Intervju – Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine

Duga je noć

"Došlo je do relatizovanja ratnih zločina i prebrojavanja žrtava, isticanja da je najviše Srba bilo u Hagu bez odgovora zašto je to tako. Na televizijama sa nacionalnim frekvencijama pojavljuje se galerija likova koji svašta pričaju, advokati koji pojma nemaju o čemu govore, ali uporno ponavljaju da je Tribunal ‘politički sud’, ‘sud samo za Srbe’. Ima čak i onih koji prete da će uraditi ovo ili ono ako im neko kaže da su ratni zločinci. Ja se nadam, ipak, da će brzo tome doći kraj, bez obzira što su na vlasti neki ljudi koji su mnogo doprineli svemu onom što se događalo za vreme ratova"

Nostalgija

Globalizacija džihada (III)

Veliki strateg

Arhitektom savremenog "globalnog džihada" može se smatrati Mustafa Setmariam Nasar, poznat kao Abu Musab al Suri (na slici iznad). On je još pre dve decenije pisao da će sledeću fazu džihada obeležiti terorizam koji će izvoditi pojedinci sa krajnjim ciljem uspostavljanja islamske države. Njegova teorija bila je primenjena u praksi

Srbija i Kosovo

Tablice razdora

Novi "vikend sukob" na granici/ administrativnom prelazu između Srbije i Kosova i Metohije, na prelazu Jarinje, nije doneo ništa novo. Ali, pokazao je da kosovska strana uz pomoć i prećutnu podršku Zapada zaokružuje svoju vlast na celoj teritoriji južne srpske pokrajine, a srpska strana to koristi za dodatno jačanje svog rejtinga

Tabloidni život i smrt

Politika spaljenog mozga i njeni finansijeri

I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha

Crna Gora

David bez praćke

Partokratija, plutokratija i teokratija su sa zajedničke strane barikade nasuprot demokratskom, građanskom i slobodnom društvu. U toj sprezi sumnjivog kapitala, kupljene političke podrške i zarobljene slobodne misli, građansko društvo je poput Davida koji još nije pronašao praćku

Srbija i Crna Gora

Policijske provokacije na Vulinov način

Ako se cela Srbija diže na noge svaki put kad neki manijak na društvenim mrežama objavi nešto protiv dece Aleksandra Vučića – što je na koncu ispravno i ne bi smelo da se dešava bez kazne – čudno je što isti kriterijumi ne važe i za decu crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića. Incident sa njegovim sinom Milošem nije prvi put da im se na posredan način stavlja do znanja kako nisu dobrodošli u Srbiji

Ekologija i politika

Predizborno zagađenje dobrih namera

Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno

Bilans balkanske politike Angele Merkel

Učiteljica i đak pešak

Možda nije videla drugi izbor, možda nije umela bolje, tek Angela Merkel je protežirala Aleksandra Vučića kao svog najboljeg đaka iako nije naučio nemački, što joj je obećao. Oproštajna poseta Beogradu nosila je u sebi mnogo simbolike, a malo suštine. Kada se podvuče crta, bilans kancelarke u regionu teško da zaslužuje prelaznu ocenu

Mađarska – Poseta pape

Propoved u oko Viktora Orbana

Poseta pape Franje Budimpešti protekla je u znaku poruka katoličkog poglavara narodima, političarima i biskupima. Pritom je uspeo da izbegne najveću zamku – da postane marioneta predizborne kampanje premijera Viktora Orbana i njegove stranke Fides

Crkva i država

Sekularizacija, skupa reč

Zašto je politička tema broj jedan u regionu? Čija je to odgovornost? Šta se, kada se podvuče crta, desilo u Crnoj Gori? Zašto se sve češće čuju glasovi velikodostojnika SPC u kojima se zalažu za jasnu odvojenost Crkve i države? Koje su poruke, kada je o tome reč, koje šalje patrijarh Porfirije u prvih šest meseci svog stolovanja? Ima li onih poruka koje bi uticale na promenu u društvu? Odstupa li Crkva od samoviktimizacijskog narativa? Koliko se ta postavka razlikuje od postavki ove vlasti?

Jedan život, jedna epoha – Žan-Pol Belmondo (1933–2021)

Žovijalni mačo udarnik

U glavnotokovski film Belmondo je uneo dodatno naglašenu ekspresivnost, zaraznu energičnost, te neprikrivenu osećajnost i cinizam zaumnije podvrste, važne sastojke francuskog "novog talasa" u godinama pojave i inicijalne evolucije. Međutim, iako će ubrzo potom postati zvezda glavnog toka, i to u kontekstu nesporno profesionalne kinematografije jasnog profila i promišljenih stremljenja i u pravcu komercijalnog filma, Belmondo je pomalo iznenađujuće insistirao i na neizostavnom poštovanju forme u glumačkom pristupu

Nuspojave

Rolšue, tištosi, promaje i Đilasi

Kad bi bilo smisla bilo bi i društvenog dijaloga, kad bi bilo društvenog dijaloga bilo bi i demokratskih javnih institucija, kad bi bilo institucija bilo bi i javnih medija, kad bi bilo javnih medija i Pink bi bio televizija

Globalizacija džihada (I)

Rađanje svetih ratnika iz Hladnog rata

Avganistan se može smatrati kolevkom fenomena koji se naziva "globalni džihad". Američko neslavno povlačenje iz Avganistana i prepuštanje vlasti talibanima pred dvadesetu godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. posledica je pola veka duge evolucije "globalnog džihada" koji se prilagođava promenama u svetu i čiji se kraj ne nazire

Intervju – Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava i aktivistkinja

Belivukova grupa je bila Vučićeva Pretorijanska garda

"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"

TV manijak

CG vikend u nekoliko slika

Kao da je važno da li je neko bacio flašu benzina na kordon policije pre ili nakon odluke Vlade o probijanju barikada, u oba slučaja se radi o prekršaju

Avganistan

Kabulski rastanak

Povlačenje Amerike iz Avganistana više prati kritika samog izvlačenja nego samog rata, uz pitanja kako će činjenica da su prvi put od poraza Sovjetskog Saveza u Avganistanu 1989. godine džihadisti preuzeli jednu zemlju od neke velesile uticati na džihadiste od Kabula do Mogadiša, u konfliktima koji su više posledica nego uzrok duboke krize, koju tako plastično ilustruje pobedničko šenlučenje u Kabulu

SAD – Povlačenje iz Avganistana

Pakao je negde drugde

Stiče se utisak da se o strateškim pitanjima spoljne politike isključivo odlučuje u uskim krugovima političkih elita, a da građane, umesto svetskih problema, mnogo više muče brige o tome što je Nju Orleans ostao bez struje i što su delovi autoputa prema Misisipiju potpuno pod vodom, pa je time poremećeno snabdevanje gorivom

Na licu mesta

Kod ministarki na dijalogu

Svima je napokon jasno da je situacija neizdrživa, da su naprednjaci nelegalno zagospodarili medijskim prostorom a "njihovi igrači" preuzeli vlasništvo u većini medija. I da od 2000. godine naovamo nije bilo toliko laži, dezinformacija i brutalnog blaćenja ljudi kao u poslednjih osam, devet godina na dominantnim televizijama i u tiražnoj štampi pod kontrolom SNS-a

Nuspojave

Tištos pase

Ovakvo uterivanje patriotizma – i to, u suštini, manje državnog, "ustavnog", po američkom ili francuskom modelu, a više etnički i konfesionalno ekskluzivnog – u i kroz javne institucije, samo je jedan od simptoma neokonzervativnog kulturnog rata

Roman

Kada crvi žmirkaju na suncu

Zahar Prilepin: Opolčenska romansa;
prevod Radmila Mečanin; Službeni glasnik, Beograd, 2021.

O »slučaju Bjelogrlić«, napadu na nezavisne medije i nasilju u Zrenjaninu

Avgustovsko zagrevanje pred vruću političku jesen

Iz prethodnih iskustava, jasno je da režim "zna posao" i da posle svakog masovnog antivladinog protesta izlazi kao pobednik, sve jači i osioniji, i sve manje spreman na bilo kakav ozbiljan dijalog. Građani, opet, posle njih bivaju sve bezvoljniji

Kampanja za »legalizaciju« Jovanjice

Svi Koluvijini ljudi

Kako se stiglo do toga da su od osamnaest uhapšenih za predmete "Jovanjica" 1 i 2, iz pritvora puštena petnaestorica optuženika? Da li će iz ćelije uskoro izaći i Predrag Koluvija, optužen da je vođa ove organizovane kriminalne grupe? U čemu je tajna Miloša Tofilovića uhapšenog za šverc marihuane iz Jovanjice i puštenog iz pritvora da bi svega nekoliko meseci kasnije opet pao – ovog puta zbog heroina – a od 12. avgusta ponovo se brani sa slobode? Ima li i kakvu vezu sa čitavim slučajem "Jovanjica" Mirko Škero, načelnik beogradskog centra BIA

Knjige

Pohvala grešci

Srđan Prodanović, Predrag Krstić: O čemu govorimo kad govorimo o neznanju; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2021.

Polaganje kamenja spoticanja u Zrenjaninu

Na pomenu samome sebi

Od 1992. godine u Nemačkoj se polaže takozvano "kamenje spoticanja" – male, mesingane, u trotoar utisnute pomen-ploče koje treba da podsete na sudbinu ljudi koji su za vreme nacionalosijalizma progonjeni, ubijeni, deportovani, proterani ili oterani u samoubistvo. Kamenje spoticanja je 18. avgusta položeno i u Zrenjaninu, među ostalim žrtvama i u pomen mojim roditeljima, babi i dedi. Jedan od njih bio je posvećen i meni

Jugoslovenski prostori

Nazadovanje dugo tri decenije

Iako svaka od njih na svom posebnom putu, države nastale raspadom SFRJ streme ka evrointegracijama i pripadnosti zapadnom svetu. Čak i ako bi uspele da se integrišu, one koje nisu postale članice Evropske unije, a ni one koje već jesu (Slovenija i Hrvatska), čini se da nisu dostigle evropske standarde u punom obimu i na način da su prevaziđeni problemi iz prošlosti. Sve to trpi običan čovek – građanin

Vojska Srbije

»Srpska pamet« i kineska tehnologija

Uvođenje "tehnoloških čuda" stavlja u fokus drugu stvar – održavanje sredstava Vojske Srbije, ovakve kakva je i u brojnom stanju kakvo je. Vojsku ne čine samo profesionalna vojna lica nego i, na primer, majstori, od puškara do onih za održavanje tenkova i kamiona