Klasičan problem TV programa, ne samo u Srbiji nego i širom sveta, jeste njegova verodostojnost. Kao simulakrum stvarnosti, televizija se neprekidno igra sa realnošću. Kada u „Utisku nedelje“ Jelena Karleuša polemiše sa Borkom Vučić o populizmu, sa Jovanom Ćirilovim o homoseksualizmu, sa Nebojšom Spajićem o senzacionalizmu, ili sa Oljom Bećković o političkoj korektnosti, to je postmoderna priroda televizije sa kojom se zbunjeni suočavamo. Kad Severina nekom peva pred izbore, on tada i pobedi, a JK će možda pevati Čedi. Ako uopšte imate problem sa babama i žabama na TV ekranu, setite se Ćićoline u italijanskom parlamentu, Brižit Bardo i kučića, Karle Bruni u predsedničkoj palati, Madone koja proučava Kabalu, ili Anđeline Džoli u filmsko/humanitarnoj misiji u Sarajevu. Sve ide sa svim, odnosno, rečima ovdašnjeg postmodernističkog gurua Đoganija Fantastika – „granice nema!“
U nedelji tranzita – posle Jelene Karleuše, koja je prelazila iz jedne u drugu Srbiju, pokazavši kako su u suštini i one virtuelne, desili su se još neki prelasci. Golman Crvene zvezde (bivši), prešao je u tabor Partizana, ali je posle derbija uznemirio javnost porukom na svojoj majici ispod dresa. Tražio je oproštaj od „Grobara“ zbog svoje prošlosti u „Delijama“. Ova konfuzija identiteta, dostojna filma Šišanje, pokazuje koliko je u našem društvu potrebno dokazati da si „nečiji“. Poput naših poslanika, golman Stojković dokazuje da je sam vlasnik svoje fudbalske vešine, koja je njegov mandat, bez blanko ostavke koju bi mogao da ponudi matičnom klubu. Mnogo veći problem predstavljaju menadžeri kojima treba isplatiti procenat pri transferu.
Sledeći primer, antičkih dimenzija, pokazao je ovdašnji patriotski pevač Radiša Urošević. Poput Buridanovog magarca, koji je skapao od gladi birajući između dva plasta sena, baksuzni Radiša je dao ostavku u Upravnom odboru „Trudbenika“, sa željom da se oproba u PTT službi. Međutim, javnost je graknula na ovog tribuna iz Jedinstvene Srbije i on se pod pritiskom povukao iz UO PTT Srbije. Pod zanimanjem je naveo – „estrada„, što je meni posebno zanimljiv presedan. Sada, kada je cela furtutma iza nas, možemo reći da je Radiša uzdigao (ili vazneo) srpsku estradu do najviših visina. Ja verujem, bez ironije, da će ovo iskustvo biti izuzetno plodonosno, bez brige, opevaće Radiša Urošević upravne odbore u Srbiji. Sada tek delimično razumem onaj njegov oksimorom: „Oprosti mi što se sećam svega, mnogo više nego bilo čega!“
U nedelji presedana, čak je i Holandija „obrnula ćurak naopako“ i dopustila da Srbija, kao u dečjoj igri – napravi dva mravlja koraka ka Evropskoj uniji. Razmotriće kandidaturu i poslaće nam upitnik. Dakle, svi prethodni prelasci pokazali su da se Srbija ipak menja, eto pogledajte Karleušu, Radišu, Stojkovića, ko zna šta nas još čeka.
U nedeljnom izdanju „Vesti“ na Prvoj voditeljka Branka Nevjestić razgovarala je sa ministarkom za telekomunikacije o prodaju Telekoma. Prodaje se, navodno, Nemcima za trećinu uloženih para, kompanija donosi profit, nema baš neke jasne ekonomske računice osim popunjavanja rupe u budžetu. To vam je ona situacija kada dame vode napet razgovor, a neprekidno se smeškaju. Ludilo! Meni je i danas u glavi poslednji argument ministarke – jer, verovali ili ne, prodajemo Telekom da ukinemo dvojnike i da širom Srbije narod dobije širokopojasni internet! One babe i dede oko Prokuplja, kad se nakače na giga protok, ima samo da daunlouduju i pootvaraju naloge na Fejsu. Kao u reklami kad Staka kaže: „Ladno sam se istripovala da sam na netu!“ I ovo su čuli Holanđani.
Na kraju, eto prelaza i u kulturi. Posle dve emisije emitovane na RTS-u, Maja Uzelac i Tijana Todorović su treću emisiju prikazale na B92. Tema serijala je situacija na našoj kulturnoj sceni, finansiranje, odlučivanje, kulturna politika. Poslednja emisija je bila sporna jer se umesto o kulturnoj politici, polemisalo o interpersonalnim i interpartijskim odnosima u kulturi. Blago rečeno – kulturno pičkaranje. Saznali smo ono što smo odavno znali – da postoje klanovi, da odlučuju partije i da se svi mrze međusobno. Homer bi zevnuo i rekao: doooosadno. Ipak, forma je ponekad važnija od sadržaja, pa će ovo biti prva serija emitovana na dve televizije, što dovodi do otvaranja medijskog tržišta u Srbiji. Nešto kao JK u dve emisije na B92, ili Radiša u dva upravna odbora. Kao u vicu – dvaput je dvaput! Samo pazite, Holanđani nas gledaju, tamo je nastao „Veliki brat“!
