Moskvi treba kraj rata, a Ukrajinci žele da se održe. Nema razloga da se veruje da će konačno rešenje doći brzo, niti da obe strane sada mogu da računaju da će imati snage i volje da učine neki presudan korak i postignu pobedu
Borislav Pekić nije bio čuven po lapidarnosti. Svoje debele romane pisao je dugim rečenicama koje su odbijale mogućnost da ih zaustavi obična tačka – “uvek sam želeo da kažem sve”, izjavio je ne bez samoironije
“Cilj Srbije je da najprije dođe do politike u kojoj Zapad krivi obe strane, premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane; dosad je Zapad krivio samo jednu stranu, Srbiju, a kosovsko rukovodstvo je imalo podršku. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini. Kao što je nedavno rekao Budimir Lončar, mi danas živimo u svijetu koji više nije unipolaran, ali nije ni bipolaran, nego je negdje između. Moguće je da će i sam svijet, a time i Balkan i Evropa, dugoročno ostati u tom procjepu”
U skoroj budućnosti jedno pitanje pokazaće koliko NATO računa na preživljavanje Ukrajinaca – ako prežive predstojeću ofanzivu, dobiće savremene borbene avione kao zamenu za preostale sovjetske proizvodnje (ako nešto preživi). Ponoviće se posle godinu dana situacija iz proleća ove godine, kada su Amerikanci i ostali procenili posle prvih nedelja borbi da ukrajinske brigade drže front i da neće preći u partizaniju, i tada su odlučili da šalju artiljeriju
Iako je prolazila kroz zmijarnik partijskih intriga zbog kojih je, najzad, zajedno sa Markom Nikezićem “pala”, za nju se ne vezuje ni jedna. Mogu da posvedočim da je ona kroz sve te opasne godine i političke igre prošla neukaljana i poštena do kraja
Bez obzira na to ko je za koga navijao i kakve ko strasti i kog porekla u srcu nacionalnom gaji, fer je i sportski reći: bravo komšije. Svaka čast na borbenosti i istrajnosti. Tako se igra turnirski fudbal. Ej bre, Brazil ste eliminisali!
U hotelu „Ekscelzior“ u Dubrovniku, gde smo slušali radio-prenos fudbalske „utakmice stoleća“ između Jugoslavije i SSSR, je zavladala potpuna euforija - 1:0 za Jugoslaviju, 2:0, 3:0. Čestitali smo jedni drugima, kao da smo ih mi lično zabili. Mala Titova Jugoslavija je tukla Staljinov Sovjetski Savez. U 46. minutu smo poveli sa 4:0, u 59. minutu bilo je 5:1 i tako ostalo sve do 75. minuta. Sve se činilo gotovim. Kakva pobeda! Kakav trijumf jugoslovenskog samoupravnog socijalizma nad staljinizmom! Kakva demonstracija nadmoćnosti! A onda je sovjetska ekipa krenula u napad kao sedam godina ranije na Berlin
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
Svojom filmskom autentičnošću, specifičnim poetskim nervom, kao i režijskim prodorom u novo, Puriša Đorđević je postao i ostao jedna od autorskih gromada ne samo naše kinematografije nego i naše kulture u celini
Ti levi liberali nikako, bre, da se opuste nego stalno insistiraju na tim svojim dosadnim imperijalističkim temama, poput nekakvih ženskih, gej i sličnih prava i tako u Kataru em kvare čistu lepotu fudbalske igre, em vređaju čestiti muslimanski svet koji je Đuka(nović), kao poletarac Šešeljeve Srpske radikalne stranke, onoliko branio u Bosni i na Kosovu, dok su ih, te sirote muslimane, strašni levi liberali ubijali i proterivali ognjem i mačem... Je l' da da je tako bilo? Ma, naravno, kako bi drugačije
Na današnji dan pre 80 godina, 26. novembra 1942, je u Bihaću održano Prvo zasedanje AVNOJ-a na kome je postavljen kamen temeljac za izgradnju socijalističke Jugoslavije, a usput su pratktično osnovani i OZNA i Tanjug. Ono će u posleratnom dobu pasti u senku Drugog zasedanja u Jajcu, ali se valja podsetiti šta se tada zbivalo
Zvali ga da učestvuje na olimpijadi u Barseloni, kako, kad su mu žena i deca izbegli u Beograd, bar ima baklju koju je nosio na olimijadi u Sarajevu
Većina vođa vračaraca i istaknutijih članova tog klana od ranije je poznata policiji. To “od ranije” u ovom slučaju je skoro deceniju i po. Naime, reč je o izvornoj kriminalnoj grupi Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, ubijenog 2016. Oni potiču iz istog gnezda kao i klan Veljka Belivuka, samo su stariji i iskusniji. A kako je društvo iz Crvenog parkića na beogradskoj opštini Vračar postalo jedan od najopasnijih klanova u srpskoj prestonici, pa i u Evropi
U demokratiji je “doživotnost” vladavine kontraindikovana, ona je s njom nespojiva, i za to postoje predobri istorijski razlozi. Čak ni za Miloševića, koji je bio sve pre nego uzoran demokrata, niko nije tražio doživotni mandat
Pred Drugi svetski rat Vera Pešić iz Sijerinske Banje bila je tajni agent Kraljevine Jugoslavije, komunista, Nemačke i Britanije. Upoznala je Hitlera, bila je ljubavnica ljudi na visokim položajima, zbog nje su mnogi ubijeni, ali i spaseni, napisala je Srpsku čitanku i Srpski kalendar. Streljački vod je zamolila da joj meci ne nagrde lice
Opstrukcija izbora Nenada Bjekovića za predsednika Fudbalskog saveza Srbije nije samo delo jakih oponenata iz Crvene zvezde, već je iza cele operacije stajao neko mnogo moćniji. Iako je miniran Partizanov kadar, stvarna meta bio je Dragan Stojković Piksi, kome se zamera da je neformalni šef Saveza i da ima nameru da učvrsti tu poziciju
Kriminalni klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića tereti se za sedam otmica i ubistava. Svedok okrivljeni Srđan Lalić, jedan od ubica klana, otkrio je još šest ubistava za koje ih dosad zvanično nisu teretili. “Vreme” istražuje kako je Marko Miljković ubio i dvojicu svojih kumova, ali i kako će treći kum pomoći da se Maretu Mesaru presudi
U prvoj ozbiljnoj akciji od kada je stupio na dužnost ministra odbrane, bivši gradonačelnik Novog Sada je uspešno izvršio naređenje vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića i mogao da mu referiše da je neprijateljski dron oboren i da će svi budući dronovi koji se nepozvani vrzmaju iznad srpskog neba biti oboreni
Prvenstvo u Francuskoj bilo je poslednje Svetsko prvenstvo za sve igrače osim Dejana Stankovića, a među njima i za sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića. On je posle 24 godine ponovo na Mundijalu i to je za sada jedina podudarnost – za razliku od tadašnje reprezentacije koju je predvodio kao kapiten, današnja pod njegovim trenerskim vođstvom ne kalkuliše i igra na gol više. Možemo i da opet ispadnemo u osmini finala ili ranije, ali ovaj put časno i hrabro
Fudbalskim savezom Srbije će do kraja godine rukovoditi tehnička uprava. Nakon povlačenja Nenada Bjekovića glavni kandidat za predsednika je bivši ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za koga nije bilo mesta u trećoj Vladi Ane Brnabić
Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru počinje 20. novembra, a Srbija, čija ga reprezentacija iščekuje u izuzetnoj igračkoj formi, i dalje je bez predsednika Fudbalskog saveza jer nije bilo kvoruma za održavanje sednice na kojoj bi se glasalo za izbor jedinog kandidata - Nenada Bjekovića
Kad je 2016. Veljko Belivuk optužen za napad na člana obezbeđenja Miloša Vazure, rekao je da mu je čovek iz Vazurinog obezbeđenja opsovao mrtvu majku. Nekoliko sati pre nego što je video-zapis napada objavljen na internetu – kako “Vreme” saznaje – u policijsku stanicu na Savskom vencu došla su dvojica mladića i prijavila se kao napadači. Počeli su dežurnim policajcima da diktiraju očigledno napamet naučeno priznanje spremni da odu u pritvor
