Jutarnji programi na televizijama izgledaju manje-više isto svuda u svetu. Kod nas je, naravno, najstariji onaj na RTS-u gde mreža dopisnika gledaocima donosi sliku iz cele Srbije. Tu su i obavezni saveti za vozače, vremenska prognoza i Nada Macura koja nam posle raporta iz Hitne pomoći kaže kako da se obučemo i podseti hronične bolesnike da redovno uzimaju terapiju. Trenutna postava jutarnjeg programa na RTS-u dominantno je devojačka, a najsvežije lice je Dragana Kosjerina koja je lepa i koncentrisana i u ranim jutarnjim časovima.
U vestima u 8h nužno se pojavljuju i političari – to je valjda kasnije materijal za Dnevnik, a posebno je zanimljivo kada ih vidite sveže probuđene u stanju među javom i međ snom. RTS je ipak počeo da gubi bitku zahvaljujući pomeranju bioritma gledalaca.
Ove sezone, desile su se neke neobične promene u ranim jutarnjim satima. Televizija Happy, ili tačnije njen guru Milomir Marić, pomerila je granicu jutarnjeg buđenja, pa emisija „Dobro jutro, Srbijo“ startuje još pre 5 časova izjutra.
Za ovaj potez mogu da pronađem najmanje dva razloga. Prvi je moguća posledica bioritma Premijera Vučića. On je u sklopu promocije lične energije i protestantskog kulta rada počeo sednice da zakazuje sve ranije, a građane je počeo da prima pre redovnog radnog vremena.
Ta ranoranilačka filozofija mi je poznata još od moje babe Mare iz Bosne, za koju je pitanje časti jedne domaćice bilo rano ustajanje. Odmaranje, dnevna dremka, kada te prevari san, smatrala se sramotom za ženu. U skladu sa ovim kultom rada, Happy je želeo da nam svakog jutra uzme muštuluk, da nam prvi poželi Dobro jutro. Drugi razlog je „zauzimanje“ medijske teritorije, pa je Happy mirne duše mogao da se pohvali da je u period od 5 do 7 časova kod starije gledalačke populacije apsolutno dominantan. Da li zbog moje babe, ili nesanice, ipak se na Happyju prvo pojave dame, dok im se Marić sa gostima pridružuje nešto kasnije. One pripremaju teren, poput domaćica skuvaju kafu i pripreme doručak, pa onda urednik dođe na posao. Ništa bez ženske ruke!
Ova zornjak-dominacija ipak nije bila dugog veka. Pošto i sam već duže od deset godina radim jutarnji program, pa rano ustajem, primetio sam da je Televizija Pink pripremila odgovor. Nije u pitanju rijaliti, već novostvoreni žanr koji zahteva pažljiviju analizu. Dakle, na ružičastoj televiziji se odnedavno pojavilo „nešto“ dosad neviđeno, što se zove „Jutarnja prodaja“ i počinje u 5 izjutra. U pitanju je televizijska riba-devojka, amalgam između informativnog programa i telešopa. Pospani i raščupani momče i devojče, kao na vojnom požarstvu čitaju nekakve vesti gde se samo razaznaje ime Premijera Vučića i integralni snimci njegovih obraćanja.
Nakon toga, bez pripreme se teleportujemo u nekakav telešop studio gde voditeljke i onaj glumac iz reklama za banke i preparate za zaštitu bilja, valjaju, recimo, ajvar – Tornado!? Tu je i gospođa koja pravi Tornado, svaka čast, al malko mi rano za ajvar. Posle opet Vučić pa nakon toga cerealije koje se u narodu zovu „ono snajkino trunje“, da dan počne zdravim obrokom.
Priznajem da sam pomislio kako haluciniram, jer mi je program delovao potpuno šizofreno. Jedina veza između ovog prepletenog programa bila je ružičasta mrlja na ćošku ekrana, mada sam kasnije provalio da svi voditelji imaju barem jedan komad ružičaste garderobe. Ova roze nit provlači se kao košulja, prsluče, bluza ili haljina, al uvek na radost. Cene povoljne, da čovek ne poveruje (tako oni kažu), a Vučić poručuje kako nam je iz dana u dan sve bolje. To valjda znači da će biti para i za ružičasti telešop – za to trunje ili Tornado. Međutim, kada je prošao prvi šok posle info-šop iskustva, utisci su se slegli i shvatio sam da je Željko Mitrović na svoj način ponovo kroz televiziju definisao stanje duha srpskog TV programa.
Hajde da iskreno pogledamo istini u oči. Dva obavezna elementa svih TV programa su aktivnosti Premijera, njegove poruke gledaocima i reklame. Oba elementa su neophodna za opstanak svake televizije – vazduh i voda, dva simbola moći koja vladaju medijima kod nas i u svetu – politika i marketing. Oba ova elementa je Mitrović obojio u roze i spojio ih u jedinstvenu celinu kojoj više ništa nije potrebno. Posle info-šopa, čak i Srđan i Jovana deluju apstraktno i nerazumljivo, dovode nekakve goste, pričaju čak i o kulturi, o vanzemaljcima (to mu dođe jednako neverovatno ko kultura), neko im kuva u studiju. Bacanje para i resursa kad je ajvar već kupljen, a Vučića smo već čuli. Kasno dragi moji, ona ekipa obučena u pink je već završila posao.
