Ni pet godina posle pada Miloševićevog režima vlasti u Srbiji nisu omogućile uvid građanima u dosijea koja je o njima vodila tajna policija. Čak ni novi zakon koji reguliše tu materiju ne omogućava oštećenima da saznaju imena doušnika. Kakva su nemačka i poljska iskustva vezana za dosijea građana, bivše i sadašnje agente službi bezbednosti i koliko je to primenjivo u Srbiji
Veliki projekat o nastavi moderne istorije na kome je radilo 60 istoričara iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, pretočen u četiri istorijske čitanke, na nov način govori o najbolnijim balkanskim temama: Osmanskom carstvu, nacijama i državama u jugistočnoj Evropi, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu
"Što se tiče Medlin Olbrajt ili Veslija Klarka, mogu da kažem samo sledeće: nikada nisam čuo za bombe koje daju efekte četrnaest meseci pošto ih bacite. I na kraju, ako pitate čak i Klintona, on će vam priznati da su i on i Olbrajtova bili iznenađeni kad je Milošević pao: nisu verovali da će "balkanski mesar" otići bez ispaljenog metka"
Pošto im Trgovinski sud nije dozvolio da ostvare svoje kuporodajne namere, akcionari C-marketa i slovenački Merkator reagovali su na različite načine. Akcionari su postali ortaci da bi zatim ortakluk prodali kompaniji Delta. A slovenački Merkator odustao od kupovine uz objašnjenje da u Srbiji postoji privatna berza preko koje se trguje akcijama, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost
Susret Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja u sudnici Haškog tribunala verovatno je finalna epizoda u priči o uvek burnim odnosima između dvojice vodećih srpskih političara devedesetih. Period njihove naizmenične idilične saradnje i najljućih sukoba odavno je prošao. Danas, u Hagu, njihovo savezništvo jednostavno se podrazumeva
Najgledaniji i najkontroverzniji realiti šou na svetu "Big brother" uskoro i kod nas. Špijunka je mrtva – živeo televizor!
O zapostavljenoj simbolici istorije sindikalnih borbi i o tome da li je ovaj divlji kapitalizam bolji ili gori od onog u kome se odvijala sledeća priča
Kada bi kojim slučajem pritvorska jedinica Haškog tribunala bila spavaona JNA, ako već ne bi fasovao ćebovanje, Perišiću bi paljenje bicikla i mazanje lica imalinom bilo zagarantirano
Rušenje ostataka sovjetske imperije rok muzikom i komičnim performansima predstavlja društveno-politički fenomen početka XXI veka
Spremam se da idem na konstitutivnu sednicu savezne skupštine, kad me sretne Žarko Korać i kaže da sam u pravu, Đinđić je dao mandat Esadu Džudževiću iz Ugljaninove stranke. Kaže, Đinđić je rekao da je to njima obećao, ali da su svi bili za to da, kao kompenzaciju, kad se bude formirala vlada, ja imam mogućnost da biram. To je šamar neviđen – šta sad svima da kažem, kad se vratim dole, učestvovao sam u protestima, rizikovao sve, a neko drugi dobije mandat? Svilanović, Labus i Korać su se bunili protiv toga, izričito zahtevali da se na bilo koji način kompenzujem. I tako sam postao ministar – mislim čak da je to mesto izmišljeno
Bilo kako bilo, idu ponovljeni izbori, pobednik se manje-više zna, a narandžasta revolucija se primiče kraju
Iako su tokom dvodnevnog skupa učesnici međunarodne konferencije "Medijska politika u procesu transformacije Jugoistočne Evrope" iznosili iskustva svojih zemalja i specifičnosti određenih medija u određenom okruženju, od početka je bilo jasno da, u naizgled jako šarolikoj medijskoj slici regiona, ipak ima mnogo sličnosti
U kontekstu rastućih socijalnih napetosti, sociolog Milan Nikolić iz CPA traži suočavanje s rezultatima tranzicije u Srbiji, preispitivanje vladajuće neoliberalne ekonomske doktrine i dosadašnje tranzicione politike
Prvobitna namera nekadašnje vlade da osnivanjem agencija uvede red u tromu administrativnu upravu donela je prilično diskutabilne rezultate: od nekadašnjih 11, preostale su svega dve agencije, u međuvremenu su formirane dve nove, a detalji o poslovanju onih koje su ukinute još nisu poznati. S druge strane, o šest agencija koje funkcionišu kao javna preduzeća ponekad se zna i više nego što je prosečnim građanima potrebno
U prošlu sredu u beogradskoj kancelariji Svetske banke održan je sastanak sa 12 ministara srpske vlade. Eksperti su predstavili dva scenarija srpske sutrašnjice. Onaj nepovoljniji primenjen je već dva dana posle: "crvenim šlemovima" iz Bora biće povećane plate, a našlo se tu, pride, i 30 miliona evra za tobožnje investicije
Kada su gorele mnoge kuće, crkve i manastiri (ponekad zajedno i sa onima koji su u njima živeli i nisu uspeli da pobegnu), kada je broj poginulih stigao do 28, a u bolnice osim 850 povređenih građana počeli da pristižu i povređeni vojnici KFOR-a, razni međunarodni zvaničnici, vojnici i diplomate počeli su polako da sriču sintagmu koju svih ovih godina nikako nisu uspevali da prevale preko usana – počeli su da pominju "etničko čišćenje" nealbanskog življa i da za to optužuju albanske političke vođe. Uz napomenu da je očigledno reč o dobro organizovanoj i orkestriranoj akciji
Vojna industrija je, iz mnogih razloga, prilično mrtva, ali su radnici još živi. Iako su, valjda, i oni svesni te činjenice, u Valjevu udarili u zahteve, blokade i opšte teranje, uvereni da će tako biti ugledani na televiziji. I Koštunici pišu, i u njegove zube se nadaju, ali ni s te strane nisu ugledani
Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i "razočarani birači"
U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?
Odlazi u istoriju jedna istorijski važna grupacija – DOS. Ona je prekinula jednu veoma lošu seriju u srpskoj političkoj istoriji. Ta velika i čudna koalicija ostavlja za sobom i poruku da je za vođenje države ipak potrebno više ozbiljnosti
Prošlog petka u Tbilisiju su održane dosad najmasovnije demonstracije koje pamti ova nekadašnja ruska republika za trinaest godina svoje samostalnosti. Na ulice je izašlo više od 20.000 građana. Opozicija, čini se, ne veruje previše u razrešenje situacije pregovorima, jer su prethodni razgovori propali, pa aktuelnom predsedniku nude još samo jednu rundu razgovora. Ševardnadze uporno ponavlja da je spreman za razgovore, ali prećutkuje činjenicu da nije spreman na kompromis
Ko dobija i ko gubi u procesu preraspodele materijalnih i drugih dobara u jednoj zemlji više je psihološko nego ekonomsko pitanje. I radnik koji je ostao bez posla u velikoj fabrici i preduzetnik koji započinje s poslom očekuju od države da im omogući pristojne i ravnopravne uslove za život
Zida se na brzinu i u poslednji čas, u nadi da će svi objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju automatski biti uvaženi
