Traže se pregovori Tadića i Tačija, pominju se podela, razmena teritorija, široka autonomija za sever Kosova, mere za uspostavljanje poverenja, neutralna rezolucija u Generalnoj skupštini UN, privremeni sporazum, zamena rezolucije SB 1244...
Iz knjige Vidosava Stevanovića Dnevnik samoće (1988–90 i 1991–93) izabrali smo nekoliko detalja: o jednoj poruci Dobrice Ćosića Ivanu Stamboliću iz 1986; o kafkijanskoj atmosferi i euforiji pobednika posle Osme sednice 1987. u kojoj su počeli bes i pad; o partijskoj istrazi povodom humoreske "Gojko i Savle"; o sudbini Dragiše Pavlovića političara koji je prvi suprotstavio Slobodanu Miloševiću; o beogradskoj čaršiji; o tehnologiji obračuna; o masovnoj opčinjenosti vođom i ostrakizmu njegovih oponenata – i o pitanju Slobe Miloševića: "Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš?
Iseljavanje Srba u izbegličkim kolonama, mrtvi pored puta, jad i plač starica i muškaraca – slike su koje nam se još motaju po glavama. Petnaest godina kasnije Srbija i Hrvatska nisu ni blizu zajedničkog stava oko toga šta je bila i zašto se dogodila Oluja. Nema sloge čak ni oko njenih posledica, broja mrtvih, nestalih i prognanih, a jednako je teško i onima koji su ostali u Srbiji i onima koji su se vratili u Hrvatsku
Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota
Muharema Bazdulja u ovom romanu zapravo zanima tamni, skriveni zloduh "veselih osamdesetih"
Služba nije prepuštala stihiji čak ni svoje Frankenštajnove monstrume. Kolikogod tzv. paravojne grupacije bile od koristi, postojala je opasnost da se otrgnu, obezobraze i umisle; štaviše, da posegnu za vlašću. Koliko je ta opasnost bila realna i koliko je bila ozbiljno shvaćena, može se videti iz ovih arhiva
Kako je sitni pepeo sa Islanda, kao neki zli trol, otkrio i ranjivost tehnološkog društva, i isprepletane globalne ekonomije i neusaglašenost institucija Evrope u nastajanju
"Mi zaista verujemo da ovo što radimo ima smisla i to naši gosti i publika prepoznaju."
Najveselije mesto Biznis foruma na Kopaoniku je, naravno, bila filijala jedne kafane iz okoline Novog Sada, sa orkestrom koji od pesama "nema šta ne zna". U uglu, primetio sam i premijera Cvetkovića sa saradnicima i nekoliko direktora što javnih preduzeća, što stranih banaka – ali ni u ovoj kafani niko nije mogao zasigurno da ustvrdi – jal se veseli, jal se ne veseli
Cela avantura trajala je jedva 37 minuta, ali značila je stvarno rođenje avijacije koja je do tada, 25. jula 1909, bila nešto između fantazma budala uverenih da mašine teže od vazduha mogu da lete, cirkuske atrakcije i zabave dokonih bogataša
Kancelarija javnog tužioca u Rimu naredila je prošle subote da se od paparaca zaplene sve fotografije sa jedne od raskalašnih žurki premijera Italije Silvija Berluskonija. Berluskonijevi advokati tvrde da su paparaci nameravali da ucenjuju premijera, čiju vlast sve više potresaju korupcionaški i švalerski skandali
"Kada sam postao ministar za telekomunkacije u prvoj vladi nakon demokratskih promena, zamolio sam da se donese u kancelariju neki mali tepih iz depoa savezne vlade. Sutradan sam zatekao persijski tepih četiri puta četiri, potpuno nov, na kome mi je bilo neprijatno da hodam koliko je bio debeo. Zamolio sam za objašnjenje sekretara Ministarstva, koga sam nasledio u tom ministarstvu, i dobio obrazloženje – gospodine ministre, u administraciji važi pravilo: ukoliko vi naručite olovku, mi vam kupujemo ‘Monblan’"
Spoj veoma loše ekonomske situacije, masovnih otpuštanja, neadekvatnih reformi, uništavanje socijalnih privilegija i sve totalitarnije ponašanje državnog vrha pretvaraju se u eksplozivan koktel koji svakog trenutka može da eksplodira
Zmije osećaju kataklizmu i penju se uz naše cevanice, ne ujedaju nas jer od nas kao evolutivno razvijenijih očekuju spas
Dvadeset sedmog marta 1999. Dejl Zelko, iskusan pilot aviona F-117, koji je učestvovao u "Pustinjskoj oluji" i u prvoj i trećoj noći napada na SRJ, imao je za cilj "jako branjene mete u i oko Beograda koje su bez uspeha napadane i prethodnih dana" – kasnije je u jednom predavanju pomenuo da je reč bila o "važnom komunikacionom i komandnom centru u Beogradu". Te noći, zbog vremenskih uslova otkazani su svi napadi NATO aviona, osim formacija F-117
Uvek kad bih se zaglavio na zakrčenom Brankovom mostu, ili još goroj Gazeli, dok izduvni gasovi prodiru u kola, mislio sam na Mostove u delu Ive Andrića. Kako ono beše? Od svega što čovek gradi, u mojim očima nema ništa vrednije od mostova. Mudar si bio, učitelju
