Možda zamenik gradonačelnika Beograda zaista uđe u istoriju, ali ne zbog mnogo čega lošeg, i ponečega dobrog, što je uradio u svojim opsesivnim pokušajima da ostavi trajni pečat na licu prestonice, već kao neko ko je ključno doprineo padu Vučića
U nedelju održani predsednički izbori u Poljskoj bili su referendum o politici stranke Pravo i pravda. Rezultati pokazuju da će Varšava nastaviti da korača utabanim konzervativnim političkim stazama ne osvrćući se na kritike iz Brisela kako se zemlja sve više "orbanizuje"
Da li će Marija Obradović postati novi ministar odbrane? Hoće li Nebojšu Stefanovića u MUP-u naslediti Miloš Vučević? Sprema li se Marko Čadež za ministra spoljnih poslova? Kako se Aleksandar Vulin snašao u sendviču između Stefanovića i Vučića, preciznije – koga se odrekao? Da li će Anu Brnabić u fotelji premijerke zameniti Branislav Nedimović ili neko treći? Odgovori na ova pitanja zavise od puta koji će Aleksandar Vučić odabrati – racionalnog makijaveliste ili bezumnog diktatora
Donald Tramp je neverovatno neinformisan. Bio je iznenađen kada je čuo da je Velika Britanija nuklearna sila, mislio da je Finska pod patronatom Rusije, pojma nije imao zašto postoje dve Koreje i zašto SAD podržavaju baš Južnu Koreju. Tramp ni za šta nema strpljenja, ništa ne čita i veoma teško usvaja nove informacije. Ne vodi ga nikakva ideologija, ne pravi planove, ni za šta se ne priprema i u svakoj situaciji improvizuje, piše Trampov bivši saradnik Džon Bolton
Možemo tek naslućivati šta su sve Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić – dok je Boris Tadić rasprostirao svoje "crvene linije" – onomad naobećavali uticajnim zapadnim političarima da bi se ovi nasmešeni slikali sa dvojicom "lečenih radikala". S obzirom na to da su u pitanju oni čiji je politički otac u tom trenutku sedio u Hagu, obećanja mora da su bila vrlo izdašna
Bajden trenutno ima prednost u odnosu na Trampa. Ali bi to moglo lako da se promeni
Onima koji neće brinuti isključivo za pun frižider i plaćene račune ovog leta i jeseni, biće zanimljivo da posmatraju kako će se Aleksandar Vučić revanširati zapadnim prijateljima za pomoć u učvršćivanju vlasti. Kakva god bila smetnja na vezi Vašington–Brisel, čini se kao da Vučić na Zapadu nema više opciju za plaćanje na odloženo
Koliko su vlast potresle ove kritike koje su (napokon!) stigle sa zapada, potvrđuju lokalni izbori sprovedeni 2018. i 2019. godine (Lučani i Medveđa kao posebno indikativni slučajevi), a koji su sva naprednjačka nepočinstva doveli do usijanja
Hteli ili ne hteli, u ovo predizborno vreme, sve se vrti oko bojkota. Jer, na kraju krajeva, Vučić će dobiti onoliko procenata koliko bude želeo da dobije. A to, manje-više, važi i za ostale učesnike u izbornoj trci. (I oni će, naime, dobiti onoliko koliko ON bude želeo da dobiju.) Zato je stepen uspešnosti bojkota, zapravo, jedina stvarna i kakva-takva nepoznanica predstojećeg glasanja
Globalno "zaključavanje" i ekonomske i geopolitičke posledice pandemije korona virusa u prvi plan su ponovo izbacile nesuglasice između SAD i Kine. I inače turbulentni odnosi su se nanovo zaoštrili sa nesagledivim posledicama
Nikada se nije dogodilo da privatna kompanija u Americi cenzuriše predsednika, ali SAD nikada nisu imale ni predsednika kakav je Donald Tramp, sklonog da se obraća javnosti bez ikakve samokontrole i spremnog da menja pravila ako ga upozore da ih je prekršio
Umesto da smiruje situaciju, Donald Tramp svojim izjavama i tvitovima doliva ulje na vatru besa koja bukti crnom Amerikom. Njegova jasna osuda policijske brutalnosti i rasizma mogla bi da smiri situaciju, ali bi ga koštala podrške njegovih belih, desničarskih birača i verovatno reizbora. Obaška pitanje za koga Trampovo srce u gorućem rasnom i socijalnom sukobu zaista kuca
Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red
Slika proglašenja pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u maju 2008. skoro da nema nikakve veze sa današnjom Srpskom naprednom strankom. Na primer, na njoj nema Gorana Veselinovića, Zorana Bašanovića, Darka Glišića, Nikole Petrovića, četvorice kumova kumova Aleksandra Vučića, ljudi koji su mu mnogo pomogli u životu i karijeri, a i on njima, razume se. Čak i oni koji su "otišli" od njega kao što je Zoran Bašanović, Bratislav Grubačić ili Aleksandar Nikolić, nisu ni u jednom trenutku istupili javno i govorili o svom odnosu ili nesuglasicama sa Vučićem. Izuzetak je bio samo Saša Mirković, ali je brzo uhapšen, procesuiran i ućutkan, čime je poslata jasna poruka svima koji bi možda pokušali da pređu "na drugu stranu"
Čini se da Ministarstvo finansija računa da će se samo stanovnici Srbije sa važećim dokumentima prijavljivati za novčanu pomoć. Ali, čak i ako je to slučaj, zapravo neće moći da se odbiju građani koji možda žive van zemlje, ali imaju prijavljeno prebivalište i važeću ličnu kartu. Stoga bi maksimalan broj građana koji bi formalno mogli da se prijave veći od 5,5 miliona, ali u stvarnosti će se na kraju celog procesa verovatno prijaviti manji broj
U ponedeljak uveče se na stepenište i na plato ispred Narodne skupštine izlio sav apsurd Srbije. Jedna scena izvučena iz konteksta događanja proteklih nekoliko dana živopisno simbolizuje šta se u Srbiji odigravalo proteklih godina i dočarava šta će se događati u narednom periodu: podele i sukobi
Dostojanstveno i dosledno čitanje Rotovog sada već klasičnog romana u fokusu mudro zadržava ono možda i najpipavije i najpotentnije – motiv stalnog i, sva je prilika, neizbežnog sukoba javnog i privatnog, neizostavno čeonog sudara moći i poriva za opstankom, po mogućstvu bez gubitka nekakvog privida ličnog dostojanstva
"Stvorena je atmosfera građanskog rata, kojoj naročito doprinose bakljade kriminalaca u službi SNS-a i nekih njegovih poslanika i članova na terasama i krovovima zgrada. Naravno, sve je u funkciji predizborne kampanje jednog koliko odvratnog toliko opasnog autoritarno-mafijaškog režima"
Na početku zamršenog višemesečnog procesa izbora kandidata koji će se na predsedničkim izborima 3. novembra suprotstaviti Donaldu Trampu, na pozornicu Demokratske stranke iskočilo je mnoštvo kandidata. Ostala su samo dvojica: jedan vodi ulevo, drugi ka centru; jedan izbavljenje nudi u preobražaju, drugi kroz povratak u predtrampovsku Ameriku; jednim putem vodi Berni Sanders, drugim Džo Bajden
Predstojeći izbori su, zapravo, surova manifestacija prirode onog društvenog uređenja u kome je Srbija
Za nas nema priče kako će neko da izađe na izbore a da se tretira kao opozicija, to ne može. To je naša crvena linija. Jer svako ko izađe na izbore u Srbiji taj izlazi zbog sebe. Jedni da ostanu poslanici, jer bez toga ne znaju šta će sa sobom, drugi da postanu poslanici, jer im je to san, ili da postanu neki odbornici ili da sačuvaju neku vlast. Svima su puna usta da to rade zbog Srbije, ali ne, to rade samo zbog sebe
Na jednoj od onih masovnih godišnjih konferencija za medije neki novinar je pitao Vladimira Vladimiroviča Putina hoće li da se ženi ponovo. Ovaj je rekao: "Čekajte da prvo udam bivšu suprugu." Sličan odgovor možda sledi i na pitanje šta će raditi nakon isteka četvrt veka svoje vladavine 2024, dok se nakon smene na čelu vlade i najave promene ustava zapadom širi novi talas putinofobije. Pritom se valja podsetiti kako je u Rusiji zavladao predsednički sistem
Iznenadno spuštanje izbornog praga pokazuje dve činjenice. Prvo – da je pretnja bojkotom očigledno delotvorna, čim vlast daje ustupak koji joj suštinski i dugoročno ne odgovara; a drugo – da je režim toliko razvalio političku scenu Srbije da gotovo ne postoji opoziciona stranka koja može samostalno da prođe cenzus
Izborom Milanovića, trend odbacivanja stabilokratije na Balkanu je nastavljen. Da bi se završio i postao nepovratan, neophodne su promene i u Evropi i u Srbiji
"Izgubili smo dečačke iluzije. Bili smo na početku, kao što je i vreme bilo pre krize, mnogo skloniji da verujemo ili bar prihvatamo zdravo za gotovo tu neku proevropsku priču uz koju je rokenrol bio vezan devedesetih. Već početkom ove decenije imali smo osvešćenje i jasnu sliku o tome da se bogate zemlje bogate upravo eksploatacijom periferije"
Neredi u Čileu i Ekvadoru, protesti u Argentini, tenzije u Boliviji i Paragvaju govore o jazu između bogatih i siromašnih, besu marginalizovane mladeži, sporom privrednom rastu, rastućem dugu i nepoverenju građana i u leve i u desne vlade
Koristi optimalizacije broja biračkih mesta bili bi višestruki: smanjenje troškova, manje posla oko imenovanja biračkih odbora, štampanja spiskova, distribucije biračkih materijala, kutija, sprejova i drugih detalja. Sastav biračkih odbora bio bi neuporedivo kvalitetniji, članovi odbora mogli bi biti stručniji i motivisaniji nego do sada, posebno ako bi se duplirale naknade za velika biračka mesta, i to sve bez uvećavanja troškova pošto bi se smanjio broj birališta. Samim tim bi bilo i manje nepravilnosti i eventualnih primedbi na zapisnike. Nije zanemarljivo ni to što bi se rezultati izbora mogli neuporedivo lakše i brže obraditi, bar za 96 odsto birača na velikim mestima
