Lični stav

08.јул 2015. Zoran Ćirjaković

Nekropolitika kao sudbina

Na Balkanu zajednice žrtava i ubica žive ili zajedno ili jedni uz druge. Na takvim mestima insistiranje na suočavanju ne služi samo pravdi i istini već i svima onima koji veruju da je potreban još jedan "dobar" rat kojim će se korigovati "loš" i nepravedan mir ili preduprediti još jedan genocid. Ovo naličje suočavanja sa prošlošću se prekriva nekropolitikom oslonjenom na rasističku esencijalizaciju Srba, na verovanje da je problem u našoj kulturi, istoriji i tradicijama. Da nismo u raljama nekropolitike, da živi ovde i dalje ne robuju mrtvima, ono pravo, političko pitanje bilo bi šta se desilo loše, šta je i zašto pošlo po zlu pa su (neki) Srbi počinili tako strašne zločine

Lisica i ždral

24.јун 2015. Ljubomir Živkov

Umetnost mogućeg

Sećate se Bosanca kad na carini tvrdi da nosi ranu za tice, u koferima mu nađu satove, tranzistore, pa ga lično šef smene ukori: "Tako veliš: rana za tice?!" A Bosanac će: "Ja sam im kupio, a one ako oće nek jedu..." Tako i ja: ovo sam za vas napisao, a vi, tičice, ako hoćete čitajte...

Srpsko-hrvatski odnosi

08.април 2015. Momir Turudić

Uloga dvorske lude u državnoj politici

U oštroj konkurenciji poltrona u Vučićevoj vlasti Vulin se probio u prve redove, moglo bi se reći i na vodeću poziciju, čemu su verovatno doprineli staž koji je pekao kod Mire Marković i saveti Milorada Vučelića, iskusnog u tom poslu. Na sadašnjoj poziciji, Vulin izgovara ono što bi Vučić rado želeo, ali ne sme jer ga motre i sa strane, a kao nagrada stiže tapšanje po glavi poput izjave da je Vulin pametniji od njega

Grčka – Ko kome duguje

25.март 2015. Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Ucene i ratna odšteta

Vlada Grčke traži više vremena da sprovede reforme koje bi pokrenule privredu, smanjile nezaposlenost i ublažile humanitarnu katastrofu. Uz to ne odustaje od ratne odštete za nacistička ubistva i razaranja u visini od više stotina milijardi evra

18.фебруар 2015. Momir Turudić

Ptica

Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša

18.фебруар 2015. Božo Koprivica

Klupa Eduarda Sama

Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 19241934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.

Film Interstellar Kristofera Nolana

13.јануар 2015. Dušan Pavlović

Da li postoji Nojeva barka

Čovek koji voli nije spreman da podnese ličnu žrtvu odvajanja od porodice zarad kolektivnog cilja kao što je spasenje čovečanstva, jedan je od zaključaka koje sugeriše film Interstellar. Ovo je neuobičajeno shvatanje funkcije ljubavi za opstanak čoveka, jer su sociobiolozi utvrdili da su emocije počele da se razvijaju baš pod pritiskom mehanizma prirodne selekcije koji je trebalo da omogući čovekov opstanak

Esej

24.децембар 2014. Stanko Cerović

Vladimir Putin i zavera mediokriteta

Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka

Da li je počeo treći svetski rat?

24.децембар 2014. Momir Turudić

Godina opasnog življenja

"Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat." — Ginter Gras, "Vreme", 13. novembar 2014.

Saradnja sa civilnim sektorom

20.новембар 2014. Ivana Ćurko

Sačuvati zavičaj od zaborava

Od 2009. godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije finansirao je više od 200 projekata izbegličkih udruženja sa preko 50 miliona dinara

Odgovor Viktoru Ivančiću

19.новембар 2014. Muharem Bazdulj

Poetska pravda

Kad Ivančić kaže „Tko god je imalo pratio javno djelovanje Srđe Popovića zna da je presudni test za njega bio odnos prema zločinima iz devedesetih, i da samo na osnovu toga on ama baš nikada – ni mrtav! – ne bi mogao poduprijeti Aleksandra Vučića", onda on zapravo potcjenjuje Popovićevu inteligenciju. Spekulisati da Srđa Popović nije bio svjestan koga će na vlast dovesti poraz Demokratske stranke, znači poricati mu osnovnu političku pismenost. Ja ne znam šta bi radio Popović da je živ, otkud to Ivančić zna? A što se njegove argumentacije tiče, eno mu Petra Lukovića pa neka mu on objasni vezu odnosa prema zločinima iz devedesetih i podrške režimu Aleksandra Vučića

Na licu mesta – Stara Pazova i Krnješevci

08.октобар 2014. Mirko Rudić

Da nikad više ne morate da bežite

"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom

Arapski erotski priručnik iz XV veka – Mirisni vrt šejha Nefzavija

09.септембар 2014. Srpko Leštarić

Večno zeleni vrt za duševnu promenadu

Knjiga se bavi seksom na tako otvoren, prostodušan i spontan način da je to gotovo neshvatljivo. Uglavnom je ozbiljna, kao svaki tečaj, često sračunato zabavna, što je uvek poželjan manevar u edukativnom nastojanju... Svojom knjižicom Nefzavi nudi recept protiv bračnog sloma na osnovama seksualnog neslaganja. U tom smislu on je savršeno u pravu kad kaže da njegovo delo ima časne ciljeve, a vezir, mecena koji knjigu naručuje, koji tačno zna da će ljudi osećati zazor pred takvim tekstom, naglašava da bi mu se samo glupak ili puka neznalica mogao narugati

Lični stav

02.септембар 2014. Milojko Budimir

Sva su naša očekivanja izneverena

"Najbolniji problem su spora ekshumacija i identifikacija nestalih lica. Nedopustivo je da se u Hrvatskoj poslije 19 godina još uvijek nalazi 16 lokacija nastalih asanacijom terena poslije operacija ’Bljesak’ i ’Oluja’ tokom kojih je zakopano 238 žrtava"

Iz drugog ugla

02.септембар 2014.  

Značaj Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja

O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za "Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske

Pomorske nesreće

30.јул 2014. Milan Milošević

Poslednje putovanje Kosta konkordije

Megakruzer od 570 miliona dolara, čija je izgradnja trajala deset meseci, nasukan je zbog čiste razonode; dve i po godine vađen je iz mora, uspravljan i odvučen na rezalište, što je koštalo milijardu i po dolara, a trebaće još 22 meseca za njegovo demontiranje, sečenje i reciklažu

Bojbendovi – One Direction (1D)

09.јул 2014. Biljana Vasić

Jedan pravac za milione klinki

Četvorica momaka iz Velike Britanije i peti iz Irske, uzrasta od 20 do 23 godine, pomračili su svetsku slavu Džastina Bibera. Šta je bolje od jednog lepuškastog mladića? Tačan odgovor je: petorica lepuškastih mladića – One Direction

Sterijino pozorje

04.јун 2014. Teofil Pančić

Mali im je ovaj Urban

Ovogodišnje Pozorje ispalo je bolje nego što se moglo slutiti, ali to ne znači da nije bilo bizarnih stvari na njemu i oko njega

Knjige – Tušta i tma

28.мај 2014. Teofil Pančić

Kratka pisma za dugo čitanje

Glavnina stranica ove obimne prepiske Miljenka Jergovića i Svetislava Basare je za čitaoca podsticajna razmena dva ekstraordinarna duha

Poplave i osiguranje

28.мај 2014. Radmilo Marković

Bez brige, para nema

Šta će od osiguravajućih kuća da naplate velika javna preduzeća, a šta građani, i koliko je u Srbiji razvijena kultura osiguranja

Zakon o vanrednim situacijama

21.мај 2014. Tatjana Tagirov

Propusti i posledice

Džaba nam zakoni, ako ih se ne pridržavamo. Da jesmo, još ranije bi bile preduzete preventivne mere protiv elementarnih nepogoda i razmere ove tragedije bi kud i kamo bile manje

Nuspojave

19.фебруар 2014. Teofil Pančić

Malo nas je, ali…

Kako je "publicist iz Zagreba" otkrio srpskog alfa mužjaka

Filipini – Život posle tajfuna

27.новембар 2013. Nemanja Rujević, Peter Hille

Glad beskućnika

Centralna filipinska ostrva tajfun Haijan zahvatio je kada je bio najsmrtonosniji. Tela se i dalje broje i pohranjuju u masovne grobnice. Lokalni zvaničnici polaze od preko 10.000 mrtvih. Raseljeno je milion ljudi, četiri miliona je ostalo bez krova nad glavom, šteta se procenjuje na četrnaest milijardi dolara, a struje će u čitavoj zemlji verovatno biti tek krajem godine

Intervju – Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava

20.новембар 2013. Tamara Nikčević

Kako sam i zašto pozvana da svedočim

Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim

 

06.новембар 2013. Ivo Andrić

Trenutak u Toploj

"Ne bih se mogao setiti nijednog, ma i kratkog perioda u životu bez Njegoševog stiha, bez misli o Njegošu", zapisao je o svom odnosu prema Njegošu Ivo Andrić. Andrić se Njegošu čitavog života vraćao i o njemu u periodu 1925–1963. napisao desetak tekstova, više nego o bilo kom drugom piscu. "Vreme" je ove godine, u broju 1151. objavilo Andrićev esej iz 1935. godine Njegoš kao tragični junak kosovske misli, a u ovom broju objavljuje poslednji njegov tekst o Njegošu. Andrić ga je napisao 1963, povodom 150. godišnjice Njegoševog rođenja, i objavio ga u listu "Komunist" 28. novembra te godine. Andrićevo delo u tom trenutku je zaokruženo, on je tada već svetski poznat pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, i on u kratkoj priči pod naslovom Trenutak u Toploj poslednji put vraća svoj dug Njegošu, opisujući ga kao dečaka u kome zrije sve ono što će kasnije pretočiti u stihove i pokušati da ostvari u delu i životu.

47. BITEF

02.октобар 2013. Dragana Bošković

Teško je razumeti

Mnoge pozorišne predstave viđene na ovogodišnjem BITEF-u pomerale su granice pozorišta ka stranputicama, koje su bile ne samo nemušte nego i neinteligentne