Početkom ovog meseca italijanski hirurzi dečje bolnice „Bambin gesu“, u gradu Spoleto u provinciji Peruđa, ugradili su u grudi jednog petnaestogodišnjaka prvo veštačko mehaničko srce. To je aparat koji se sastoji od hidraulične pumpe i električne mikroturbine. Električni vod, koji iz dečakovog tela izlazi iza njegovog levog uha, povezuje veštačko srce sa baterijom koja se može nositi za pojasom. Baterija može da traje od osam do deset časova, zavisno od napora kojima će se izlagati.
Organizam koji pored prirodnih organa i delova sadrži i veštačke naziva se kiborg, kaže definicija. Neki smatraju da je kiborg čak i onaj ko nosi sočiva za vid. Pre samo 40 godina uspesi medicine i nauke poput ovih u bolnici „Bambin gesu“ bili su osnovna ideja naučnofantastičnog romana Kiborg Amerikanca Martina Kajdina (Cyborg – Martin Caidin – roman izašao 1972. godine). Prema toj ideji su snimljene i, u to vreme veoma popularne, naučnofantastične serije Čovek od šest miliona dolara i Bionička žena. Danas to više nije naučna fantastika, kiborzi su ljudi budućnosti, a u budućnost smo stigli.
Za samo pola veka, od kako je ugrađen prvi bajpas na ljudskom srcu, čovek je koristeći nauku sam sebe unapredio u kiborga koji može da živi sa veštačkim organima. S druge strane, prirodi je trebalo četiri milijarde godina da evolucijom stvori čoveka, ovakvog kakvog ga danas vidimo u ogledalu: sa parom ruku, nogu, očiju, plućnih krila, jednom glavom, jednim srcem, sa 300 do 350 kostiju, 640 mišića i svim drugim za život potrebnim organima i delovima tela. Osim toga, čovek ima i najmanje 22 dela tela koja mu nisu potrebna za život (umnjaci, slepo crevo, trtična kost, treći kapak itd.), objasnila je Tatjana Marković-Topalović, magistar medicinske fizike, koja je u okviru „Naučnog kafea“ (Café Scientifique) koji realizuju British Council i RTS, 28. septembra održala predavanje na temu „Natčovek XXI veka“.
U nekim slučajevima priroda zakaže ili se kao u Čoveku od šest miliona dolara desi neka nesreća u kojoj neko ostane bez oka, udova, ili sasvim nepokretan. U takvim slučajevima njegov život može postati veoma težak i medicina, specijalnim pomagalima i protezama kao i implantima, medicinskim uređajima i robotima (bajpas i mehaničko srce), pokušava da mu ga olakša.
Na internetu se mogu pronaći potresni filmovi o gluvim ljudima koji su, nakon ugrađivanja bioničkih ušiju odvođeni na koncerte simfonijskih orkestara da tamo čuju prve zvuke i isprobaju svoj novi sluh. Slične emocije izaziva i svetlost koju ugledaju slepi ljudi nakon ugrađivanja bioničkog oka, malog elektronskog prijemnika koji se ugrađuje u oko i koji prima signale sa naočara koje osoba mora da nosi. Na naočarima je kamera koja snima okolinu. Poruka sa tim šta je snimljeno se potom šalje do prijemnika u mrežnjači koji aktivira očni nerv i šalje sliku centru u mozgu.
Za lečenje Parkinsonove bolesti kao i u utvrđivanju početka epileptičnog napada i njegovo sprečavanje danas se mogu koristiti moždani implanti. Postoji i stomačni bajpas pomoću koga hrana koju unosimo ne ide kroz stomak već direktno u debelo crevo. Tu su još i mehanički pankreas, titanijumski zglobovi, implanti u kičmi, robotičke šake. Prva bionička ruka je jednom fudbaleru presađena 2002. godine u Čikagu.
Osim intervencija koje se rade na bolesnim ili hendikepiranim osobama, savremena medicina rado ispunjava i želje sportista. Tu je, ipak, najviše novca u igri.
U 2008. godini pažnju na sebe i ambiciozne ljude sa hendikepom skrenuo je Južnoafrikanac Oskar Pistorijus. „Blejd raner“, kako ga još zovu, dobio je dozvolu Međunarodnog olimpijskog komiteta da učestvuje na Olimpijskim igrama u Pekingu. Njegov sport je trčanje, a on nema nijednu nogu – trči na specijalnim protezama od karbonskih vlakana. Jedini problem ima sa krivinama na stazi jer na protezama nema ništa nalik ljudskom stopalu. Na pravim deonicama nema poteškoća, štaviše, veoma je uspešan.
Razvojem nanotehnologije (o čemu je Vreme nauke pisalo u prethodnom Café Scientifique) i moderne medicine čovek je u stanju da pojača snagu svojih mišića i čula, izdržljivost svojih kostiju i tetiva.
Jedino što za sada, bar na prvi pogled, zaustavlja primenu biotičkih pomagala koja poboljšavaju osobine čoveka jesu etički zakoni i fer plej. Bar što se sporta tiče. Sud za arbitražu sporta je uložio žalbu na zahtev Oskara Pistorijusa za učešće na Olimpijadi, ali žalba je odbijena.
Pistorijus ipak nije nastupao na Olimpijadi zbog toga što nije uspeo da ispuni minimalnu normu za ulazak u reprezentaciju svoje zemlje. Falilo mu je 29 sekundi na jednoj od odlučujućih trka. Međutim, naučnici procenjuju da će, uz više treniranja, moći da pretrči 100 metara za manje od sedam sekundi. Rekord Huseina Bolta, najbržeg čoveka na planeti je 9,58 sekundi.
