Komentar
Vojnotehnički institut: Eksplozija upozorenja
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Kad Aleksandar Martinović kaže da "nijedan primer ne može da potkrepi tezu" da je pravosuđe pod pritiskom vlasti, on tera sprdnju sa zdravom pameću i Venecijanskom komisijom i svakom drugom evropskom, nepristrasnom komisijom, koja će jednog dana "slučaj Mišković" razmatrati kao očigledan primer uplitanja političke volje u jedan pravni proces
Pogođen mišem: Da li je to olakšavajuća okolnost
Ovi naši što putuju po svetu učestvujući u ozbiljnim debatama o stanju duha i vrednostima u srpskom društvu koje deklarativno teži evropskim vrednostima upozoravaju, ako ima ko da ih čuje, da se lista prioriteta uspostavlja na jasan način: pravosuđe, pravosuđe, pravosuđe…
Tome je u ovom broju „Vremena“ posvećen i jedan od nosećih intervjua. Ali, od dima, magle, pa i varničenja oko aktuelnih odnosa na relaciji vlast – opozicija, to ima slabog odjeka u javnosti zabavljenoj pitanjem – ko je ubio pevačicu?
Ovi na vlasti imaju čudnu sklonost da veruju kako mogu obmanama da varaju ostatak sveta. Tako se i onaj što ga je Boško Obradović gađao (dva puta) kompjuterskim mišem brukao i u naše ime pred predstavnikom Venecijanske komisije (ovlašćene od EU da nadzire proces pravosudnih reformi).
Naime, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Aleksandar Martinović rekao je u razgovoru sa Džejmsom Hamiltonom da je pravosuđe u Srbiji „potpuno nezavisno“ i da sudovi sude na osnovu zakona i Ustava, bez uplitanja drugih grana vlasti na proces donošenja sudskih odluka.
„Ocene da je pravosuđe ispolitizovano i pod apsolutnim uticajem izvršne vlasti, nije tačno i to predstavlja dnevno političku konstrukciju koju nijedan primer u praksi ne može da potkrepi“, smatra Martinović.
Što bi narod rekao: Martinoviću, pokrij se ušima i – ćuti. Jer praksa, na koju se poziva, ubedljivo ga demantuje.
U odluci Apelacionog suda u vezi sa prvostepenom presudom Miroslavu Miškoviću jasno piše da iz spisa predmeta proizlazi da se prvostepeni sud u formi dopisa obratio Narodnoj skupštine RS (zakonodavna vlast; prim.autora) i Ministarstvu finansija i privrede RS (izvršna vlast) u kojem direktno traži odgovore na sporna pravna pitanja koja su se pojavila u ovom krivičnom postupku, budući što je, kako to navodi prvostepeni sud u obrazloženju prvostepene presude, a nakon brojnih izvedenih dokaza predloženih od strane kako odbrane tako i Tužilaštva za organizovani kriminal, te nakon saslušanih brojnih svedoka, stručnih savetnika, veštaka, te pravnih mišljenja brojnih stručnih savetnika iz oblasti poreske politike, zaključio da sud nema odgovora kako se navodi, na dva sporna pravna pitanja: da li je u konkretnom slučaju ostvaren kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza obračuna prijavljivanja i plaćanja poreza po odbitku za kapitalni dobitak i za koga.
Dakle, piše dalje, ovakvim postupanjem suda došlo je do povrede člana 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim članom je zajemčeno pravo na pravično suđenje, a koju Konvenciju je i naša zemlja potpisala i koje odredbe primenjuje kao sastavni deo pozitivnog prava, kao i povrede člana 4 Ustava Republike Srbije kojom je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu. Stoga se, u konkretnom slučaju, ne radi samo o formalno pravnom nedostatku (ko je ovlašćen da traži tumačenje), već o suštinskoj povredi zakona budući da sud traži da mu organ druge grane vlasti protumači odredbu zakona, od čega, na posletku zavisi odluka u sudskom postupku koji je u toku.
Politika u odori prava: Šta kaže Tomanović
Kad narečeni Martinović kaže da „nijedan primer ne može da potkrepi tezu“ da je pravosuđe pod pritiskom vlasti, on tera sprdnju sa činjenicama, zdravom pameću i Venecijanskom komisijom i svakom drugom evropskom, nepristrasnom komisijom i sudom, koji će jednog dana ovaj slučaj razmatrati kao očigledan primer uplitanja političke volje u jedan pravni proces.
„Slučaj Miroslava Miškovića je politički projekat obučen u odoru prava. Zbog toga se veliki broj odluka nalazi izvan pravne logike i prkose pravu. Za inat u nanošenju štete Miškoviću koriste se najrazličitiji izgovori i bezobalno tumačenje, koje je u osnovi, podsmevanje pravu na jednakost pred zakonima Srbije“, rekao je za „Danas“ Zdenko Tomanović, advokat Miroslava Miškovića, do sada relativno uzdržan od političkih kvalifikacija.
“ Mišković je i dalje jedini građanin u istoriji pravosuđa kome se sudi za delo iz nadležnosti sudije pojedinca i nadležnosti osnovnog suda, a da mu je na snazi jemstvo u ekstremno visokom iznosu, da mu je istovremeno oduzet pasoš, da mu je blokirana imovina u visini od nekoliko desetina miliona evra“, navodi Tomanović. Miškovićev advokat dodaje da se sud vodio logikom da sve ono što u Evropi nekoga čini uglednim i uspešnim, kod nas predstavlja otežavajuće okolnosti.
„Da nekim slučajem naš sud razmišlja kao engleski sud, koji je za vlasnika Agrokora Ivicu Todorića utvrdio da je 100.000 funti dovoljna garancija, onda bi verovatno naša politička elita u tome videla organizovani napad na njih. A to je za grupu nesamostalnih i zavisnih nosilaca pravosudnih funkcija preveliki teret“, ocenjuje Tomanović.
Ipak, vrlo brzo Specijalni sud će ponovo morati da odlučuje o istoj stvari pošto im je to krajem novembra naložio Apelacioni sud. Ukidajući rešenje, drugostepeni sud je istakao da u njemu „nisu izneti jasni, argumentovani i neprotivrečni razlozi“. Posebno je naglašeno da Specijalni sud u ponovnom odlučivanju o ovom pitanju mora da ceni i činjenicu da je Mišković pravnosnažno oslobođen za zloupotrebu u putarskim preduzećima.
Ćutolozi: Karakter prirode i društva
Miškovićeva odbrana je, imajući u vidu da je pravosnažno oslobođen krivice za zločin zbog kojeg je i uhapšen, nedavno tražila smanjivanje jemstva sa 12 miliona na milion evra. Ipak, Specijalni sud je odbio ovaj zahtev odbrane smatrajući da i dalje postoji bojazan od bekstva. Apelacioni sud je nedavno ukinuo ovo rešenje Specijalnog suda i naložio da ponovo odlučuje o Miškovićevom jemstvu.
Drumski razbojnici žrtvu obično stavljaju pred izbor – pare ili život. Ovi naši imaju nameru da uzmu i život i pare. Kako sada stoje stvari, teraju Miškovića da učestvuje u procesu pred Specijalnim sudom, što asocira na neku zaveru i kriminal nebeskih razmera, mada je za te optužbe već oslobođen. On sam je izjavio da to mrcvarenje ne može da preživi. Drugo, neće pare da mu vrate.
Sad će botovi da kažu: „Evo, Žarković opet brani prijatelja.“ Ne osećam se neprijatno zbog toga, samo me zanima što su srpski političari svih fela toliki „zečevi“ da ne smeju ni reč da prozbore o ovoj temi koja najjasnije pokazuje karakter „prirode i društva“.
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić sugrađane naziva „oholim i osionim“ zato što traže odgovornost i pravdu zbog tragedije na tek rekonstruisanoj železničkoj stanici. Ovakve izjave izazivaju bes i sablazan
Tokom blokada u petak samo ludom srećom niko nije poginuo. Ali, fitilji su sve kraći. Tako to biva onde gde vlast ima samo jedan princip – da ostane na vlasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo je nacrtao mete na leđima studenata koji traže pravdu blokiranjem fakulteta. Treba li sada da vajne „patriote“ potežu štangle, noževe i bejzbol palice na ove momke i devojke optužene da su gramzivi plaćenici
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve