Neke zemlje na čelu sa SAD će zbog „stanja ljudskih prava“ u Kini diplomatski bojkotovati Zimske olimpijske igre u Pekingu. Predsednik Bajden je poptpisao Zakon o zabrani uvoza robe iz Sinkjanga kao ekonomsku sankciju zbog „genocida nad Ujgurima“ u toj pokrajini. Igra za prevlast u svetu će se u novoj godini nastaviti pojačanim intenzitetom
Predsednik Srbije je najavio novogodišnje finansijske poklone za bebe, tj, roditelje, mlade ljude, medicinske radnike i, naravno, penzionere i ponovio svoja šampionska ostvarenja u godini koja otkucava poslednje sate
Šta je obeležilo 2021. godinu po izboru nedeljnika “Vreme”
Nemačka invazija na Sovjetski Savez verovatno nikad i nije mogla da uspe. Razloga je mnogo, uključujući i kašnjenje početka operacija zbog Hitlerovog napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Ipak, primarni uzroci su ogorčeni otpor Crvene armije, nerealni nemački ciljevi i nedostatak snage za njihovo ostvarivanje. Taj pohod nije propao u blatu i snegu kod Moskve, već dva i po meseca ranije u ravnicama Ukrajine i Rusije
Nakon više od sedam godina Darko Šarić je iz zatvora prebačen u kućni pritvor, u kome će uz elektronski nadzor boraviti do kraja žalbenog postupka. Apelacioni sud smatra da se verovatnoća da će da pobegne smanjila
U odnosu na 2014. danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji. Glumatanje jeste nesumnjivi element kontinuiteta, ali sada sa mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da, doduše često na groteskan način, kombinuje “dobre” i “loše” vesti
Šta hoće Milorad Dodik i da li će ga na putu bez povratka snaći sankcije međunarodne zajednice, pitaju se mnogi ovih dana. Blokada institucija države nije ostala samo letnja avantura političara iz Republike Srpske, već se pretvorila “u odbranu Ustava BiH”, upravo od onih koji tu državu ne priznaju, baš kao ni njen ustavni sud
Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”
“Ako kažem sada ono što svi znaju – da su od poslovođe do vrha došli ljudi koji su nekompetentni, da li je to politička priča? Jeste, ali ja je ne govorim kao političku priču, već kao neko ko voli ‘Kolubaru’. Kada se sve ovo desilo u Obrenovcu, ja sam seo i plakao, i pitao se da li je ovo moguće, šta sve nekompetentni ljudi mogu da urade? Pričaju sada o diverzijama. Pa, ovo je samoubistvo iz zasede. Protiv koga je pravljena diverzija? Protiv samog sebe? Zašto?”
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
O sasvim različitim umetničkim dometima filmova dvojice zaslužnih veterana svetske, odnosno srpske kinematografije, povezanih slučajnim tajmingom i namernim razmatranjem motiva nostalgije
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
Napukle kuće, prašina, sumpor-dioksid, stene koje padaju na puteve, masovna selidba, rad bez kolektivnog ugovora. Za Vladu Srbije je kineska kompanija Ziđin prava blagodet za Bor i okolinu, za mnoge meštane pošast koja ih je snašla
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Da li je stavljanje na američku crnu listu braće Veselinović, Milana Radoičića i ostalih znak za Aleksandra Vučića da mora da ih se odrekne? Kako su braća Veselinović izrasli u najbogatije ljude u Srbiji koji obrću milione, imaju rudnike, zgrade i hotele? Zašto njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji? I mogu li se pod sankcijama Vašingtona naći Andrej Vučić, Goran Petrović i drugi sa fotografijama u društvu Zvonka Veselinovića
Zbog sve veće inflacije mnogi ekonomisti od američkih Federalnih rezervi zahtevaju oštriju monetarnu politiku. Postoje nagoveštaji da bi to moglo da se desi već 15. decembra, a posledice bi osetila svetska tržišta
Povećanje energetske efikasnosti (EE) i veće korišćenje obnovljive energije u privredi (uključujući objekte, transportni sektor i industriju) najvažniji su pokretači prelaska na čistu energiju. To će dovesti ne samo do uštede energije, već i do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha
Presek stanja ljudskih prava u svetu i Srbiji 2021. godine kao krajnji rezultat daje sumornu sliku, stvara osećaj da u sadašnjem trenutku nema idealne zemlje u kojoj se ljudska prava poštuju, i generiše osećaj bespomoćnosti. Polako se briše granica između “dobrih” i “loših” država
Predstavnici institucija koje se bave suzbijanjem trgovine ljudima, često tvrde da u Srbiji ne postoji trgovina ljudima kao organizovani kriminal nego da je reč o pojedincima i malobrojnim grupicama kriminalaca. Nema sumnje da je bavljenje problemom na takvom nižem nivou, tendenciozno
Kulturna diplomatija je kad pozorišne predstave, filmovi, slikari, pisci, muzičari postižu ono što bi trebalo da ostvari diplomatija. Kad, na primer, nekom iz belog sveta, dok gleda reditelja Stefana Arsenijevića kako u Karlovim Varima prima Kristalni globus, glavnu nagradu festivala, za film Banović Strahinja, Srbija postane zemlja koju treba uvažavati. Ili kad organizatori Dubrovačkih ljetnih igara moraju da menjaju program kako bi našli još jednu, treću reprizu Balkanskog špijuna, predstave beogradskog Narodnog pozorišta.Kulturna diplomatija je i ono što država podrazumeva, što se po njoj dešava samo od sebe, pa se i ne trudi. Ali nema veze. Uostalom, ne kaže se za džabe – šta će nama ambasadori, mi imamo Exit i Guču.
Predsednik Rusije Vladimir Putin raspad SSSR nazvao je “najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka” čiji se potresi osećaju i danas. Spuštanju sovjetske crvene zastave na Kremlju i dizanju ruske trobojke prethodio je čitav niz istorijskih poteza čija retroaktivna analiza pokazuje da deo sovjetske elite nije bio toliko nepripremljen za reforme koje su usledile, kao što se to na prvi mah činilo
Najprometnijeg dana u godini poznatom pod nazivom Crni petak klimatski aktivisti Ekstinkšn rebelion poremetili su operacije Аmazona demonstrirajući ispred njegovih skladišta u 25 zemalja širom sveta.
