagoričnim projektima koje je bombastično najavljivala. Ovo su neki od njih
U noći između 10. i 11. decembra sreli su se lice i naličje "onih" zaboravljenih, svelih devedesetih. Staro lice nakinđureno parama i slavom tadašnjih ljudi i simbola, i njegovo naličje teškog, oporog zadaha. A sve se dogodilo kao u kakvoj naturalističkoj režiji, u jednom luksuznom beogradskom hotelu
Media Observatory otkriva kako je Evropska komisija omogućila izmene medijskih zakona u Srbiji, a Vlada Srbije bespogovorno prihvatila, otvorivši tako put za potencijalno narušavanje medijskog pluralizma u zemlji
Dunu truba, bi himna, najviše rukovodstvo, na čelu sa Predsednik sa vojvoda držanje, se isprsi, ministar Vulin, stade u raskoračni zatvorene oči pozdrav suncu stav, završi se himna, svi se prekrstiše, minister Aleksandar jok
Godinama se postavlja pitanje: može li se nacionalni istorijski narativ ispričati na savremen način, bez predrasuda, ali ipak sa poštovanjem onih istorijskih tekovina koje to zaslužuju? Film Heroj 1914. Filipa Švarma i Nikole Lukića daje ohrabrujući odgovor
Nakon nastupa u Africi, Južnoj Americi i u zemljama BRIKS-a, Kina i u istočnoj Evropi pažljivo odmerava svoje dugoročne strateške projekcije
Kako je država prodala Naftnu industriju Srbije za male pare i veliko obećanje i šta su u vreme potpisivanja gasnog sporazuma između Srbije i Rusije govorili predstavnici vlasti i opozicije
"Postoji veoma snažna potreba jačanja saradnje nauke i privrede, čija važna komponenta treba da bude i podizanje nivoa svesti o značaju kontrole uticaja na životnu sredinu, kao i da vodeće firme treba da pomažu obrazovanje kao deo društveno odgovornog poslovanja"
Ako Aleksandar Vučić bude rekonstruisao kabinet, a verovatno hoće, ja bih mu savetovao da se Vulinu zahvali makar zbog ambicije da popunjava sve televizijsko vreme dok je "otac na službenom putu"
Dolaskom naprednjaka na vlast posle izbora 2012. godine, Miroslav Bogićević od uspešnog privrednika postaje onaj koji radnicima duguje za plate, dobavljačima za robu, a umesto profita njegove firme počinju da iskazuju dugove prema državi i bankama
Dve medijske kuće su u Srbiji ozbiljno izgradile medijsku bazu, prvenstveno u kablovskim distributivnim mrežama. U pitanju su Al Jazzera i N1, kanali koji plediraju na regionalni uticaj u tri ključne novonastale zemlje u regionu. Koji interesi stoje iza ovih medijskih projekata?
"Pošto ga za pedeset godina socijalizma nismo pročitali, mi sada živimo Marksovo ključno delo Kapital redom, po poglavljima. Prvo ide otuđenje od sredstava za proizvodnju, onda od proizvoda, tržišta, rada, drugog čoveka i, na kraju, otuđenje od samoga sebe. Čovek uvek postaje ono za čim teži. Pošto mi težimo robi, to ćemo i postati. Znam mnoge ljude koji već nose tašne, kapute, cipele od sopstvene kože..."
"Daje se 110 hektara gradskog prostora, a mi pojma nemamo šta stoji u tom ugovoru, čiji će pravni sistem važiti u tom ugovoru, čiji će standardi važiti, da li će građani Beograda imati tu pristup i ko će kupovati te stanove"
„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"
Potreba većine medija da ga "izmontiraju" kao, na svaki način, bivšeg čoveka zamrznutog u nekom pluskvamperfektu, koji se posle nešto više od decenije vraća u sasvim drugačiju, promenjenu, novu i naprednu Srbiju, samo je pokazala da mu njegovi doskorašnji partijski saborci, kumovi i prijatelji, iz nekakvog stvarnog ili iracionalnog straha od njega, pridaju mnogo veći značaj nego što ga 11 godina stariji i oboleli dr Šešelj, u stvari, ima
Jedva je četvrt veka prošlo od pada Berlinskog zida, a Mihail Gorbačov, ključni protagonist tog događaja koji je simbolički označio kraj Hladnog rata, već govori o početku nove hladnoratovske ere. U upravo proteklom međuhladnoratovskom intervalu mnoge su umetničke i filozofske reputacije doživele eroziju. Neke reputacije, međutim, makar i stvorene u hladnoratovskom kontekstu, opstaju i izvan tog konteksta. Takav je slučaj sa Isaijom Berlinom
"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras
Agencija FoNet obrela se u vrtlogu optužbi da sprovodi cenzuru nad Ištvanom Kaićem, iako novinske agencije po pravilu ne objavljuju pisma čitalaca
Uveren sam da cenj. publika više ljubi tekstove o skandalima iz čarobnog sveta domaće politike, ne gori ona baš od želje da se suočava sa vlastitim predrasudama, ali ne mogu ni ja doveka da joj povlađujem i da joj izlazim u susret
Poslednji ministar odbrane SFRJ i načelnik Generalštaba JNA od 1988. do 1992. godine umro je u Moskvi 2. novembra 2014.
Aleksandar Tijanić i Srđa Popović umrli su pre tačno godinu dana, u rasponu od jedva dvadeset četiri časa. Ova dva čoveka obeležila su, na različite načine, noviju istoriju Jugoslavije i Srbije, a njihov je odlazak u savremenoj srpskoj javnosti stvorio neuporedivu prazninu. Najbolja ilustracija te praznine jest nivo izgubljenosti i dezorijentisanosti na opozicionoj i aktivističkoj drugosrbijanskoj sceni, odnosno u medijskoj sferi
"U procesu smo ozbiljne transformacije naših medija, odnosno njihovog preoblikovanja u stanje u kome će moći da budu otvoreni za preuzimanje od velikih svetskih medijskih konglomerata"
