I one buriće s otrovnim otpadom pronađenim u Obrenovcu zakopao je privatnik pa je uhapšen, dok je privatnik Željko Mitrović dobio kredit od državne agencije
"Strani investitori će doći tamo gde će lako i brzo da obavljaju posao. Ovde će strani investitor lako i brzo da obavlja posao jedino ako ima direktan kontakt sa predsednikom. Onda je lako i brzo. I takvi će sigurno da dođu, ali ostali neće. I to je problem Srbije, što ostali neće da dođu, samostalno. Znači, naš je problem u izgubljenim stranim investicijama, koje nisu došle zato što teren ovde ne valja, a ne valja zato što je svuda partokratija"
Čini se kao da je za pravljenje beogradske odborničke liste SNS-a od presudne važnosti bio utisak koji su na Vučića ostavili Aja Jung i Mihail Barišnjikov na večeri u vili "Mir". Barišnjikov je predsednika, ukratko, fascinirao. Jer, baletsku zvezdu bije glas da je odistinski poseban ne samo na sceni nego i privatno, i ako o njemu tako govore i Sara Džesika Parker i Ivan Tasovac, razume se da ni Vučić nije mogao biti srca kamenoga. E pa, taman tako je rađena i naprednjačka lista za beogradske izbore, sa sloganom koji obično ide uz časopise iz frizerskog salona: "upoznajte poznate"
"Nakon svega što se dešavalo proteklih par meseci, više ne postoji ni jedan posto šanse da sa SNS možemo da napravimo bilo kakav dogovor oko zajedničkog upravljanja Beogradom. Mogu da budem ‘sveti Petar’, ne gradonačelnik, tu dogovora više nema. A dogovora nema jer sve ono za šta se mi zalažemo, suprotno je od onoga kako se oni ponašaju"
"Nije dovoljno pričati kako je pre bilo bolje u Beogradu. Od ovoga danas, sve je bolje. Videćemo liste, ali ne vidim da iko ima kapacitet za promene u opoziciji kao što ima naša koalicija okupljena oko Demokratske stranke. Ko, ako ne DS? Pojedinci? U front protiv SNS-a može samo neko ko može da se bori frontalno. Mi se borimo na svim frontovima, borimo se sve vreme i nismo se nijednom povukli"
Samo jedna stvar je izvesna dve nedelje posle završetka protesta u Islamskoj Republici: kada se Iran zatrese, podrhtava ceo svet, sa dobrim razlogom. Ova država je jedan od ključnih faktora ne samo za ono što se dešava na Bliskom i Srednjem istoku, već i mnogo šire. Vesti o demonstracijama u Iranu su sve ređe, ali Iran ostaje u fokusu svetskih medija
Ne zna se ko su izvršioci i nalogodavci ubistva Olivera Ivanovića. Treba verovati da će biti otkriveni i izvedeni pred lice zakona. Ali već sada je jasno nešto drugo. A to je da su ekstremisti i na srpskoj i na albanskoj strani – tačnije mafijaški klanovi i s njima spregnuta politička infrastruktura – spremni na sve kako bi po svaku cenu zauvek cementirali atmosferu straha i bezakonja kakva vlada na severu Kosova. Govor mržnje i podizanje nacionalnih tenzija zarad vlasti i dnevnopolitičkih poena samo utvrđuju njihove pozicije
"Neće biti fer i poštenih uslova, ali ne znači da treba da odustanemo od borbe. Kupovina glasova je već počela, ljudi sa prepunim kesama sa oznakama SNS-a obilaze kuće i stanove, prete ljudima tako što govore da su na spisku. Ali i pored svega toga imamo snage da sprečimo krađu na samim biračkim mestima i da izađemo kao pobednici"
Kakav savršen zločin – i ako pređe i ako ne pređe cenzus, tzv. Beli je divan poklon za režim
Zaista je tačno da se na predstojećim izborima za vlast u prestonici radi o nečem daleko većem i važnijem od toga ko će upravljati gradskom kasom i odnositi smeće sa beogradskih ulica. Uz rizik da zvučim previše dramatično, rekao bih da se radi o pitanju da li se u dogledno vreme može preokrenuti trend kolektivnog ludila i društvene propasti, koji se sve jasnije pomalja ispod našminkanih statistika i lakiranih TV izveštaja
Dominacija Pinka, hapšenje u rijalitiju i samoubistvo u direktnom prenosu, samo su neki od događaja koji su obeležili televizijske programe u ovoj godini
Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline
"Dogovor treba da postignu najuticajniji, a to su predstavnici Demokratske stranke, predstavnici Pokreta slobodnih građana i čovek koji ima iskustvo u upravljanju Beogradom, gospodin Đilas. Podršku treba potom tražiti i od ostalih aktera u ovom delu opozicije. Dakle, evropska opozicija da ide u jednu, pobedničku kolonu"
Priča o politici kao, ipak, najstarijem zanatu, uz koji obavezno ide rečenica koju je, navodno, izgovorila Ćićolina napuštajući italijanski parlament – „Napuštam politiku i vraćam se časnom poslu pornografije" – ovih dana u Srbiji dobija novo poglavlje
Vladajuća većina podgreva i dosoljava buku i bes u skupštini i može to da tera do kraja – dok se narodu ne ogadi, a podnošenje ostavke vlade i raspisivanje izbora bilo bi pravdano nemogućnošću donošenja zakona i kočenjem reformskih akcija
Ostalo je u pamćenju da je pristanak opozicije da učestvuje na prvim izborima 1990. olakšao međunarodnim posmatračima da ocene te izbore – slobodnim, a sve dotadašnje primedbe o nedemokratskoj proceduri, neslobodi medija, diskriminaciji opozicije na RTS-u nisu više bile ni tako uverljive ni tako važne. Tako je počelo, a 27 godina kasnije, većina tih problema aktuelna je i danas, samo što su tada opozicionari bili izvan parlamenta boreći se za poštene i fer prve višestranačke izbore. Danas opozicionari uglavnom ne žele da izađu iz parlamenta bez obzira na to što i sami tvrde da je Aleksandar Vučić sa svojim režimom obesmislio Skupštinu i pretvorio je u instrument za ponižavanje i blaćenje opozicije
Kad Aleksandar Martinović kaže da "nijedan primer ne može da potkrepi tezu" da je pravosuđe pod pritiskom vlasti, on tera sprdnju sa zdravom pameću i Venecijanskom komisijom i svakom drugom evropskom, nepristrasnom komisijom, koja će jednog dana "slučaj Mišković" razmatrati kao očigledan primer uplitanja političke volje u jedan pravni proces
Domaći političari nikako da shvate da je Tviter deo javnog prostora. Ako postoji nešto što nikad ne bi izjavili na TV u, sva je prilika da će loše proći i na društvenim mrežama
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
Šta se dešava u opozicionim partijama pred beogradske izbore, prvom izbornom ciklusu u kojem bi mogli da pobede aktuelni režim u Srbiji? Da li je reč o razračunavanjima zbog sujete lidera, borbi za biračko telo, ili je sve plod režije spin doktora iz vlasti. Konačno, može li opozicija da promeni dosadašnji jalovi način delovanja i kako
"Ponekad mislim da treba da pitamo ove na vlasti koliko im je para dovoljno. Pa kad kažu, da mi građani to nekako skupimo jer će potpuno da unište sve – zdravstvo, školstvo, pravosuđe, medije, celu zemlju, sve što dotaknu. Dajte, ljudi, da skupimo – isplati se; dajte da im platimo, to će biti jeftinije od ovoga šta nam rade"
"Pošto su na vlasti ‘naši’, dakle neko s kim delimo ideološke i kulturne nazore i s kim smo se borili protiv VMRO, sada, kada ih kritikujemo, stižu glasovi da smo se okrenuli protiv njih. Ali to nije tačno. Stvar je u tome da ti, koji si na vlasti, budeš bolji"
Moguće parlamentarne izbore, uz redovne beogradske, u isto vreme i najavljuju i demantuju isključivo predstavnici vlasti. Opozicija je potpuno fokusirana na beogradske izbore i nema kapacitet da se posveti i republičkim. Ako parlamentarnih izbora uopšte i bude, jedini uzrok će im biti strah vlasti da, uprkos apsolutnoj političkoj, medijskoj i ekonomskoj dominaciji, može da izgubi prestonicu
Ponovnim licitiranjem "biće izbora, neće biti, kada će, biće nova vlada, ko će u vladu, ko će iz vlade, koga za premijera, koga za ministre...", vlast neodoljivo podseća na šibicare koji glumatanjem i vikanjem ("Sad je vidiš, sad je ne vidiš!"), uz aktivno učešće svojih saradnika prerušenih u "običnu" publiku, povećavaju tenziju sve dok se ne upeca "ovca" koju će ošišati ("običnu" publiku u slučaju najave novih izbora glume analitičari, novinari, biznismeni i ini naslonjeni na sadašnju vlast)
Kakva su iskustva trojice čelnih ljudi opština koje odolevaju pritiscima SNS, opština u kojima još uvek – a ima ih maltene za prste jedne ruke – ni SNS ni SPS nisu na vlasti
Stara krilatica glasi da niko ne može sve ljude da vara sve vreme, a previđa se nova maksima gurua modernog marketinškog doba da je to moguće – ako je reklama dobra a budžet neograničen
"Nema nikakve. Ja ne vidim nikakvu sličnost niti paralelu između Đinđića i Vučića. Apsolutno ne. Prvo mislim da Đinđića nije zanimala vlast, a Vučića isključivo zanima vlast. Mislim da je Vučić mnogo veštiji otimanju i zadržavanju vlasti koja, očigledno, ovde može samo na totalitaran način da se izvede. Da je to Đinđić mogao, on ne bi bio ubijen"
