Sećate li se zahteva opozicije za stvaranje uslova za fer i demokratske izbore? Verovatno najvažnija stavka u toj listi bili su mediji, transparentnost njihovog vlasništva, nadzor nad njihovim radom – ukratko regulacija u skladu sa zakonima. Famozni REM kao nadležno telo u međuvremenu je kompletiralo sastav svog Saveta, ali se ubrzo vratio u svoje stanje hibernacije. Proteklih dana, međutim, REM je u dva navrata potvrdio narodnu poslovicu da „ćuti, ćuti, al’ kad progovori…“.
Kako se približavaju izbori, valjda je bilo potrebno dati privid nekakve aktivnosti, pred domaćom ili stranom publikom, a verujem da je u jednom trenutku bilo nemoguće ignorisati prijave vezane za izveštavanje tokom pandemije korona virusa.
DR ŽEKS NA SEDNICI
Prvo oglašavanje desilo se posle vanredne sednice Saveta REM-a, gde se raspravljalo i glasalo da Televizija Pink ne bude kažnjena zbog toga što je njen vlasnik Željko Mitrović u programu zagovarao primenu ozonske terapije u lečenju kovida 19. Inicijativu je podneo novi član Saveta Slobodan Cvejić, zajedno sa Juditom Popović, ali su preglasani na sednici gde je bio prisutan i Željko Mitrović, koji je tamo došao u pratnji lekara, pretpostavljam stručnog savetnika.
Kada pročitate stenogram sa sednice, gde je obrazloženje na više od 25 stranica, a tumačenje u tri pasusa, jasno vam je da rasprave u REM-u danas liče na srednjovekovne rasprave teologa, a ne na stručnu ekspertizu. Tužno je što se jasne odredbe zakona rastežu do obrazloženja kako Mitrović nije nadrilekar, jer nije primenjivao svoju terapiju na drugima, već samo na sebi, ili nije obmanjivao javnost šireći informacije o proceduri koja nema naučnu verifikaciju. Da stvar bude bizarnija, postoji apel više stotina lekara, čini mi se oko 500 potpisnika, u kojem medicinski stručnjaci upozoravaju na opasnost od ovakvog izveštavanja.
Ništa od navedenog nije bilo dovoljno da većina u Savetu REM-a barem simbolično kazni Televiziju Pink i njenog vlasnika, jer ako se pre i posle „Zadruge“ makar mora napisati „da program koji ste gledali sadrži plasiranje proizvoda“, onda bi tokom emitovanja Željkovih paramedicinskih nebuloza bar moglo pisati „navedene metode nisu sertifikovane“, gledate i primenjujete ih na sopstvenu odgovornost. Kada u reklamama govorite o procentu, recimo, žena zadovoljnih loknama od nekog šampona, ili da li je belo od jednog deterdženta belje od belog nekog drugog, morate se ograditi, pa sitnim slovima piše da se radi o subjektivnoj oceni. Ne, samo u slučaju Željka Mitrovića sve sumnje padaju u vodu i ne važi nijedan propis, makar podrazumevao i upotrebu zdravog razuma. Čak se u dugom zapisniku nalaze i formulacije kako se Mitroviću spočitava da euforično i sa velikim entuzijazmom govori o svojim otkrićima!? Pa ko je onda REM da detetu otima igračku iz ruku?!
UDS NA HEPIJU
Ova bruka nije se ni stišala, a onda se ponovo, iz vedra neba, volšebno pojavio izveštaj o praćenju medija u periodu od 11. do 15. maja. Tema interesovanja stručnjaka REM-a bila je zastupljenost političkih aktera u predizbornim programima 11 emitera, što je svakako zanimljivo po sebi, a naročito uoči izbora.
Zanimljivo je da su na spisku posmatranih medija i dva kablovska kanala, N1 i Nova S, ali i Radio Beograd, pa se time pomalo remeti slika klasičnog konzumenta. Naime, Radio Beograd je svakako dostupan svima, ali je dostupnost N1 i Nove S znatno ograničena, jer tih kanala nema u kablovskim distributivnim sistemima pod kontrolom konkurentskog Telekoma Srbije. Dakle, već se spiskom kanala pokušala stvoriti lažna slika o nekakvom „pluralizmu medija“ u Srbiji.
Pokazalo se, u šta mogu da poverujem, da su dva medija sa najvećom minutažom posvećenom izborima N1 i Pink. U ovaj podatak mogu da poverujem, jer se može reći da su to dva najvažnija medijska kanala, N1 za opoziciju, a Pink za vlast.
„Sad će’ ti da vidiš“, kao da nam je rekao REM kada su objavljeni rezultati, prema kojima su najveću medijsku zastupljenost imali „analitičari“ (oko trećine emitovanog programa), zatim Savez za Srbiju (nešto manje od 15 odsto), slede ostali učesnici u kampanji, a lista Aleksandra Vučića je tek na četvrtom mestu!!!
Posle ove statistike od koje pada vilica, sledi ogroman i zaista bizaran niz procenata, gde se tvrdi kako Palma i SPS najbolje stoje na RTS-u, a UDS na TV Hepi (ovo čak zvuči i perverzno). Zaista nemam nameru da vas dodatno zabavljam ovom numerologijom, jer iza ove papazjanije stoji niz veoma ozbiljnih posledica.
„BIKINI“ STATISTIKA
Pokušava se, ovom potpuno nenaučnom metodom, dokazati da opozicija ima medijsku zastupljenost. Kao nastavnik na predmetu Analiza medija na FMK, davao sam redovno svojim studentima kao vežbu, ili kolokvijumski rad, da u određenom periodu prate izveštavanje medija o nekoj temi. Meri se broj pojavljivanja, ton objave (pozitivan, negativan ili neutralan), a za preciznija istraživanja takođe i kontekst u kojem se pominje posmatrana tema ili objekat (u ovom slučaju politička stranka, koalicija ili pokret). Ne mogu da verujem da ljudi u REM-u nemaju elementarna znanja o metodologiji ovakvih istraživanja, ili se smišljeno igraju „bikini“ statistike.
Savez za Srbiju, koji se nikada nije pojavio na većini ovih medija, dobio je 15 odsto medijskog prostora jedino zahvaljujući reckama koje su udarane svaki put kada, recimo, neko na Pinku kaže „Đilas lopov“ ili „fašista Obradović“, ili Jeremića stavi u negativan kontekst, i tako unedogled. Takođe, prema našem zakonu, predsednik države ima pravo da vodi funkcionersku kampanju, a znamo da je fokus, a konačno i ime nosioca liste, vezano u potpunosti za Aleksandra Vučića. Dakle, Vučić ima pravo da agituje koliko hoće, pa mu nije potrebna ni prividna mimikrija, kao ostalim partijskim ličnostima na ministarskim funkcijama.
Na kraju dolazimo do famoznih šampiona-analitičara! Svaki put kada Krle i njemu slični, recimo na Pinku, pljuju opoziciju i veličaju Vučića, to se smatra mišljenjem analitičara. Istu situaciju imate i ukoliko se na N1 pojavljuju kritičari režima. Analitičari postaju mimikrija za političku propagandu. Rešenje se možda može preuzeti iz američke medijske prakse, gde se svaki analitičar, osim imenom i funkcijom, najavljuje i predstavlja obrazovanjem (ili iskustvom) i svojom političkom orijentacijom. Tu se ne radi nužno o simpatijama prema određenoj stranci, već, recimo, o liberalnom ili konzervativnom stavu, levici ili desnici, pa se tako gledaocima njegovo ili njeno mišljenje stavlja u određeni kontekst. Samo kod nas „analitičar“ znači nevidljivi plašt kojim se ogrnete i onda do mile volje agitujete, kod nas u ogromnoj većini slučajeva – za vlast.
Ti mađioničari, prema REM-u, imaju najviše minuta u predizbornim programima. Čista magija!
