Pozorište
Dan bezbednosti, kulturni praznik
U pet prvih oktobarskih dana, čak tri važne i signifikantne beogradske premijere: Vrat od stakla, Ničiji sin i Balkanski špijun; i jedan zajednički "tajni" sastojak koji ih povezuje
E-rečnik
Koliko puta kažeš Vučić
Po analizi urađenoj za potrebe ovog teksta, najfrekventnija imenica u "Vremenu" tokom poslednjih deset godina je "godina", Srbija je prva među državama, a ove godine najčešće pominjana vlastita imena su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić
Kultura sećanja – Dvadeset miliona prinudnih radnika
Odšteta za užas
Nekakvu odštetu od Nemačke su tek nekoliko decenija posle rata dobili logoraši koji su u koncentracionim logorima boravili duže od šest meseci. Dvadesetak miliona prinudnih radnika u nacističkoj Nemačkoj nije dobilo ništa
Vučić i real-nacionalni NVO
Oda radosti na guslama
Kako se predsednik Srbije našao na konferenciji koju organizuje novoosnovana nevladina organizacija Nacionalna avangarda i kako se stavovi ove grupe uklapaju u glavnu struju srpske politike
Izdavači
Veliki i mali
O lancima knjižara, njihovom monopolu i uslovima protiv kojih se neulančeni uzaludno bune
Jugoslovenska veza
Drugovi oficiri, podoficiri i vojnici
Od završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji i u godini kada se obeležava sto godina od nastanka ove pokojne države, verovatno se nije održao, sa toliko učesnika, skup onih koji su služili vojni rok u nekoj kasarni, a potom bili na nekoj od suprotstavljenih strana, kao što je to bilo prošle subote u Kraljevu, gde se okupilo oko 200 bivših starešina i vojnika koji su bili Saobraćajnom školskom centru
Desetogodišnjica krize 2008.
Lekcije jednog sloma
Za sada, globalna ekonomija se, čini se, sleže pod uticajem protekcionističkih mera Donalda Trampa, no prava kriza će verovatno doći krajem 2019. i početkom 2020.
Prijateljstvo
Moj čukundeda
Priča o jednom eksponatu izložbe "Naša istorija, naša sećanja" Francuskog instituta u Srbiji
Istraživanje
Svi naši hibridni gradovi
Kako su stanovnici Beograda, Budimpešte, Sofije i Bukurešta mogli da iz pređašnjeg iskustva nauče o uređenju mesta u kojima žive – u zborniku Gradovi Balkana, gradovi Evrope
Intervju – Dmitar Tasić, istoričar
Prećutkivanje i otvorene laži
"Sigurno je da treba da se napiše mnogo knjiga i naučnih radova ne bi li se stekla što preciznija slika o jugoslovenskoj državi. Ali već sada možemo slobodno da kažemo da su obe Jugoslavije bile emancipatorske i modernističke za narode koji su je sačinjavali. To je neosporno. A protiv politički motivisanog revizionizma u nauci može da se bori samo iskrenošću, profesionalizmom i objektivnim istraživanjem"
Jedna medijska biografija – Emilija Benjaminja (1881–1941)
Letonska »kraljica štampe«
Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika
Svet i razgraničenje Srbije i Kosova
Samo nek je kreativno
Priča o "razgraničenju" Srbije i Kosova počiva na uverenju da promena granica u regionu nije tabu za trenutnu američku administraciju. Takvo eventualno rešenje će, kažu sagovornici "Vremena", morati da proguta i Evropska unija bez obzira na to što se neki pribojavaju dalje "balkanizacije Balkana"
Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji
Engleski bez Engleza
I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo
Kultura sećanja – Teodor Hercl
San o jevrejskoj državi
Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv
Rusko-američki odnosi – Javna diplomatija i tajne službe
Sibirska špijunka
"Krstaški pohod" bivšeg ruskog senatora i bankara i crvenokose "Maše oružarke" izazvao je opšte uzbuđenje američkih medija u kojima "ruska infiltracija" ne silazi sa naslovnih strana. Pitanje je, međutim, šta prikriva magla "ruske opasnosti" koja se diže iznad Kapitol hila dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni oblaci se nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte
Zoom
Francuska veza – Susret svetskih prvaka
Ne verujem da je Jeremić tekstom u "Mondu" otkrio nešto novo zainteresovanoj francuskoj javnosti i samom Makronu koji je, tu nedavno, samo uvijenije, izneo iste razloge zbog kojih misli da je Zapadni Balkan daleko od Evropske unije
Mionica – Otvaranje Hale sportova
Doneše lopte, odneše lopte…
Vučić gospodin, u drap pirgavom sakou, zabi gol, pa reče da će sve pojačati i rekonstruisati, aplaudirao je Vanja, pljeskao je predsednik Boban, deca, treneri, protokol, rezedo savetnica, kamermani, na nogama je bila tribina...
Fenomen
Kako se proizvodi publika
U društvima koja vrednuju demokratske vrednosti, govor o publici je lak dokaz koji se nudi da bi se dao demokratski legitimitet svakoj izjavi, ma koliko ona bila (ne)utemeljena
Kulturna diplomatija
Individualno za opšte
Svetski kongres IFTR 2018 u Beogradu najnoviji je primer kako treba osmišljavati i koristiti potencijale kulture i stvaralaštva u promociji države
Dokumenti
Naša životna priča
Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo
Izveštaj OECD – Socijalna pokretljivost
Crvena linija Velikog Getsbija
Socijalni lift je očigledno u kvaru. Ljudi sa dna društvene lestvice su "prilepljeni za pod", a oni najbogatiji su "prilepljeni za plafon". Srednja klasa je u rascepu. Neophodna je reanimacija socijalno odgovorne države u vreme neoliberalne demontaže države blagostanja
Roman
Daleko od kuće
Debitantski roman Amerikanca Bena Lernera, smešten u savremeni Madrid, duhovita je i inteligentno vođena priča o odrastanju
Kultura sećanja
Spomenar zatvorenih stanica
Možda ovom gradu zaista treba lepša i savremenija železnička stanica, možda će jednom na neku takvu stanicu stizati vozovi lepi i brzi kao oni u Parizu i Njujorku, možda će u ovoj zemlji i ovom gradu biti nekad dovoljno ljudi da mogu da plate i taj brzi, udobni voz. Kakvi su, uostalom, ne tako davno u ovaj grad i stizali. Nama, kojima je putovanje vozom bila ljubav, ali i nužda jer jeftinije nije moglo, dobra je bila i ova stara. Odlična ako ćemo pravo; da je makar malo umivena kako treba, potaman skroz
Uspomena – Daša Drndić (1946–2018)
Golgota gospodske osobe
Književnica, koja se nije dala gurnuti na dno, veliki deo sebe ostavila je Beogradu