Grčka: Bes i masovne demonstracije

Iz Soluna za Vreme

Grčka je i dalje šokirana tragedijom u Tempima u Tesaliji, gde je 28. februara, u utorak uveče,  život izgubilo 57 ljudi u frontalnom sudaru vozova, brzog i teretnog, koji su se oko 10 minuta kretali istim kolosekom u suprotnim pravcima.

Ukupno 350 ljudi, zajedno s posadom, se nalazilo u brzom vozu koji je išao iz Atine za Solun. Većina putnika su bili mladi ljudi i studenti koji su vikend i poslednje dane karnevala sa završnim “Čistim Ponedeljkom” proveli kod kuće sa svojim porodicama. Po bolnicama je smešteno 130 povređenih, od kojih se njih šestoro bori za život na odelenjima za intenzivnu negu.

U nesreći su pored grčkih državljana poginula i dva grčka studenta sa Kipra i petoro mladih albanskog porekla, dece druge generacije albanskih imigranata, dok su još dva Albanca na intenzivnoj nezi, zbog čega je albanski premijer Edi Rama proglasio nedelju, 5.mart Danom nacionalne žalosti.

Ministar saobraćaja Kostas Karamanlis je podneo ostavku „iz poštovanja prema žrtvama”, grčka država je obećala da će dati po 3.500 evra za troškove sahrane, a kompanija Hellenic Train, koja od 2017. pripada italijanskoj Ferrovie Dello Stato Italiane, obećala je da će porodicama stradalih isplatiti odštetu.

Grčka je proglasila trodnevnu nacionalnu žalost od 1. do 3. marta.
Ali, ljutnja i bes zbog ove teške nesreće i nepravedno izgubljenih života su ogromni, tako da je već dan nakon nesreće desetine hiljada Grka izašlo na ulice Atine, Soluna, Larise i drugih gradova kako bi demonstrirali protiv nesposobnosti Vlade da pruži osnovnu bezbednost u železničkom saobraćaju svojim građanima.

Spontane i uprkos novim zakonima koji ih otežavaju, demostracije su se odjednom kao plamen razbuktale po Atini, Solunu, Larisi i mnogim drugim grčkim grdovim, okićene bezbrojnim antirežimskih parolama i to u trenutku kad se Vlada desnog centra sa premijerom Kirijakosom Micotakisom na čelu, sprema da raspiše izbore.

Foto: AP

Bile su to najveće demonstracije u Grčkoj od 2011. godine, kada je zemlja uronila u dužničku krizu i kad su stroge mere štednje nametnute od kreditora. Tada su se demonstranti bili okrenuli protiv Trojke i onih vlada koji su zemlju dovele do ivice ponora.

Sada je dominantna reč bes usmerena protiv Micotakisove vlade, koja je pobedila na izborima 2019. obećavajući bezbednost građanima i modernizaciju zemlje, koja “će biti protagonista u 4. industrijskoj revoluciji“.

Jer nije samo fatalna greška 59-godišnjeg šefa stanice u Larisi dovela do ove nezamislive tragedije, već i odsustvo sigurnosnih ventila, poput sistema daljinskog upravljanja železnicom, uz pomoć kojeg se sudar vozova mogao izbeći.

I za to je bila isključivo odgovorna Vlada, koja je s tim odugovlačila dajući prednost drugim projektima, favorizujući tako njoj prijateljske i poslovne interese. Zato je centralni slogan na transparentima demonstranata bio „Njihov profit, naši mrtvi“.

Pet dana nakon nesreče grčki premijer K. Micotakis priznao je da tragedija u Tempima nije samo posledica ljudske greške.

Iako je u sredu u TV obraćanju naciji rekao da „sve pokazuje da je do tragedije došlo, nažalost, uglavnom zbog kobne ljudske greške”, u nedelju 5. marta je na svom Twiter nalogu izjavio da „u Grčkoj 2023. nije moguće da se dva voza kreću u suprotnim smerovima po istom koloseku, a da to niko ne primeti“, i još je izjavio „da je projekat daljinskog upravljanja bio završen, bilo bi praktično nemoguće da se ova nesreća dogodi“.

Na kraju je dodao: „Kao premijer dugujem svima, ali pre svega rodbini žrtava, veliko Iizvinjenje. I lično i svih onih koji već godinama vladaju ovom zemljom”.

Nije prošlo ni nekoliko sati od premijerovog posta sa „izvinjenjem”, u kome je govorio i o „omladini koja je tiho i mirno demonstrirala, sa svećom u rukama”,  istim tim mladim ljudima koji su u nedelju sa svećom u rukama zajedno sa hiljadama radnika, penzionera, dece sa balonima u rukama, porodicama sa bebama došli u centar Atine da demonstracijama traže pravdu za žrtve tragedije, vlast je poslala jake policijske snage sa dimnim bombama.

Čak su otrovnim suzavcem poprskali i Katerinu, studentkinju koja je putovala kobnim vozom, preživela nesreću i sa slomljenim laktom učestvovala na demonstracijama!

Došlo je do ozbiljnih incidenata u Atini i Solunu. Policija je bacala hemikalije i svetlosne praskave “ručne bombe”, a grupa ljudi je bacala kamenice, molotovljeve koktele i druge predmete na policijske snage. Stara i večna mržnja između demonstranata i antirežimskog političkog prostora s jedne strane i grčke države i konzervativne vlade s druge, ponovo je rasplamsana.

U Atini se veliki broj ljudi okupio u Propileji, kako bi krenuo ka Parlamentu, dok je tihi protest održan i na Sintagmi, ispred Skupštine, gde su građani držali sveće i crne balone. U solunskoj mobilizaciji učestvovali su članovi studentskih udruženja, radnici i razni ljudi iz antiautarhičnog prostora, koji su tražili da se ne prikrivaju odgovorni za nesreću. Demonstranti su pozvali ljude na novi Veliki miting u sredu, 8. marta.

Po svemu sudeći ovaj tragični dogadjaj je bio okidač, domina koja je pala i pokrenula lavinu nezadovoljstva građana i demonstrante koji više neće da ćute. Time je Grčka ušla u turbulentni predizborni period sa levim krilom opozicije i proširenom strankom Siriza – Progresivni Savez na čelu sa bivšim premijerom Aleksisom Ciprasom, koji će pokušati da predizborno pobere plodove gneva naroda i tako se osveti desnici za poraz na izborima 2019. godine.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com