Već dugo se “iščitava” namera vlasti da u svom nakaradnom premeštanju “centra grada” nastoji da autentični centar pretvori u muzejski deo glavnog grada, te mu postepeno ukida saobraćaj i otežava cirkulaciju gradskog krvotoka
Za mesec i po dana pravnu pomoć zbog prekršajnih prijava zbog blokada saobraćajnica pokretu Ekološki ustanak je zatražilo više od 3000 ljudi. Studentkinja Pava Slavković neće da plati kaznu od 5000 dinara
Nekolicina zdravstvenih radnika Univerzitetsko-kliničkog centra Kragujevac dobila je državnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara uz koju na obaveštenju iz banke piše: „jednokratna pomoć Vučića“
“Najvažnijim događajem godine smatram spontano buđenje ekološke svesti u našem narodu. Celog života gledam prljave reke, divlje deponije i težak nemar oko sebe, ali sada se spontano dogodila promena. Ljudi su počeli da shvataju koliko je sredina u kojoj žive važna. Polako nam dolazi u glavu da je važnije kako živimo nego šta sve imamo. I da smo svi zajedno u tome. Ta ideja je bolja od svake ideologije jer se sama od sebe rodila i nametnula”
“Nije prijatno kretati se Suboticom u kojoj su svi bulevari okićeni neonima u bojama srpske zastave. To je vulgarno i stvara omladinu koja čuva grafite Ratka Mladića, organizuje navijačke grupe i mrzi sve drugo i drugačije. To je za moju generaciju potpuno šokantno. Odrastao sam u Nišu u vreme Jugoslavije, vreme Nesvrstanih, Nišu prepunom grčkih, arapskih studenata. Bili smo ponosni što imamo priliku da ih upoznamo. Posle je počelo da se mrzi sve drugačije”
Henrik Ibzen: Nora – Lutkina kuća režija Tatjana Mandić Rigonat Narodno pozorište
Kao što je bila potrebna epidemija da se uspostave novi oblici kontrole nad građanima, tako je ustanovljen i novi običaj: daj ljudima nekoliko desetina evra pred izbore i dobrim će ti se vratiti. Došlo se tako već do 30 milijardi evra javnog duga koje će već neko jednom da vraća sa kamatom
Nedavno je za prvi primerak stripa o Hulku plaćeno 360.000 funti. Prva izdanja Spajdermena, Supermena ili Betmana prodaju se za milione dolara. Kupovina retkih brojeva stripova nije samo strast, već i dobra investicija
Ako je prošla godina bila vrhunac borbe Telekoma i United Media Group za korisnike i uticaj, ove godine je taj rat ušao u novu fazu. Borba ova dva monopola proširila se na politički plan, što je mnogo opasnije
“Na početku pandemije napisao sam da će ova bolest zadati smrtonosni udarac kapitalizmu. Mnogi su mi se smejali posle toga: kapitalizam ne samo da je zauzdao krizu, nego ju je čak iskoristio da postane još jači... I dalje mislim da sam bio u pravu: poslednjih godina se globalni kapitalizam tako radikalno promenio da neki (poput Janisa Varufakisa ili Džodi Din) taj novi poredak u nastajanju čak više i ne nazivaju kapitalizmom nego korporativnim neofeudalizmom. Pandemija je dala podsticaj tom novom korporativnom poretku, a novi feudalni vlastelini kao što su Bil Gejts ili Mark Zakerberg sve više kontrolišu naše zajedničke prostore komunikacije i razmene”
“Nije uvjet za gostovanje u mojoj emisiji da se neko nama iz Srbije izvinjava. Ako bi se Aleksandar Vučić pojavio u ‘Nedjeljom u dva’, on bi najverovatnije iskoristio priliku da napadne Hrvatsku, a ja bih se kao novinar tu trebao ponašati kao advokat Hrvatske, što mi ne pada na pamet. Ja sam samo svoj advokat. Prvenstveno sam novinar i ne pada mi na pamet da branim Hrvatsku od napada arogantnog Vučića. Ako se Novak Đoković kandiduje za predsjednika Srbije i pobjedi, onda bih njega volio ugostiti, da porazgovaramo malo o budućnosti”
Šta hoće Milorad Dodik i da li će ga na putu bez povratka snaći sankcije međunarodne zajednice, pitaju se mnogi ovih dana. Blokada institucija države nije ostala samo letnja avantura političara iz Republike Srpske, već se pretvorila “u odbranu Ustava BiH”, upravo od onih koji tu državu ne priznaju, baš kao ni njen ustavni sud
Na pitanje kako opstati u moru medija i borbe za klikove na portalima, odgovor su, pored srpskih eksperata, preko video-linka i video-poruka dali i newsroom operation expert i šefica rukovodstva Instituta Rojters za studije novinarstva Federika Čerubini, stručnjak za razvoj medijskog sadržaja i bivši urednik televizije Markiza iz Slovačke Goran Slak i konsultant za digitalno izdavaštvo Dmitri Šiškin
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Svaka četvrta mlada osoba na Zapadnom Balkanu je u riziku od siomaštva, pokazuju zaključci istraživanja koje je za 2020. godinu sproveo Omladinski hab za Zapadni Balkan i Tursku. Većini na pamet ne pada da čekaju na neka bolja vremena i vrebaju prvu priliku da odu. Ista situacija je u Srbiji
Čuveni američki kantautor prodao je ceo svoj katalog autorskih pesama izdavačkoj kući Soni Mjuzik za 500 miliona dolara. To je najveća transakcija ikada sklopljena u muzičkom biznisu kada su u pitanju autorska prava. Kako stvari stoje, rasprodaja pesama čuvenih muzičara će se nastaviti
“Problem je kada se o nečemu priča previše, na primer o kovidu, jer se onaj ko sluša već naslušao priča o tome i možda više ne želi da sluša. Kako onda da učinimo da nas ljudi slušaju, ako su već bezbroj puta čuli slične priče o izbeglicama, migrantima, a da ne kažu: ‘Ne, dosta mi je tih priča’”
Rio Tinto je jedna od kompanija koje kontrolišu dve petine ukupnog bogatstva na svetu, pa se pokazuje da struktura svetskog kapitalističkog sistema ima neposredne posledice i na zdravlje i živote svih nas
“Odlaganje investicione opravke, što kopova, što rudarske opreme, konstanta je delovanje VD direktora Elekroprivrede Srbije Milorada Grčića. Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani koliko se moglo, a sve snage usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve”. Ovo je pre više od četiri godine u tekstu "Restrikcije u najavi" napisao novinar “Vremena” Zoran Majdin. Kao da je pisao danas
Dok je veliki deo Srbije bez struje ili grejanja, nadležni krive "vlažan i težak sneg". Kritičari, međutim, kažu da je ovo ishod dugogodišnjeg nestručnog upravljanja velikim sistemima poput TENT-a, Elektroprivrede ili Kolubarskih kopova
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa
Sasvim je moguće da će Uredba o zamrzavanju cena zapravo dovesti do nestašice proizvoda na koje se odnosi. Obaška panične asocijacije građana Srbije kada čuju tako nešto - od bonova za osnovne proizvode, preko par-nepar sistema vožnje, do markica za hleb, nestašice svega i svačega i praznih rafova u prodavnicama
Kako predlog najnovijih mera koje bi mogle da povećaju broj stanovnika naše države objašnjava ministar Ratko Dmitrović, kako nauka, a kako građani, i zašto, navodno, ljudi s više dece više vole decu od onih koji imaju samo jedno dete
Politički zanat je na italijanskom poluostrvu prisutan skoro dve i po hiljade godina, što je kod vladajućih struktura stvorilo specifičan gen samoodbrane sopstvene samoživosti i neograničene pohlepe. Polubožanski status narodnih poslanika sada bi konačno mogao da se promeni
Grafikon na naslovnici "Njujork tajmsa" prikazuje da je gorivo u Americi poskupelo za polovinu, gas za trećinu, meso za četvrtinu, a onih nekoliko stvari koje će kupci poneti sa sobom u kesama sa prepoznatljivim logom porodičnog lanca prodavnica D’Agostino – najmanje za petnaestak procenata. Sjedinjene Američke Države beleže najveći inflatorni skok od davne 1990. godine
U muzičkoj industriji se zbrajaju gubici koji se mere u desetinama milijardi dolara i stotinama hiljada onih koji su u prethodnom periodu ostali bez posla. Muzičari se snalaze, odlažu koncerte i turneje, sviraju onlajn, a poneki prodaju svoja autorska prava
