Nad Srbijom se nadvijaju mračni oblaci u pogledu snabdevanja energijom za narednu zimu. Zapadne zemlje na sve načine pokušavaju da „kazne“ Rusiju za napad na Ukrajinu i sada na red polako dolazi ono što je bilo nezamislivo u februaru. U pitanju su sankcije na naftu koje se upravo i uz velike muke, aglašavaju u Briselu, a već se glasno pominje i „sedmi paket“ u kome bi bilo i snabdevanje gasom.
Sve to zaoštrava pitanje energetske bezbednosti Srbije. Bez značajnih količina domaće nafte i prirodnog gasa, osuđeni smo na njihov uvoz. Pri tome, kod nafte je situacija uslovno mnogo povoljnija. Rafinerija u Pančevu može da koristi naftu iz Iraka a ne samo rusku naftu, tako da eventualni embargo koji bi uveo Brisel ne bi imao ozbiljnije posledice. Doduše, u slučaju embarga na rusku naftu, realno je očekivati rast cene na tržištima, što će neminovno uticati i na cene goriva u Srbiji.
Кod gasa Srbija naprosto nema izbora: mi se možemo snabdevati gasom bilo iz Bugarske preko tzv. „Turskog toka“ ruskim gasom ili gasovodom iz Mađarske. Nevolja je što ni Mađarska ni Bugarska ne mogu u slučaju potpunog prekida snabdevanja ruskim gasom da obezbede količine gasa iz drugih izvora ni za sopstvene potrebe a kamoli za Srbiju.
Ovih dana u javnosti se pojavljuju i razni „stručnjaci“ za energetiku koji „objašnjavaju“ da za sve ima alternative, pa i za eventualni nedostatak gasa. Tako je čak izvesni Miodrag Кapor na vestima Njusmaks Adrije rekao da alternativa uvek postoji, odnosno da građani mogu da ako zatreba lože i parket!
Postoje i tragični primeri i kada se to radilo: opsada Sarajeva pre 3 decenije i još strašniji, opsada Lenjingrada 41-44.
Ali da li je to alternativa? Naravno da nije – to je humanitarna katastrofa.
U teoriji, Srbija može da zameni mazutom gas u velikom broju toplana, a građani koji koriste individualni priključak na gas verovatno imaju i alternativne izvore za grejanje. Međutim treba reći i sumornu istinu: usled logističkih problema neće biti moguće obezbediti ogromne količine mazuta umesto gasa za grejanje za toplane u gradovima.
Zato je tragično da „stručnjaci“ pominju da za sve ima alternative, kada za prirodni gas nema, niti će ga imati u naredne bar dve godine. A teško da će i tada, kada bude u funkciji gasni terminal u Aleksandropulosu i interkonektor Niš-Sofija biti dovoljno gasa za nas. U gasovodu iz Azerbejdžana, koji bi mogao da se koristi kada se završe interkonektori Grčka-Bugarska i Bugarska-Srbija takođe nema „viška slobodnog gasa“ za Srbiju.
Ne mislimo da je za Srbiju dobro što nema alternativu za ruski gas, ali je nemaju ni mnogo moćnije države kao što su Nemačka i Austrija. A sigurno je da alternativa nije ono što predlaže Кapor, odnosno grejanje na parket…
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
