Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd
"Ovo je pitanje elementarne ljudske etike. To da neko podržava ratnog zločinca za mene je ozbiljan problem, ali da država podržava ratnog zločinca pokazatelj je fašizacije države. U tom smislu, borba protiv fašizma postoji na svim frontovima, ali najpre se vidi preko ovog pokaznog primera koji je dosta ekstreman. Meni je čak i neočekivan. Nisam stvarno mislio da će ići toliko daleko i nadam se da im je to nekakav autogol"
Fejsbuk nam nudi da iz dve pređemo u tri dimenzije, metaverzum, gde ćemo svi biti lepši, pametniji, bogatiji, šta god poželimo, a svakako zadovoljniji i srećniji. Neki misle da je to samo pokušaj kompanije da skrene pažnju sa velikih problema koje je napravila, jer se masovno govori o žrtvovanju privatnosti, bezbednosti i dobrobiti korisnika Fejsbuka i Instagrama zarad profita
Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"
Nišvil preživljava – pandemijsko izdanje 2020. bilo je inventivnije od mnogih razvikanih: Blagojević za otvaranje umesto vrpce presekao lubenicu uz Henkokov Watermelon Man, grupno pedalsko vozilo jazzcycle nosilo septet dok svira standarde, a live stream išao sa letnje pozornice bez publike! Evo ga i ovog avgusta, opet s onolikim hiljadama šetajućih posetilaca
"Stalo mi je da knjiga o određenom glumcu bude, kako to nazivam, njegova DNK, respektabilan odraz dela i traga koji je ostavio, ali da bude i pitka, čitljiva priča"
Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
Uz osudu prošlogodišnjih davanja od 100 evra po građaninu i 30+30+50 evra u ovoj godini kao neopravdanog predizbornog čašćavanja, profesor Ljubomir Madžar kaže za "Vreme" da je "3000 dinara za vakcinisanje društveno korisno ma koliko deluje šibicarski jer će ubrzati dostizanje onih 80 odsto ili nešto manje vakcinisanih koji bi obezbedili kolektivni imunitet". A profesorka Danica Popović ističe da "sve što građani dobiju, potiče iz novog zaduženja. A kad ono dođe na naplatu, opet će ga platiti isti ti građani, i to s kamatom"
"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"
Na protestu pod nazivom Ekološki ustanak ispred Narodne skupštine se okupio impozantan broj ljudi. Osim što je pokazao da u Srbiji brzo raste broj ekološki osvešćenih ljudi koji neće pasivno da posmatraju zagađenje životne sredine i uništavanje prirodnih resursa, ovaj skup je nametnuo i pitanje da li bi sve opozicione političke partije zajedno mogle na ulicu da izvedu makar pedeseti deo građana koji se u subotu okupio oko "zelene ideje"
Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija
Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso (sa 10,6%), Papua Nova Gvineja (11,8%), Kongo (14,6%), Eritreja (17,3%), Mauritanija (20,3%)... Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu
Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta
Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese
Kada u široj javnosti počne licitiranje čega sve ima ispod zemlje u Srbiji, često se barata milionima, pa čak i milijardama tona rude, uglavnom dragocenih i retkih metala. Euforiju i priče o velikom blagu prilikom dodele koncesija zamenila je neka vrsta utučenosti kada je ovih dana objavljeno da Rio Tinto i Dandi odustaju od daljih geoloških istraživanja na nekoliko lokacija u Srbiji. A kako, zapravo, stoje stvari
Kanadska kompanija Dandi plemeniti metali ovog meseca počinje istraživanje bakra, zlata i drugih minerala na području Crnog vrha kod Bora. Koncesioni ugovor na 30 godina o pravu na istraživanje i eksploataciju ovog rudnog i mineralnog blaga, na lokacijama Čoka Kuruga, Čoka Kupjatra i Tilva Njagra, potpisao je u ime Vlade Srbije doktor Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, dok je u ime DPM-a ugovor verifikovao Nikola Savić, regionalni menadžer za SCG
Ne dešava se često da novinari idu da propitaju direktora korporacije za koju rade. A još ređe da ih onda neko maltretira. To se dogodilo novinarima N1 i Nove i to pokazuje – Junajted grupa ide ka glajhšaltovanju ovih televizija
Dok polovinom juna nije objavljeno da je Dragan Šolak odlukom BC Partners smenjen s operativnih funkcija, delovalo je da je u United Group-i sve po starom. Otvoreno je pitanje – da li je ovo uvod u prodaju medija i ako jeste, kome se prodaju? Da li će uređivačka politika biti slobodna? Te jednostavne odgovore i dalje čekamo od BC Partners
Vučiću se žuri. Iako je najavio kraj N1 i Nove S do novembra, ubrzan je plan da se državnim novcem kupi kontrola nad ovim medijima, saznaje „Vreme“
