Privatizacija
Balsamovanje Knjaza Miloša
Aranđelovačka punionica mineralne vode postaje paradigma srpske privatizacije. Što je više privatizovanih preduzeća i kako se bliži dan kada će privatna svojina postati dominantan oblik vlasništva u Srbiji tako otpori privatizaciji postaju sve žešći. Zašto populisti beže od Beočina kao đavo od krsta
Planetarni toplotni udar
Totalni feragosto
Letnje žege po kojima će se pamtiti ovo leto ipak su prošle i svi možemo da odahnemo. Ako se svi i nisu proveli onako kako su zamislili, sledi ne tako mala uteha. Enolozi najavljuju da će ovogodišnja berba biti jedna od najboljih u poslednjih pola veka. Vinari širom Evrope, od Rajne do Portugala, trljaju ruke
Šta vas briga
Bilo bi bolje da je vlada popularnija u zemlji nego u svetu, ali bilo bi i po opoziciju bolje ako bi umela da pokaže neku vlastitu vrednost i ako bi prihvatila utakmicu u reformama
Afera "Dijamant" (11)
Klizavica gazda Save
Priča o zrenjaninskoj uljari Dijamant svakodnevno se obogaćuje novim tračevima, novim papirima i novim akterima. Direktor Savo Knežević, dva puta pritvaran i oslobađan, ipak nema razloga za sekiraciju – sve što se do sada događalo, upućuje na zaključak da su mu šanse da se izvuče prilično velike
Odlazak Mihaela Štajnera
Groblje talenata
Balkan naprosto nije imao da ponudi ono što na Zapadu važi za politički uspeh. Ponekad su ove misije donosile napredak. "Proboja", onakvih kakvi se postižu u pregovorima u zemljama iz kojih su izaslanici dolazili, nikada nije bilo, a ako ih je ipak i bilo, kao kada je reč o dejtonskom miru za Bosnu, oni su se kasnije pokazali kao prividni uspesi
Beograd
Plavi i karirani
Andrić u novom svetlu
Tragovi pisca u mladosti
Ono što je Bosna za Andrića, to je Andrić za Karaulca. Na osnovu znakova, svedočenja, arhiva, sećanja i citata rekonstruisan je deo piščevog života, kao što je Andrić na temelju istoriografskih svedočenja, hronika, uspomena, fermana, ahdnama, bujruldija, predanja, duhovne baštine i običaja oživeo Bosnu iz vremena zalaska turske vladavine
Drugi zalivski rat
Uvertira za Bagdad
Slike ratnih strahota – masovni ispraćaji poginulih u Bagdadu, pretresanje iračkih civila u pustinji, bolnički ležajevi sa ranjenom decom i ženama, ruševine, unezvereni pogledi zarobljenih američkih pilota izvedenih pred iračke kamere koje titraju sa televizijskih ekrana širom sveta ne bacaju u zasenak kontroverze ovog rata koji je, i pre nego što je počeo u četvrtak 20. marta, duboko podelio međunarodnu zajednicu, posvađao nekadašnje saveznike, doveo u krizu Ujedinjene nacije; samo je osnažio opšte uverenje da nijedan lokalni rat nije imao globalne posledice takvih dimenzija
Stanišić, jedna karijera
Špijun koji se sklonio u samicu
Ko god ovih dana isleđuje Jovicu Stanišića i Frenkija Simatovića ima pred sobom nezahvalan posao
Analiza
Tragedija i politika
Tragedija od 12. marta transformisala je Zorana Đinđića u politički simbol poput mrtvog Kenedija. Simbolični mit, međutim, ne može da vodi politiku. Vlasti se mora i sada reći da se uozbilji i koncentriše
Mladi pravnici Srbije
Novoformirano udruženje
Iračka kriza
Rat – pre rata
U rešenost SAD da krenu u rat ne treba sumnjati. U Zalivu se već nalazi četvrt miliona vojnika, a američki predsednik je nedavno na televiziji izjavio da Americi od Sadama Huseina preti neposredna opasnost i dodao: "Ako treba da delujemo, delovaćemo, i za to nam nije potrebno odobrenje UN-a"
Intervju - Dejan Medaković
Jadna nam je država
"Dolazi do preteranog očekivanja da neko, u ovom slučaju Akademija, bude ta koja će razrešiti zagonetke jedne države komplikovane do krajnosti a koju porađaju strane sile"
Poslanici Bundestaga specijalno za "Vreme"
Evropeizacija korak po korak
"Nema sumnje da Sjedinjene Američke Države mogu da pobede u ratu protiv Iraka: ključno pitanje je da li mogu i da li su stvarno spremne i sposobne da pobede u miru, posle rata"
Iračka kriza
Planetarne dobre vibracije
Kad je Beograd protestovao protiv svog diktatora koji je ratovao u njihovo ime, moglo se čuti: "Slobo, Sadame". Ostatak sveta danas negoduje protiv svojih "diktatora i kasapina", i to upravo zbog – Sadama
Vreme izazova
Kakav Ustav treba Srbiji
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 16. novembra održana je tribina pod naslovom "Kakav Ustav treba Srbiji". UČESNICI: Pavle Nikolić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i autor jednog od ustavnih rešenja ponuđenih posle promena u Srbiji Zoran Lončar, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, član Demokratske stranke Srbije i jedan od autora Nacrta ustava koji je početkom godine ponudila ta stranka, učesnik u radu na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore Vladimir Đerić, član ekspertske grupe Beogradskog centra za ljudska prava koja je sredinom 2001. ponudila na javnu raspravu svoj predlog Ustava Srbije, član Građanskog saveza Srbije Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda Srbije i član komisije za izradu konstitutivnog akta Vojvodine, član Demokratske stranke Tribinu je u Studentskom kulturnom centu vodila Vera Didanović, novinar nedeljnika "Vreme"
Stop narkomaniji
Muzika kao sedativ
Eksperimenti su pokazali da ružama najviše prija Vivaldi, da svinje najbolje jedu uz Mocarta, da su krave mlečnije ako slušaju Betovena, a da se ovce najlepše osećaju uz Lista
Srbijanska policija 1987–2000
Do armije građanskog rata i natrag
Sadašnje tendencije modernizacije i razvoja policije u Srbiji: resocijalizacija policajaca kroz pozornički sistem, napori za integraciju u građanstvo, povećana parlamentarna i druga kontrola, sindikalno organizovanje policije (koje se pokušava od 1991), naglasak na profesionalizmu, minimum prinude i ostalo, sve to zahteva vreme i napor. Svako buduće poigravanje s politizacijom, sa zloupotrebom profesije u jeftine privatne svrhe, s novim žrtvovanjem policije sitnim političkim ciljevima može samo da nas vrati u prošla vremena
Metodi političke borbe
Gladovanje, za i protiv
Odbijanje hrane doskora se smatralo poslednjim sredstvom političke borbe, kom pribegavaju samo nemoćni. U SR Jugoslaviji je tokom poslednje tri godine održano (najavljeno, započeto, prekinuto) oko 250 štrajkova glađu