U novom broju
Rat u Ukrajini: Okršaj na jugu
Šta god da se desi na Hersonskom frontu, to neće dramatično promeniti odnos snaga, odnosno činjenicu da je rat zastao u situaciji u kojoj ni jedna ni druga strana nisu u prilici da prihvate mir
Šta god da se desi na Hersonskom frontu, to neće dramatično promeniti odnos snaga, odnosno činjenicu da je rat zastao u situaciji u kojoj ni jedna ni druga strana nisu u prilici da prihvate mir
Ukrajinsko političko vođstvo traži od vojske da pokrene odlučujuću ofanzivu na Herson. Ima smisla, naravno, povratiti nekom konkretnom akcijom nešto poverenja u sebe, ali nema resursa za to
Slike iz rata u Ukrajini prikazuju prvenstveno moć artiljerije. Omiljeni motivi za snimanje su plotuni iz višecevnih lansera raketa koje ostavljaju dimni i vatreni trag iza sebe dok se penju i lete ka cilju, zatim poletanja dalekometnih raketa kao što su Iskander. Efekti na zemlji su jasno vidljivi krateri koji prekrivaju polja Ukrajine (na slici), srušene građevine, uništene kolone vojne tehnike
U perspektivi, otvorena je tema angažovanja NATO-a u zaštiti brodova sa hranom i Rusi bi imali izbor da ignorišu razvoj prilika, što politički nije prihvatljivo rešenje, ili da udare po brodovima NATO-a, što bi bio casus belli. Odlaskom sa ostrva problem sada ne postoji, i krenuće izvoz hrane
U kombinaciji sa drugim krizama rat u Ukrajini izaziva društveni i ekonomski haos širom sveta i preti da izazove talas gladi i nemaštine bez presedana. UN predviđa da će se sledeće godine oko 180 miliona ljudi u 41 zemlji suočiti sa krizom hrane, a oko 19 miliona ljudi biće izloženo "hroničnom pothranjenošću na globalnom nivou"
U teoriji, Srbija može da zameni mazutom gas u velikom broju toplana, a građani koji koriste individualni priključak na gas verovatno imaju i alternativne izvore za grejanje. Međutim treba reći i sumornu istinu: usled logističkih problema neće biti moguće obezbediti ogromne količine mazuta umesto gasa za grejanje za toplane u gradovima
Zapadni svet sastao se danas u Briselu na tri vanredna samita: NATO-a, EU i Grupe najrazvijenijih privreda u svetu (G7). Pored pokazanog jedinstva i solidarnosti sa Ukrajinom, do značajnije vojne pomoći Ukrajini i oštrijih sankcija Rusiji za sada neće doći. Za zaustavljanje protoka novca u „Putinovu ratnu kasu“ odnosno energetske sankcije još uvek je rano
Zapad je Rusiji uveo najobimnije i najdetaljnije sankcije u istoriji. Srpska Vlada je podržala teritorijalni intergritet Ukrajine i glasala za rezoluciju UN koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbila da se priključi sancijama protiv Rusije. Ekonomske posledice Srbiju, međutim, neće zaobići. Nova poskupljenja su neminovna
U novoj sezoni Zumiranja, gošća Filipa Švarma i Milana Ćulibraka – glavnih urednika Vremena i NIN-a – je Jelena Obućina, urednica u NewsMax Adria
Evropska unija koja zabranjuje na svojoj teritoriji ruske propagandne medije kakvi su RT i Sputnjik, istovremeno u sličnom takvom mediju u Srbiji šalje poruku da Srbija treba da osudi agresiju Rusije u Ukrajini koja je plasirana posle teksta pod naslovom „Licemerje, Zapad osuđuje Rusiju za agresiju, a isto je NATO uradio Srbiji 1999“
Ukrajinci su počeli da dolaze u Srbiju preko Mađarske, koja je donela odluku da će im, za razliku od izbeglica iz muslimanskih zemalja, otvoriti granicu. Srbija za sada ima slobodne kapacitete
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije