Komisija za istinu i pomirenje
Teško suočavanje
Javnost u Srbiji treba uskoro da se suoči sa svedočenjima o zločinima koji su počinjeni u ime "srpskih nacionalnih interesa" i "velike ideje", ali i nad građanima ove zemlje
Dosije: Kako je nastala i propala Dafiment banka
Pipci i konci svemoćnog gazde
Nedavno, u podrumima Narodne banke Srbije otkriveni zapisnici snagom izvornog dokumenta svedoče kako je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević vukao konce velike prevare sa astronomskim kamatama na štednju da bi iz porodičnih sefova namakao pare potrebne za finansiranje njegove vladavine. Nijedan zapisnik nije mogao postati zvaničan dok ga nije odobrio Predsednik, a on je naređivao ko će upravljati Dafiment bankom, koliko će ta banka dobiti para od NBJ-a i NBS-a, kada će se formalna predsednica Banke pojaviti pred TV kamerama i koliko ceo "biznis" mora ostati u strogoj tajnosti. Tako je i moglo da se dogodi da sva upozorenja čestitih ljudi koji su kontrolisali poslovanje Dafiment banke budu ignorisana, a ti ljudi oterani s posla. Ovo je nastavak priče koju je "Vreme" prvo započelo prošle nedelje
Intervju: Đorđe Antelj, vlasnik Gemaxa
Na oku „Poskoka“
O kući i jahti Radeta Markovića, poslovima s Miloševićem, generalima i DIPOS-om
Ekonomske (ne)jednčine
Čekanje na posao
Veoma je bitno da reformistička struja u DOS-u što pre konstituiše tržišne institucije koje bi nas izvele iz gotovo prirodne težnje da se prepustimo blagodetima "parazitske ekonomije"
Između dve vatre
Lov na 200 najbogatijih
Uspešni poslovni ljudi, naročito od vrste koja je naglo uznapredovala u vreme Miloševićevog režima, suočavaju se ovih dana sa novim izazovima: otmičarima koji znaju kako, od koga i koliko traže, s jedne, i vlastima koje najavljuju oporezivanje ekstraprofita stečenih zahvaljujući "posebnim vezama" sa Familijom, sa druge strane
Lik i delo
Jelisaveta Karađorđević, princeza
Zločin i kazna
"Iznudica"; "Vreme" br. 533
Zona sumraka
Kolaž za poslepodne
Da me je bar zlostavljao taj Milošević, bio bih dobio azil u Americi! Ali, nisam tamo imao na šta da se požalim, posle dve i po godine vratim se u Beograd, što je predsednik verovatno i hteo
Obezbeđenja Slobodana Miloševića
General i vojvoda
U trenutku kada su iz rezidencije u Užičkoj 11 odjeknuli pucnji, Miloševićev dugogodišnji pratilac Senta Milenković više nije bio u njegovoj službi. Bivši šef SR Jugoslavije spao je na to da mu obezbeđenjem komanduje opskurni vojvoda Siniša Vučinić
SPS posle hapšenja Miloševića
Šefovanje iz ćelije
Slobodan Milošević u zatvoru pomoći će SPS-u da se emocionalno homogenizuje i zakači za njega kao za mučenika i žrtvu novog režima i među narodne zajednice. Vremenom će, međutim, neminovno doći i do otvaranja pitanja njegovog naslednika i naravno nasleđa, na šta će on sve manje moći da utiče
Kosmajska priča: RTS u partizanima (1)
Dobri vojnik Vojka
Na samom početku bombardovanja RTS je oformio dve mobilne jedinice na Zlatiboru i Kosmaju, čija je funkcija trebalo da bude preuzimanje programskih aktivnosti u slučaju bombardovanja zgrade televizije. U najvećoj tajnosti novinari i tehničari RTS-a odvođeni su "u partizane", gde su svakodnevno izvršavali programske zadatke spremni da se uključe u svakom trenutku ukoliko je neophodno. Nikad se nisu uključili, a na ime nadnice za dvomesečni strah u kosmajskim šumama pojedinci su nagrađeni varijabilom od 300 dinara. "Vreme" će u tri nastavka ekskluzivno objaviti izvode iz rukopisa novinara RTS-a Vojke Pajkić, urednika kulture na Radiju 202, koja je boravila na Kosmaju u sastavu mobilne jedinice broj dva od 12. aprila do 22. maja 1999. godine. O kosmajskim noćima pod bombama koje su padale na manje od 150 metara od mesta gde su bili smešteni, lokatorima pronađenim u fioci, o redovnom izmeštanju mobilne ekipe, uzaludnosti celog projekta, novinarka Vojka Pajkić svedoči u feljtonu "Vremena". Imena aktera ove priče su promenjena, ali događaji su autentični. Redakcija nedeljnika "Vreme"
Slovenački skandal
Nestanak svedoka
Bivšeg Komandanta elitne vojne jedinice Ladislava Trohu su neki smatrali klovnom, drugi poštenjakom, hrabrim i principijelnim čovekom. Široj javnosti postao je poznat kada je 1. jula 1998. godine, naočigled zbunjenih prolaznika, ispred slovenačkog parlamenta u punoj uniformi salutirao slovenačkoj zastavi
Američko-ruska špijunska afera
Prohladni rat
Odluka Bušove administracije može biti tek početak zaoštravanja odnosa sa Rusijom i donekle je odgovorila na pitanje kako će izgledati nova američka spoljna politika. Konture te politike već se naziru i opasno liče na one hladnoratovske
Pitanje odgovornosti pisca
Delovanje umetnosti
"Rasprava koju je organizovao Britanski savet vodila se pre svega o razlikama u pristupu – delovati na diskontinuitet u načinu mišljenja i na uvrežene kalupe jezika, ili delovati neposredno u sferi političkog. Delovati kao pisac građanin, ili kao građanin pisac"
Najnovija srpska desnica
Obrazluk i teodulija
Da li se iza pokreta Obraz kriju neoljotičevci koji ispisuju antisemitske parole po Beogradu, ili je to samo društvo hrišćanskih nacionalista "ali ne i šovinista"
Reforme i ujdurme
Krik iz crne rupe
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
Hoće li biti rata na Balkanu
Strogo kontrolisani sukobi
Postoje dve dugoročne opcije međunarodne zajednice na Kosovu. Prva je da pokušaju da ostvare ciljeve postavljene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244, uz rizik oružanog sukoba s albanskim ekstremistima i gubitaka u redovima KFOR-a. Zapad može i da se povinuje albanskim zahtevima, odnosno prizna nezavisnost Kosova i Metohije uz rizik daljeg širenja konflikta sve do stvaranja velike albanske nacionalne države na Balkanu
Intervju, Kiro Gligorov
Albanci neće građansku državu
"Teroristi su trenutno rasprostrli mapu sa koje se vidi da traže Veliko Kosovo. Oni ne žele javno da govore o Velikoj Albaniji, jer znaju da međunarodna zajednica nije spremna da podrži takav koncept"
Hapšenja
Položaji i zloupotrebe
Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija
Manjak i višak
Srbija treba da zadrži onoliko suvereniteta i nezavisnosti koliko može da podnese i koliko joj se najviše isplati
Nova TV Košava
Sporno nasleđe
Kada je prošle nedelje "nova" TV stanica počela da emituje program pokazalo se da "legalno emitovanje signala" možda i nije baš tako legalno
Intervju – Sonja Liht
Partneri za novi početak
"U poslednje vreme osećam jednu vrstu tenzije ili napetosti, ili čak više od toga između ljudi koji rade u nevladinom sektoru i ljudi koji rade u državnoj strukturi. Mislim da je jako važno da svi shvate da smo na istom zadatku. Nevladine organizacije sada moraju da budu saradnici na istom poslu. Naravno, da budu istovremeno forma kroz koju će građanin moći da kritikuje državu. Država mora da ima saradnika u nevladinom sektoru. Naravno, i ona ima pravo da bude kritična prema tom sektoru"
Na licu mesta – Tetovo
Makedonija u plamenu
Nevolja je što se do spasa za Makedoniju ne može stići preko oružja, i što rešenje problema ne leži izgleda u odgovoru na ovih dana često postavljano pitanje – šta može makedonska vojska, koliko ima vojnika, tenkova ili helikoptera, ili kolika je procentualna zastupljenost Albanca u makedonskoj vojsci. Još nekoliko dana žestokih sukobljavanja i pucanja oko Tetova, uz prve civilne žrtve, i stvari bi definitivno mogle otići dovraga – makedonsko društvo bi se u tom slučaju verovatno beznadežno pocepalo po etničkoj osnovi bez mogućnosti da se više ikada sastave vlade u kojima bi zajedno sedeli predstavnici i jednog i drugog naroda. Albanci se ukopavaju u stavu da su žrtve državnog terora, i zajedničku državu sve više vide isključivo kao "federalnu", baš kao i neki strani mediji koji takvo rešenje nazivaju "prelaznim" – pre konačnog cepanja. Većina Makedonaca istovremeno čvrsto stoji na stavu da se s ustupcima jednom mora stati jer će u protivnom Makedonija ubrzo prestati da postoji