Međuvreme

Pirati

Izlizana priča o odlučnoj borbi državnih organa protiv piraterije u muzičkoj, softverskoj i filmskoj industriji nikako da se završi. SOKOJ je organizacija životno zainteresovana za rešenje ove društvene anomalije u muzičkoj sferi i odatle neprestano stižu podsećanja da vreme prolazi, a da se ne čini ništa u pravcu rešavanja ovog problema. „Piraterija u Srbiji je problem koji vlast ne shvata ozbiljno“, saopštava predsednik ovog udruženja Ivan Tasić. SOKOJ je usmerio svoje delovanje u dva pravca: u jednom, oni pokušavaju da stalnim pritiskom na državne organe izdejstvuju donošenje adekvatnih zakona, kao i pooštravanje kazne za eventualne prekršioce, uzurpatore autorskih prava, a, s druge strane, počela je ozbiljna kampanja naplaćivanja naknade od beogradskih ugostiteljskih objekata. Na prvom polju nema odgovora sa nadležnog mesta, nema ni nagoveštaja da će se stati na rep nelegalnom štampanju diskova. Ni na drugoj strani nema velike sreće. Kako tvrde pojedini vlasnici ugostiteljskih objekata, oni bi plaćali naknadu za autorska prava onim izvođačima čiju muziku puštaju u svojim lokalima, ali im nije jasno kako SOKOJ određuje kriterijume po kojima se obavlja uplata. Nije, takođe, jasno s kojim kompanijama, distributerskim ili izdavačkim, organizacija kompozitora ima sklopljene ugovore, odnosno čije interese brane. Ugostiteljima sve izgleda kao ad hoc namicanje novca, pa koliko i gde upali. Do rešenja spora našim će talasima i dalje ploviti pirati.

Računi

Letos je ministar Đelić gromoglasno objavio da je naša Uprava javnih prihoda u saradnji sa švajcarskim kolegama otkrila račune na kojima su štedeli Mirko Marjanović, Milovan Bojić i još nekoliko perjanica bivšeg režima. Na konferenciji za štampu obelodanjene su sume za koje se pretpostavljalo da su poreklom iz državne kase. Međutim, i tad je bilo nejasno zašto se s tim podacima izlazi u javnost kada nije pokrenut nijedan krivični postupak protiv lica osumnjičenih za otimačinu narodnog novca. Posledice su usledile na zimu. Onomad je račun odmrznut Milovanu Bojiću, a ovih je dana stigao dopis u Okružno tužilaštvo u kome švajcarske vlasti traže dokaz da je pred našim sudom pokrenut postupak protiv Mirka Marjanovića. Ako nije, onda će oni biti primorani da odmrznu račun bivšeg predsednika srpske vlade negde oko 24. februara. Sad, gde je zapelo niko ne saopštava niti se povodom ovog slučaja oglašava ministar Đelić. Pravda jeste spora, ali ovako slabo prolazno vreme srpskog pravosuđa i tužilaštva ne daje nadu da će se stvari u ovoj oblasti poboljšati.

Blokada

Učenici kragujevačke Druge gimnazije imaju razloga za radovanje jer im je silom prilika produžen raspust. Više stotina radnika građevinskog preduzeća „Kazimir Veljković“ blokiralo je ulaz u školu jer im država duguje više od 40 miliona dinara. Oni nisu dozvolili zaposlenima i učenicima da uđu u objekat i najavili su da će blokada trajati dok Ministarstvo prosvete ne izmiri obaveze. Predstavnici firme već su tužili državu i saopštili su da će blokada trajati dok se ne donese presuda ili dok im država na račun ne uplati novac. Nije da je država ćutala: predstavnici vlade ponudili su 31 milion, ali su ovi odbili cenjkanje jer im je potrebno hitno 32,5 miliona da bi izbegli stečaj. Najnezadovoljniji je direktor gimnazije Zlatko Manojlović, koji je rekao da su građevinari bili veoma drski i bezobrazni kada je pokušao da ih ubedi da deca nisu kriva i da treba da idu na nastavu, tim pre što je „obrazovanje proces koji zahteva mir kako bi se postigli rezultati“. Do rešenja spora svi će biti na ulici: radnici ispred škole u blokadi, a školarci u gradu na korzou.

Civilizacija

Kako pišu podgoričke „Vijesti“, od 30 do 100 devojčica sa seoskog područja opštine Rožaje ovih dana napušta redovno školovanje pošto su završile četiri razreda osnovne škole. Razlog je jednostavan: pravo je vreme da se ove desetogodišnjakinje „pripreme za održavanje kuće i dobru udaju“. Negde u isto vreme otkriveno je da je na jugu Srbije dugo i uspešno delovao jedan dovitljivi ginekolog: pošto bi ultrazvukom utvrdio da neka trudnica nosi muško dete, on bi roditeljima saopštio da je u pitanju devojčica, ali i da postoji specijalna injekcija koja može da promeni pol deteta u majčinoj utrobi. Za uslugu promene pola dotični ginekolog naplaćivao je i po hiljadu eura – srećni roditelji nisu pitali šta košta.

Kakva je, dakle, veza između ove dve vesti? Baš kao i veza između stotina vesti o lakovernima, nepismenima, primitivnima, koji (na ovaj ili onaj način) postaju žrtve domišljatih, sposobnih i nemoralnih: na prvi pogled nikakva.

Ako se, međutim, prisetimo da se sve to događa u zemlji u kojoj su tone i tone papira potrošene na priče o reformi školstva, prestrukturiranju ovog ili onog sistema i institucije, na strategije, planiranja i projekte, sve radi famoznog ulaska u Evropu/svet, ove i slične storije podsećaju na činjenicu da se nadležni još nisu pozabavili elementarnim stvarima. Ulaskom (ili uvođenjem) biračkog tela u civilizaciju, na primer.

Proterivanje

Tek što je javnost zabavljena raznim aferama u najavi uspela da koliko-toliko zaboravi slučaj premlaćivanja aktivistkinje Otpora Jelene Urošević u zgradi pres centra Koordinacionog centra u Bujanovcu, Koalicija za Bujanovac obezbedila je tom slučaju zaslužen publicitet. Suprotno svim zdravorazumskim očekivanjima, Koalicija koju čine ujedinjeni predstavnici DOS-a i SPS-a nije osudila premlaćivanje ili (u cilju opšteproklamovanog „međunacionalnog poverenja“) bar apelovala da se smire strasti. U saopštenju objavljenom 24. januara, ova politička grupacija zatražila je ni manje ni više nego proterivanje Jelene Urošević i to ni manje ni više nego zbog njenih „antisrpskih stavova“. Osim toga, zatraženo je da se dvojica krivaca za premlaćivanje kazne tek pošto se uhapse i Albanci koji su učestvovali u drugim sukobima u gradu. Istovremeno, Otpor je saopštio da Bujanovcem kruži peticija za proterivanje Uroševićeve koju je, navodno, potpisalo 900 ljudi srpske i albanske nacionalnosti.

Posle pucnjave, kafanskih tuča, organizovanja različito definisanih nacionalno osvešćenih naoružanih grupa (po čemu je ovaj kraj poznat), stiglo se i do proterivanja. (Ako se Koalicija za Bujanovac još malo potrudi, pa u sledećem saopštenju, na primer, objasni šta su sve „antisrpski stavovi“, proterivanje bi moglo da postane samo još jedan evolutivni korak ka svetloj budućnosti.) Jer, napredni kakvi jesu, koalicioni partneri uskoro će se možda prisetiti kamenovanja, vešanja, spaljivanja na trgovima i sličnih metoda koje će sasvim sigurno obezbediti nacionalnu čistotu i pravoverne stavove i dela.

Pravda

Činjenica da je pravda spora ali dostižna poznata je uglavnom svima. Činjenica da joj se na putu ponekad ispreče letovanje, zdravstveni problemi ili krmača sa sve prasićima poznata je odnedavno samo u Srbiji. Iako je 20. januara trebalo da se pojavi u požarevačkom Kazneno-popravnom domu „Zabela“, bivši glavni i odgovorni urednik RTS-a Dragoljub Milanović nije se pojavio tamo gde je trebalo, u paviljonu osam koji je odranije pripremljen za njega. Čovek osuđen na deset godina robije, zbog smrti 16 ljudi u bombardovanju zgrade državne televizije 23. aprila 1999, pozvao se na „zakonska sredstva za odlaganje izvršenja“, a upućeni tvrde da će Milanovićevi branioci kao razlog navesti „zdravstveno stanje svog klijenta“. Ako se zna da je osuđeni Milanović letos imao priliku da (uz dozvolu nadležnih) ode i na letovanje, nije isključeno da ovog puta, dok ga zatvorska uprava nestrpljivo očekuje, čeka u redu pred žičarom ili se brčka u nekoj banji. Sve u skladu sa zakonom, naravno.

Mnogo živopisnija priča tiče se „otkrivanja i hapšenja srpskih trgovaca belim robljem“. U istrazi koju vodi inspektor beogradskog SUP-a Budimir Poluga, do sada su, između ostalih, uhapšena i braća Tomić. I sve je bilo u najboljem redu dok isti taj Poluga nije objavio da su braća Tomić oslobođena „zbog brige za krmaču i njene prasiće koje gaje u svom seoskom domaćinstvu“. Iako je tu priču javni tužilac demantovao i okvalifikovao kao „priču sa hodnika“, krmača i pripadajući joj prasići ušli su u istoriju domaćeg pravosuđa. Čak i ako je potekla iz hodnika, informacija je javno saopštena i to od strane inspektora policije; konačno, čak i ako je izmišljena, u ovdašnjim uslovima deluje potpuno racionalno i očekivano. Kad čovek osuđen zbog smrti šesnaestoro ljudi može da ode na letovanje i da uživa na slobodi pozivajući se na svoja zakonska prava, zašto trgovci belim robljem ne bi mogli da hrane krmaču? Od njih bar poljoprivreda može da ima neke vajde.