Ono sve (što znaš o meni)

Nemoguće je nabrojati Sve To. Ovo su samo fragmenti jednog ličnog spiska, taloženog decenijama, podložnog stalnom dopunjavanju.

Poslednja tura pred fajront – osim što nije poslednja. Onda teturanje kući – osim što nije baš teturanje, a možda nije ni kući. Tranzistor u hotelskoj sobi. Narandžasto svetlo u stanu preko puta. Prašnjavi miris posle kiše (izumrlo). Orgazmički vodopad bubnjeva u Whole Lotta Love, LP verzija, 4.26 do 4.29. Cela ta pesma, uostalom: seks u čistom stanju. Prigušeni Majls u Liftu za gubilište. Suvišna cigareta pred spavanje. Uopšte, cigareta. Uopšte, sve pred spavanje.

Šetnja Gornjim Gradom, kroz Kamenita vrata, podruku, s kišobranom. Burek za ceo tramvaj. Pogled s Varadina. Crvena zgrada na uglu Jovana Boškovića i Stevana Branovačkog. Flert od kojeg neće biti ništa. Flert od kojeg će biti svašta. Aroma hašiša u nozdrvama. Oči koje te vole, u mraku. Oči koje voliš, na svetlu.

Prvi red u Kinoteci. Zelenilo prenosa fudbalske utakmice, nevažne, bez tona. Nirvanisanje u bašti, pod lipom, uz trotoar. Njegoševom ulicom devojke idu. Knjiga koju pronađeš posle dvadeset godina. Dete koje te razneži, a prokleto ne voliš decu. Pogranična policijska plavuša, s konjskim repom. Uopšte, krhke plavuše koje nose crno. Brinete koje nose već nešto. Ili ne nose. Svakoj blagi osmeh dam, dal je poznam ili ne. Pidžn ingliš s nepoznatima. Ono slovensko LJ i NJ u jezicima koji te glasove ne poznaju. Kloparanje točkova na šinama, vagon-restoran, Nicht hinauslehnen, E pericoloso sporgersi, Ne pas se pencher au dehors. Vokal spikerke na Zagreb Gl. kolodvor. Kolodvor Žabica, Fiume. Klompasti, beli seksepil medicinskih sestara. Hladna elegancija Blow Upa. Citroen DS. Francuski filmovi pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih. Britanski filmovi pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih. Mercedes 0302, tako jebozovan, sa predivnim oblinama, beli volan, 49 sedišta. Drum, Balkan, osamdesete. Reke, serpentine, plavetnilo.

Vino, sir, pršut. Odlomak hleba natopljen maslinovim uljem. Zelene pivske flaše, stare zidarske i nove fensi. Osećaj da preteruješ. Želja da ne prestaneš da preteruješ. Ljutito lajanje smešnog psa, potreba da ga zagrliš što je tako smešan. Seansa besomučnog čitanja zbog koje ostavljaš sve i izneveravaš svakoga. Smrt Ivana Iljiča. Mrtvi, priča. Mrtvi, film. Tonio jebeni Kreger. Lagani greb ćebeta. Nagoveštaj zore u prozoru. Prva „četvorka“ od Stanice ka Limanu, u 4.30.

Hrskava pileća kožica. Kajgana s mladim lukom. Prekmurska gibanica. Dobre novine u carstvu m.f. hladovine. Gorkost od piva, slatkiselost od višnje, ljutost od paprike. Ajvar bez patlidžana, riba bez kostiju, turska bez šećera. Češnjak u maslinovu ulju, ćevap u dunstu, ćevapi u Nišu. Lignje na žaru, gravče na tavče. Jedan na jedan.

Čehov, Selindžer, Kundera. Mostar, Sevdah, Reunion. Jumping, Jack, Flash. Mingus, Ah, Um.

Osećaj greha, osećaj rizika, osećaj da si živ živ živ. Plava jutra. Ona snaga i bistrina kad mamurluk prođe. Badem u beloj čokoladi. Zvuk vežbanja klavira u Kondinoj. Biciklanje niz vetar. Jato gusaka kraj druma, u julu ili avgustu. Suncokreti iza njih. Od Opova do Bođana, pa nazad. Dekadencija Palića. Villa Lujza! Apstraktni ekspresionizam mađarskog jezika. Krejzi čokolom, junajted kivanok. Fijuk noćnog ekspresa. Umag – Umago, Piran – Pirano, Lovran – Lorenzo. Gladak kamenčić-amajlija, koji te je dugo čuvao, pa te izgubio, i šta li će sada da te čuva? Tlocrt jednog doma, bivšeg. Mladina u poštanskom sandučetu, petkom, osamdesetih. Jst grem gor na Škofl’co, čeprou sm tam že biu. Šareni pankeri na ulicama. Kiša u listopadu na otocima.

Zelena grana s tugom žuta voća. Letnja vanvremenost, lepljiva i omamna. Radio na terasi, i neka od Onih pesama, bez povoda, nizašta, onako, jer tako treba. Huk ćuka, cvrktaj netopira, tamo negde ka rivi. Jesenja depresija, brzinski utopljena iznutra. Šljap točkova na mokrom asfaltu kod Banovine. Cars Hiss By My Window. Svetlost ponoćne lampe, Radio Novi Sad. Uostalom, Novi Sad.

Kompaktno rižino zrnce-pirinče među zubima, kao jezgro kosmosa pred prasak. Borovina, mokro, ujutru. Četiri sata sna, a onda oči širom otvorene; tištanje, tuga za nečim čega nije bilo. Prozračno pijanstvo od terana. Želja da ga održiš zauvek, treba ti. Zašto ti treba? Svet boli. Svet voli. Voliš svet. Ne, niko ne voli svet, prevelik je za voljenje.

Je li to sve? Nije, ma kakvi. Spisak se zaokružuje kad te više nema, celovit je tek bez tebe. U gorem slučaju – ako umreš za života. Nemoj umreti, neću umreti. Ne za života, tek posle. Diši duboko, udiši svet, počni da grešiš, odmah.

foto: olja petronić