“Ono iz čega ja izlazim je neosporno jugoslovenski novi val; najčešće kad zamišljam pjesmu, ona kreće iz tih nekih obrazaca koje su nama donijeli pokojni Divljan, Koja, Rundek, Brecelj, Bele…I šta smo onda mi svi? Neka djeca koju su roditelji ostavili i uskratili im pravo na prezime”
O seriji Čaki, o filmovima Gospodari pakla i Noć veštica: Kraj
Kad god neko pokuša ili uspe da sebi oduzme život zbog toga što je predmet sprdnje ili zlostavljanja na internetu, svi stanemo, zamislimo se, zaključimo da treba da budemo bolji ljudi. Do prve naredne prilike…
Naše kolektivno sećanje je podložno manipulacijama, pogotovo zato što nismo konačno definisali ni gde smo bili ni kuda idemo. Između prošlosti koju svako tumači kako želi, do budućnosti u kojoj još ne znamo da li idemo na Zapad ili Istok
Sa 40.000 dinrara mesečno, koliko iznosi minimalc, ne može da se živi, osim ako će se tročlana porodica isključivo da se hrani hlebom premazanim mašću. Do političke elite ne dopiru argumenti da 120 dinara nije dovoljno za obrazovanje, ili 1200 dinara za odeću i obuću
Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav, pisalo je “Vreme” u broju 882
Kada forma ostane bez pratnje, protivteže i bez samokontrole, razočaranje finalnim filmskim proizvodom je neizbežno
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
Dogovor među socijalnim partnerima i državom iz 2018. godine da će za četiri godine visina minimalne zarade dostići vrednost minimalne potrošačke korpe, očigledno je još jedna od šarenih laža političke elite kojom ona kupuje vreme i daje obećanja koja ne želi da ispuni, a čemu većina poslodavaca decenijama, pa tako i ovoga puta, daje neizmernu i bezrezervnu podršku
Braneći Dragana J. Vučićevića naprednjaci siluju elementarni moral, empatiju i poštenje, pljuju bezdušno u lice svake žrtve silovanja, ali i svake žene. To je, dakle, taj "pristojan i normalan" svet, sa kojim Aleksandar Vučić hoće da osnuje "Srpski blok"
Prošlo je 40 godina od kada se hičkokovskim hororom završila bajka o Pepeljugi 20. veka, holivudskoj zvezdi Grejs Keli, koja je postala kneginja Monaka i tu 26-godišnju ulogu obeležila svojom rafiniranom elegancijom
Tužan je ovo danas bio skup opasan kordonima policije koji su ga štitili od instutucionalizovne mržnje. Od Parade ponosa i ljubavi ostalo je bilo samo „sprovođenje“ kroz Tašmajdan, koje može da se interpretira i kao LGBTIQ „šetnja“ po nalogu Kristofera Hila, pa kako ko voli
