Intervju - Žorž-Anri Sutu

17.април 2002. Slobodanka Ast

Budite savremeni – promenite elite

"Mi smo u Francuskoj vrlo brzo, odmah 1945, shvatili da moramo da krenemo sa istinom o ratu, ali i sa pomirenjem. Tu retoriku o istorijskim nepravdama i stoletnim ognjištima svet više ne prihvata i ne razume"

Beograd

17.април 2002. Jelena Grujić

Sumrak na bulevaru kioska

Beograd ima 60.000 privremenih objekata. Prema procenama naučnika iz Instituta za urbanizam i arhitekturu Srbije, oni zauzimaju oko 800.000 kvadratnih metara javne površine i oko 1,6 odsto raspoloživog poslovnog i proizvodnog prostora grada. "Očekujemo da broj kioska bude prepolovljen", kaže za "Vreme" Miloš Aligrudić, član gradske vlade

Kvalitet života u Beogradu

10.април 2002. Biljana Vasić

Loše da gore ne može biti

Da li je Beograd najgore mesto za život u Evropi? Jeste, kažu istraživači, po svim relevantnim kriterijumima kojima se procenjuju uslovi života kao što su politička stabilnost, stopa kriminala, bankarski sistem, javni prevoz. Oni su procenili da se u Beogradu živi gore nego u Tirani

Hotelski skandali

04.април 2002. "Forbs magazin"

Duh Al Kaponea i plivajući nameštaj

Postoji dobar razlog što se toliko skandala događa u hotelima. Zbog mnogo čega ljudi se tamo ponašaju znatno drugačije nego kod svoje kuće, što hotele čini zanimljivim

Zatvaranje subotičkog Narodnog pozorišta

04.април 2002. Nebojša Grujičić

Plafon na podu

Višedecenijsko runiranje stare zgrade teatra poslužilo je kao povod za napade na Ljubišu Ristića, verovatno zbog njegovog političkog bekgraunda. Jožef Kasa: "Iza Ristića je ostala pustoš"; Ljubiša Ristić: "Tragično je što provincijski politikanti hoće iznova da napišu istoriju pozorišta"

Neobičan štrajk

29.март 2002. Dimitrije Boarov

Stala srpska gvozdenjača

Ozbiljniji problem od licitiranja železničkih plata je u tome što nadležna ministarka za saobraćaj i veze Marija Rašeta-Vukosavljević nije ovim povodom izašla na čistac ni s ozbiljnijom informacijom o tome šta se predviđa u novom zakonu o železnici, pa ni sa strategijom razvoja ove "saobraćajne kičme" Srbije

Uoči francuskih izbora

14.март 2002. Frano Cetinić

Širak, Žospen ili „treći čovek“

U igri "loše kohabitacijske beskonačnosti" krije se i šansa "trećeg čovjeka", Žan-Pjera Ševenmana jer pokušava izaći iz uske stranačke koncepcije predsjedničkih izbora, "nadići ljevicu koja je okrenula leđa narodu i desnicu koja je okrenula leđa naciji"

Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)

07.март 2002. Priredio: Darko Garić

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.

Slučaj direktora Elektrodistribucije Beograd

06.фебруар 2002. Slobodan Georgijev

Uskokovićeva hajdučija

Hapšenjem Branislava Uskokovića nova vlast je pokazala da će se možda upustiti u ozbiljniji obračun s nasleđenim sistemom koji su predstavljali "ljudi posebnog kova", sposobni da zbog ličnog bogaćenja unište preduzeće koje upošljava više desetina hiljada ljudi

Nuspojave

30.јануар 2002. Teofil Pančić

Uzvratni susret

Uspostavljanjem legalne dvostrane srpsko-hrvatske medijsko-tržišne razmene valjda će biti "svečano" okončana ona nepodnošljivo romantična, jerbo skupa i naporna era medijske partizanije i Podzemnog Medijskog Otpora tiraniji

Prosvetom do slobode

30.јануар 2002. Dušan T. Bataković, istoričar i ambasador SRJ u Grčkoj

Obnova zadužbina

Zadužbinarstvo je u srpskom narodu ona tradicija koja, uz slavljenje porodičnog svetitelja, ima najduži kontinuitet. Još u srednjem veku su srpski vladari, vlastela i verski velikodostojnici, ugledavši se delom na vizantijske običaje, podizali zadužbine, manastirima poklanjali velike posede za njihovo održavanje, osnivali bolnice, novčano pomagali prepisivanje i ukrašavanje rukopisa. Tekst koji sledi napisan je povodom prošlogodišnjeg osnivanja Fonda kraljevskog doma Karađorđevića, odlukom prestolonaslednika Aleksandra. Autor teksta dr. Dušan T. Bataković, član je upravnog odbora Fonda

Knjige - "Književni voz – Evropa 2000"

23.јануар 2002. Teofil Pančić

Potraga za Evropom

Hrestomatija putničkih tekstova "Književni voz – Evropa 2000" nudi i onima koji nisu tumarali litvozom po Evropi panoramu pogleda, evokacija i razmišljanja o jednom neobičnom iskustvu, ali i o "evropskim pitanjima" uopšte