Srpsko-evropska posla
Roštilj, ali po zakonu
Evropska pravila o grilovanju na javnim mestima, za razliku od naših, štite prirodu, ljude i zdrav život
100 godina od rođenja E. M. Siorana
Kad Emil kaže da se boji
Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta
Izjava nedelje
»Vlada će imati manje od 20 resora, a nešto više od 20 članova.«
Mirko Cvetković, predsednik Vlade, na Kopaoniku (B92)
Zadnja kuća, Srbija
Odlaze ljudi, dolazi šuma
U centru sela dom kulture, mesna zajednica, veliki trg sa spomenicima, a na vetru se pomeraju samo umrlice na drveću. Za skoro sat prošao je samo jedan čovek, na štakama... Baka sa psom, stoji i gleda hoće li neko proći; deda na štakama nasred dvorišta stoji više od 20 minuta gledajući u prazno; pedesetogodišnjak na terasi stoji i puši pola sata. Kao da razmišlja. Radni dan je, podne
Pozorište – Gospoda Glembajevi
Rubovi pustinje duha
Miroslav Krleža: Gospoda Glembajevi
Reditelj: Jagoš Marković
Atelje 212
Intervju – Maja Veselinović, strip autorka i ilustratorka
Kardiogram sazrevanja
"Oduvek sam se trudila da crtežom, bojom, tipografijom naglasim emociju u stripu. Volim tu isprepletenost naracije i čiste likovnosti, neprekidno eksperimentisanje i traženje"
Dečje pitanje
Prebijanje, otimanje i zaštita
Pre nekoliko dana se u hrvatskom "Jutarnjem listu" pojavila informacija da zbog strogih pravila koja važe u nekim zemljama EU, deci više neće biti dozvoljeno da sede u krilu Deda Mrazu i da ih on ljubi i grli
Bertold Breht i svetska ekonomska kriza
U klanici kapitalizma
Brehtov komad Džoana, svetica čikaških klanica, napisan 1930. nakon svetskog berzanskog kraha, prikazuje složene odnose između realne privrede i špekulacija na berzi, uključujući i slom celokupnog sistema, te ne čudi da se ova drama trenutno igra u mnogim pozorištima. U impresivnoj inscenaciji Mihaela Talhajmera u bečkom Burgteatru ovaj komad deluje zastrašujuće aktuelno
Intervju Caneta Subotića na TV B92
U Ženevi ništa novo
Poenta je u tome što Cane Subotić nije uspeo da ubedi gledalište, kad je reč o njemu, da se radi o naivnom i dobronamernom investitoru koji je loše prošao u "paktu sa đavolima", nego se naprosto nametao utisak da je reč o čoveku koga je preraslo suviše brzo stečeno bogatstvo i koji je izigran čim su sivi poslovi postali nešto komplikovaniji
Esej – O stripovima Đorđa Lobačeva
Smeh u snu
Onirizam, sanjanje na javi, zajedničko sanjanje i korišćenje snoviđenja danas su neodvojivi od stripskih pripovedačkih idioma i u Evropi i u Americi. Đorđe Lobačev je svojim onirizmom zaista njihova preteča. I tu se sreću ljubav za klasiku i ljubav za novo, pokazujući koliko su razlike varljive
In memoriam – Miodrag Dado Đurić (1933–2010)
Dadova sablast postojanja
U Parizu je umro Dado Đurić, jedan od najvećih crnogorskih slikara, pesnik "očaja bez predaha". Šta nam govore, o čemu pričaju Dadove slike
Izjava nedelje
»Ja sam četvrt Ličanin, nije to malo. Samo izaberite deo tela.«
Boris Tadić, predsednik, tokom posete Hrvatskoj, u Gračacu na Sajmu ličkih proizvoda (HRT)
Nuspojave
Prirodno, pa ko koga
Pokušaji nasilnog ostvarenja snova o "prirodnoj" etničkoj državi pobili su i ojadili više ljudi od svih drugih pošasti i nesreća zajedno
Svet fraktala
Dužina obale gospodina M.
Mada neprekidno napadan da izučava budalaštine, svoje ključno delo Fraktalna struktura prirode Mandelbrot je konačno objavio 1982. i napravio poslednju naučnu revoluciju. U poslednjih trideset godina svet su prekrili fraktali, oni koji su tu oduvek bili. I oni drugi, nacrtani na kompjuterima
TV manijak
Tranzicija prelaza
Café scientifique (5/6)
Ja, kiborg
26. džez fest u Valjevu
Tanak dinar i muzička žica
Festival, na kome dominiraju domaći muzičari, održ’o visok nivo. Umetnički direktor sa svi prezadovoljan, a publika najzadovoljnija sa mladu Lenu Kovačević, koja imala komplet džez pojavu
Kolektivni portret nasilnika
Divlja horda
Slučaj ubistva Brisa Tatona prošle godine bila je taktično-pokazna vežba, koja je pokazala na koji način se organizuje huliganski napad: vođa zove, određuje mesto sastanka, deli "oružje", određuje pravce iz kojih se napad odvija, a pešadija bespogovorno sluša, jer ako bi neko odbio, bio bi proglašen za "sisu", izdajnika i verovatno bi bio pretučen na licu mesta. Sve ovo se ponovilo i 10. oktobra povodom gej parade
Iz ličnog ugla – Od ljubavi do mržnje
Pax Balcanica
Dobro osmišljena regionalna politika obezbeđuje Srbiji suficit diplomatskog prostora, a čitavom regionu potencijalno obezbeđuje stabilnost, koja je opet preduslov ekonomskog razvoja
Kriminal i pravosuđe
Zatvorska čamotinja Milorada Ulemeka Legije
Kad neko već dobije jedinstvenu kaznu od četrdeset godina robije, šta mu preostaje? Da piše knjige, da se tužaka iz puke dosade, da iz zatvora pakuje razne intrige i vodi poslove; da snuje o bekstvu, naravno. Običan robijaš teško da može sve to zajedno. Milorad Legija Ulemek, međutim, ima sve pretpostavke: organizacionu i medijsku infrastrukturu van zatvora, obožavaoce, simpatizere, advokate i porodicu; političke pristalice; i svoje drugove, bisere rasute po celom svetu – od Zabele do Australije
Zoom
Kurirska posla, drugi put – Kako su jedne novine promašile temu, kako je Teodosić postigao »trojku« i da li je Tadić promašio »zicer«
Ako trome i lenje institucije društva poveruju da će svaku brljotinu pokriti Boris Tadić, onda, otvoreno govoreći, nećemo daleko da stignemo. Još je gore ako u to – pokrivanje brljotina – poveruje Boris Tadić. Kriza u kojoj se nalazi srpsko društvo prevazilazi moći pojedinca
Intervju – Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja
Država uvek ima načina
Srbija i NATO (6)
Kratka istorija uspona i padova
U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a
Izjava nedelje
»Kakva je ovo zemlja kada vi odete u kafanu, malo se napijete, a policija hoće da vas hapsi. Jer, kako danas čovek da ne pije?«
Momir Bulatović, bivši premijer SRJ, posle saobraćajnog udesa ("Večernje novosti")