Srbija i NATO

Kosmička pravda i posledice

Cinici tvrde da ima simbolike u tome što su ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić 18. marta, samo šest dana pre šesnaeste godišnjice početka bombardovanja SR Jugoslavije, potpisali tokom posete sedišta NATO a u Briselu Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) o daljoj saradnji Srbije sa NATO alijansom. Oni koji nisu skloni simbolici kažu da je IPAP vlada Srbije usvojila 20. decembra 2014. godine, da saradnja traje odavno i da je IPAP samo jedan od oblika te saradnje (doduše, najviši oblik), i to u okviru programa Partnerstvo za mir, u kome je Srbija još od 2006. godine, a da Srbija ima brojne bolne godišnjice i bez 24. marta

Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša

Klupa Eduarda Sama

Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.

Ukrajinska narodna muzika

Neocarinjeni poklon

Između Ukrajinaca i nas ima srodnosti, da, u većini njihovih pesama razabraćete o čemu se radi, jedino možda nećete biti načisto ko je ostavljen, a ko je verolomac, ali malo misterije ne škodi muzici, dapače

Knjige

Sjajni tumači »opravdane čudnovatosti«

Knjige Didijea Eribona i Pola Vena izvanredne su i kao uvod u Mišela Fukoa, i kao dodatak već pročitanom

Nuspojave

Digitalni cinkaroši i histerija moralisanja

Kako smo uzročnika svih svojih problema locirali i linčovali u liku vozača hitne pomoći koji je u nedoba kupio džak kiselog kupusa

Putopis s turneje – Po Skandinaviji, i oko sveta

Ukulele i ja

Portugalska muzičarka koja je svirala na najneobičnijim mestima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, za "Vreme" piše o utiscima sa svojih putovanja i nastupa

Intervju – Matija Dedić, džez pijanista

Džez u oskudnim vremenima

"Ima nekih ljudi koji na aparatima održavaju džez glazbu u Hrvatskoj, ali nema kolektivne energije koja bi pokrenula klince. A ne može je ni biti u zemlji koja je samu sebe pojela i pokrala. Verujem da je isto i u okruženju. Nažalost, džez nije opstao ni kao opozicija!"

Neredi u Vojvodini

Groznica fudbalske noći

O tome zašto je policija sedela skrštenih ruku posle prvih napada na lokale Albanaca, da li nije opremljena, da li je tek tako inertna, ili ima neki dalji i dublji razlog, za sada ostaje da se čita između redova. Pa, kako ko pročita

Roman – Životinjsko carstvo

Vežbe iz poslušnosti

Novi roman Davida Albaharija politički je samo i jedino u onom suštinskom smislu: on se bavi mračnim i kukavnim predelima ljudske duše

Srbija–Austrija – Aspekti bilateralnih odnosa od 1836. do 1914.

Beleške burnih odnosa

U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora

Izložba – Slike i crteži Danice Jovanović (1886–1914)

Prekinuta linija

U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu prvi put se predstavlja opus Danice Jovanović, nepravedno zaboravljene slikarke koja se uz Nadeždu Petrović može smatrati jednom od najboljih predstavnica srpskog modernizma. Izložba svedoči i o njenom tragičnom životu – imala je svega 28 godina kada su je septembra 1914. austrougarski vojnici uhapsili i sa grupom talaca streljali podno Petrovaradinske tvrđave

Intervju – Marija Bošković, direktorka Sektora za PR »Telekom Srbija«

Dobra ideja – najskuplja stvar na svetu

"Već posle par meseci kampanje ‘Kada voziš, parkiraj telefon!’ pokazali su se rezultati – znatno se smanjio broj vozača koji su nepropisno upotrebljavali mobilni telefon tokom vožnje. Ovo je jedna od retkih kampanja koje nisu dobile nijedan negativan komentar, ni od stručne ni od šire javnosti"

Nuspojave

Građani sela Luganska

Ako "evropljaninu Vučiću" iko baca klipove u točkove evroprogresa, onda su to samo ljudi koji su deo njegovog sistema vlasti

Portret savremenika – Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije

Ide Maja na čelu kolone

Čudu je ravna veština Maje Gojković da politički preživi. Hoće li joj se ponoviti šansa da još jednom u životu bude korak ispred, recimo, onih koji odluče da odu od Aleksandra Vučića? Možda i ne, ali Vučić ne mora više da se oslanja na istraživanja javnog mnjenja. Treba da se osloni na put kojim Maja ide. Po tome će znati sve o svom rejtingu

Još jedan tajni ugovor

Arapi mere srpsku struju

Zbog nesposobnosti EPS-a da u postupku javnih nabavki obezbedi strujomere, Vlada Srbije namerava da sklopi ugovor sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata

Lisica i ždral

Početak i kraj

Kako smo onolika leta Gospodnja proveli daleko od našeg rođ. morskog dobra, od naše obale koja je usled svoje prirodne, a ipak i enormne razuđenosti izazivala zavist mnogog talijanskog rodoljuba?

Depopulacija Srbije

Opustela zemlja za starce

Od sredine XX veka, od 1948. do 1991. stalno je bilo više rođenih nego umrlih, uvek je bio pozitivan prirodni priraštaj koji se jeste smanjivao, ali je bio pozitivan. Tek od 1992. broj umrlih je postao veći od broja rođenih, da bi do kraja 2013. u Srbiji preko 550.000 više umrlo nego što se rodilo. Za dve godine imaćemo celu jednu Crnu Goru manje – i to je podatak koji pokazuje ozbiljnost situacije

Demanti

Pogrešan profesor

"Fusnota za ambroziju", "Vreme" br. 1225

Lisica i ždral

Pristojna ponuda

Bih li ja, kao amater i samouk, mogao pomoći urbanistima i ruralistima da se u divljinu naših naselja i naše kakve god putne mreže unese nešto malo reda?

Intervju – Branka Parlić, pijanistkinja

Tajna Filipa Glasa

"Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Satijevu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: ‘Hadži-Mitke, žal za mlados...’ – to mu je bila prva asocijacija. Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak..."

Intervju – Radoslav Milenković

Palanačka igra na male goliće

"Kažu, vreme socijalizma bilo je ‘Periklovo doba’. Pa, bilo je, znate... Eto, doživeo sam i to da se s nostalgijom sećam takozvane Titove epohe. Zašto? Možda zato što trideset godina ovde nije sagrađeno gotovo ništa! Vozimo putevima napravljenim u periodu ‘titoizma’; sa tih česmi pijemo vodu; beogradska rasveta postavljena je u vreme Branka Pešića, Živorada Kovačevića, Bogdana Bogdanovića... Šta su napravili oni koji su došli nakon njih?! Najzad, oprostite, u tom ‘Periklovom dobu’ kultura je bila programski određena kao stavka važna taman koliko i teška industrija"

Ono sve (što znaš o meni)

Vreme uspeha! (jun 2014.)

Poslovne vesti

Izbegličke teme u kulturi

Tragovi nevidljivog naroda

Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama

Akademski put master predsednika Tomislava Nikolića

Toma diploma i druge priče

Predsednik je diplomirao, to smo svojim očima videli, na marketingu SRS, dok je master obranio temom o ekonomskim efektima prijema Srbije u EU, što još svojim očima nismo videli. Ostaje nam samo da (zasad) verujemo da je reč o "temeljnoj analizi" iz koje možda nešto možemo i da naučimo

Javna preduzeća i osiguranje od poplava – opet

U raljama neodgovornosti, nediscipline i politike

Kako to da "Kolubara" nije osigurana od poplava, kako to da Termoelektrane "Nikola Tesla" jesu, i kako se TENT našao usred dnevnopolitičkog obračuna

Sterijino pozorje

Mali im je ovaj Urban

Ovogodišnje Pozorje ispalo je bolje nego što se moglo slutiti, ali to ne znači da nije bilo bizarnih stvari na njemu i oko njega