Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset izgubljenih godina (1)

Odgovori čitalaca »Vremena«

"Zar je išta od toga važno naposletku svega?", piše naš čitalac Branislav Poledica u odgovoru na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda. Većina čitalaca koji su se odazvali na tu anketu, međutim ne misli tako i upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju "Vremena", u našem štampanom izdanju, za početak, biramo dve lične ispovesti, zato što one upečatljivo i autentično, bolje od svake analize, govore o drami tog vremena. To su delovi dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleška Gorana Vladisavljevića o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!", i kako su šest godina kasnije u Japanu pomešali prezime Milošević i Vasiljević. Nastavak u sledećem broju "Vremena". Širi izvodi iz sadržaja ankete dostupni su na ovom linku
(Povezani članci (sa strane) – "Vox populi")

Porodica Broz

Potomci i nasledniciJosipa Broza Tita

Skupština o budžetu

Do vađenja u sledećem rebalansu

U svetu opsesija depresijom, kod nas više flegmatično nego dramatično – otvorena, nežučna, ali kritička skupštinska diskusija o rebalansu budžeta

Hrvatska, Makedonija, Crna Gora

Antikrizne mere u regionu

Beograd i Romi

Linija podele

Svi pominju trajna sistemska rešenja, od kojih je jedno i Nacionalna strategija za integraciju Roma čiji je nacrt usvojen još pre pet godina, a čije je "veoma brzo usvajanje" najavio pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić. Strategija i akcionih planova nije nam manjkalo ni do sada, ali problem je što se malo šta od napisanog realizovalo

Kako sprovesti sporazum sa MMF-om

Ko će da plati budžetski deficit

Zašto je politički opasna ideja da se građanima smanje plate kako bi se očuvale srpska privreda i vladajuća koalicija? Jer, ako se "ekonomskoj destabilizaciji" pridruži i potencijalno eskalirajuća politička kriza, jer je najnervozniji narod kome smanjuješ platu, onda će se efekti "žiriranja" MMF-a u korist Srbije brzo istopiti, a strane banke koje su u Beču već MMF-u i našem guverneru Narodne banke Radovanu Jelašiću obećale da neće smanjivati svoju "izloženost" u Srbiji

Srbija–Slovenija

U Evropu kroz ljubljanska vrata

Ako Miroslav Mišković odustaje od Stožica, to sigurno znači da tipuje da može dobiti davno željeni značajan udeo u svom regionalnom konkurentu – Merkatoru

Ekonomsko savetovanje

Drugi pogled na borbu protiv krize

Ekonomski savet Demokratske stranke Srbije, sa Nenadom Popovićem na čelu, predstavio je svoju strategiju za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Iz DSS-a navode da je najbitnije razvijati domaću privredu i povećavati njenu konkurentnost, jer je u uslovima krize ekonomski protekcionizam nužna mera

Srbija i kriza

Kao sankcije i bombardovanje

Počeće i prolećna politička sezona (redovno zasedanje Skupštine Srbije). Hoće li se nastaviti loša beskonačnost, ili će ovde konačno početi ozbiljan razgovor o Srbiji u krizi koja plavi istok i zapad. Šta možemo da naučimo od drugih

Intervju – Dragan Šutanovac, ministar odbrane Republike Srbije

Rvanje s nasleđem

U naše tri brigade razmeštene oko Kosova i Metohije ima više stotina oficira i podoficira koji su sa Kosova i mnogima familije i danas tamo žive. Niko od njih nije izdao pogrešnu komandu ili napravio neki loš gest. Stvorili smo poverenje u kome ti ljudi profesionalno čekaju adekvatnu komandu nadležnih, mada je bilo napetih situacija. Ovoga trenutka imamo 38 aktivnih generala, a plaćamo 750 generalskih penzija. To je opterećenje iz starih vremena

Slučaj Jovana Dulovića

Zašto tužilaštvo Haškog suda maltretira novinara »Vremena«

Teško da Haško tužilaštvo svoju bitku protiv Šešelja može dobiti samo sub poenom izdatom na ime Jovana Dulovića: ako im je on najvažniji argument u procesu, neka vojvodi odmah plate avionsku kartu za otadžbinu, gde ga kao "najvećeg izdajnika" čeka Aca Vučić sve sa "poglavnikom Tomom", pa onaj Aca Faca koji je igrao na obe strane i ostatak ekipe s bedževima na reveru

Izjava nedelje

»Ljudi su reagovali moleći da se ne dozvoli da poskupi jedino što sebi mogu da priušte, jer od svojih plata ne mogu da prave kuće, već da piju kafu i kupuju cigarete. I mi smo se borili upravo za to da artikli ne poskupe mnogo.«

Dragan Marković Palma, zamenik šefa poslaničke grupe SPS–PUPS–JS, "povodom usvajanja amandmana o akcizama na cigarete" ("Politika")

Rad na crno

Priprema za loša vremena

Po svemu sudeći, ostaje nam da i dalje radimo "na crno" i uživamo u svim blagodetima "sive" ekonomije, sakupljajući "bele pare za crne dane" u "crne fondove", ukoliko nijednom drugom fondu nemamo pristup, sve iščekujući ulazak na "belu" Šengen-listu

Sport i rasizam

Crni biseri Amerike

Crni asove američkog sporta i muke kroz koje su prolazili dok su rušili tabue i menjali istoriju

Medicinske sestre i braća

Dobrota u senci

Medicinske sestre čine gotovo polovinu od ukupnog broja svih zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite i, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pružaju 69 odsto usluga

Lisica i ždral

Mesto nesreće

Uravnilovka bi bila preblag odgovor na pljačku stoleća: pravda nalaže, kao u priči o kmetu Simanu, da sad dvadeset godina jašemo mi njih, a o onih tamo dvadeset ćemo se dogovoriti

Vreme uspeha

Bizins

Agencija za privatizaciju prihvatila je oko 4,5 od pet miliona zahteva građana za dodelu besplatnih akcija javnih preduzeća

Lisica i ždral

Razbole se država

Na još neupražnjeno mesto partizana (odnedavno i četnika, koji u ratu nisu pobedili, ali važno je učestvovati) uskočili su pevači i sportski šampioni

Međuvreme

Odgovori na svetsku finansijsku krizu

Teže je upravljati nego obećanja davati

Dok senka krize polako rastapa probuđeni optimizam malih od Baltika do Balkana, vidimo slične fenomene, slabljenje nacionalnih valuta, otežavanje kreditiranja, prezaduženost, spoljnotrgovinski deficit, a u zapadnoj štampi se mogu pročitati prezrive konstatacije kako su Amerikanci davali kredite nesolventnim pojedincima, a Evropljani nesolventnim državama. Kako se u Srbiji i kako u okruženju priprema doček Nove krizne 2009. godine. Neće valjda nas

Slovenija

Libor u laškom pivu

Slovenačke banke ipak nisu toliko na udaru kao banke iz nekih drugih država. Zbog neplaćenih rata za stambene kredite sudski izvršitelji, pre svega u regionu Primorske, imaju sve više posla

MMF u Srbiji

Spuštanje durbina

Izborna obećanja i nova realnost: bretonvudski šerif nadgleda srpski budžet dok se talas recesije brzo širi i na Srbiji slične zemlje

Vlada 101. dan

Bauk se širi, bauk sa Vol strita

Ima li Srbija vakcinu protiv svetske finansijske groznice

Crnogorsko priznanje Kosova

Kosovski ciklus Mila Đukanovića

Zašto je crnogorska vlast donela odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, znajući da će ona poremetiti odnose sa Srbijom, ali i dodatno produbiti podele u tek nedavno osamostaljenoj državi

50 godina od smrti Isidore Sekulić

Pisanje kao religija

Obnovljena spomen-soba Isidore Sekulić u Univerzitetskoj biblioteci nije muzej zatvorenog tipa, a njeni rukopisi digitalizovani su i dostupni širokoj javnosti

Povratak otpisanih

Nesebična pomoć državi

Zoran Lilić, nekadašnji predsednik SRJ, zahtev da od države dobije kancelariju obrazložio je željom da pomogne zemlji na ekonomskom i političkom planu. Nepoznato je da li isti hvale vredan motiv imaju i drugi kadrovi iz devedesetih koji se ovih dana vraćaju na javnu scenu. I koji su, pre nego što su (privremeno) bili zaboravljeni, bili, uglavnom, samo kandidati za – lustraciju

Vremeplov – "Vreme", br. 232, 3. april 1995

Fićina deca

U "Vremenu" pre 13 godina, krizne 1995, jedan tekst je počinjao sledećim lidom: "Niko se na proteklom Salonu automobila nije setio da je 1955. počela masovna montaža, a ‘85. prestala proizvodnja ‘fiće’, autića koji je obeležio period industrijalizacije, metalske ideologije, tehničkog opismenjavanja u Jugoslaviji." Uz neophodna skraćenja prenosimo ga zato što njegov sadržaj može doprineti razumevanju posla s Fijatom