49. Bitef

Ilijada i sto jada

Prvi Bitef bez Jovana Ćirilova protiče u znaku ljubljanske Ilijade, i manjih ili većih razočaranja najnestrpljivije očekivanim produkcijama

Pisci o slikarima – O Draganu Matiću

Azurni avgust

Ciljevi održivog razvoja

Zajedno do šesnaestog cilja

Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno

Nuspojave

Princip hladne odbojnosti

Kako mi je policijska plavuša uspešno pokvarila dan i kakve to veze ima s "postjugoslovenskim besom"

Reportaža – Sa "Vremenom" na Egzitu

Izlazna strategija

Stevan je drobilica, Nebojša je razarač, Jasmina je pravi frontmen. Ja sam tu da se izvučem, uživam, ne uprljam mit i uvećam CV raritetnim podatkom – "izveštavao s Guče, svirao na Egzitu". Brži smo nego na probama, ali funkcionišemo. Super funkcionišemo. Tokom poslednje dve pesme primećujem u publici furioznog gitaristu benda Eagles Of Death Metal koji se na našoj poslednjoj stvari približio bini da nas što bolje čuje i vidi. Čoveče, ovo je ludilo

Sterijino pozorje 2015.

Kazimir, Dolar i drugi neprijatelji naroda

Jubilarno Pozorje prikazalo je manje-više realno stanje našeg teatra, što je i zadatak ovakvog festivala, a valjda i doprinelo kreiranju nekog boljeg, što mu je takođe misija

Forbsova rang-lista najuspešnijih biznismena

Povratak Miroslava Miškovića

Ivica Todorić je najuspešniji biznismen u regionu, a iza njega su Branko Roglić i Emil Tedeski, tvrdi "Forbs". Četvrti na listi, i najuspešniji u Srbiji je vlasnik Delta Holdinga

Strip – Porodica Tarana

Novac u rukama

Strip serijal o bračnom paru bogatih skorojevića danas čitamo na sasvim drugi način od vremena kada smo ga kao deca pratili u socijalističkim novinama

Monografija – O pozorišnoj muzici Predraga Vraneševića

Zvuk scene

Knjiga Ulaz slobodan posvećena muzici koju je Peđa Vranešević uradio za preko stotinu pozorišnih predstava važan je iskorak u borbi protiv zaborava, koji inače hronično podriva temelje našeg samopoštovanja

Podrška Beogradu na vodi

Spontano stranačko okupljanje

"Podržimo projekat koji će Beograd svrstati u najlepše svetske metropole. Podržimo volju da se u našoj zemlji konačno nešto pokrene. Ja želim Beograd na vodi, a ti?", pisalo je u informacijama o najavljenom događaju

Nuspojave

Dripačka mera poretka

Kako je grupa novosadskih dripaca i uzurpatora označila novinarku kao "agenta hrvatske obaveštajne službe", i šta nam to govori

Srbija i NATO

Kosmička pravda i posledice

Cinici tvrde da ima simbolike u tome što su ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić 18. marta, samo šest dana pre šesnaeste godišnjice početka bombardovanja SR Jugoslavije, potpisali tokom posete sedišta NATO a u Briselu Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) o daljoj saradnji Srbije sa NATO alijansom. Oni koji nisu skloni simbolici kažu da je IPAP vlada Srbije usvojila 20. decembra 2014. godine, da saradnja traje odavno i da je IPAP samo jedan od oblika te saradnje (doduše, najviši oblik), i to u okviru programa Partnerstvo za mir, u kome je Srbija još od 2006. godine, a da Srbija ima brojne bolne godišnjice i bez 24. marta

Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša

Klupa Eduarda Sama

Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.

Ukrajinska narodna muzika

Neocarinjeni poklon

Između Ukrajinaca i nas ima srodnosti, da, u većini njihovih pesama razabraćete o čemu se radi, jedino možda nećete biti načisto ko je ostavljen, a ko je verolomac, ali malo misterije ne škodi muzici, dapače

Knjige

Sjajni tumači »opravdane čudnovatosti«

Knjige Didijea Eribona i Pola Vena izvanredne su i kao uvod u Mišela Fukoa, i kao dodatak već pročitanom

Nuspojave

Digitalni cinkaroši i histerija moralisanja

Kako smo uzročnika svih svojih problema locirali i linčovali u liku vozača hitne pomoći koji je u nedoba kupio džak kiselog kupusa

Putopis s turneje – Po Skandinaviji, i oko sveta

Ukulele i ja

Portugalska muzičarka koja je svirala na najneobičnijim mestima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, za "Vreme" piše o utiscima sa svojih putovanja i nastupa

Intervju – Matija Dedić, džez pijanista

Džez u oskudnim vremenima

"Ima nekih ljudi koji na aparatima održavaju džez glazbu u Hrvatskoj, ali nema kolektivne energije koja bi pokrenula klince. A ne može je ni biti u zemlji koja je samu sebe pojela i pokrala. Verujem da je isto i u okruženju. Nažalost, džez nije opstao ni kao opozicija!"

Neredi u Vojvodini

Groznica fudbalske noći

O tome zašto je policija sedela skrštenih ruku posle prvih napada na lokale Albanaca, da li nije opremljena, da li je tek tako inertna, ili ima neki dalji i dublji razlog, za sada ostaje da se čita između redova. Pa, kako ko pročita

Roman – Životinjsko carstvo

Vežbe iz poslušnosti

Novi roman Davida Albaharija politički je samo i jedino u onom suštinskom smislu: on se bavi mračnim i kukavnim predelima ljudske duše

Srbija–Austrija – Aspekti bilateralnih odnosa od 1836. do 1914.

Beleške burnih odnosa

U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora

Izložba – Slike i crteži Danice Jovanović (1886–1914)

Prekinuta linija

U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu prvi put se predstavlja opus Danice Jovanović, nepravedno zaboravljene slikarke koja se uz Nadeždu Petrović može smatrati jednom od najboljih predstavnica srpskog modernizma. Izložba svedoči i o njenom tragičnom životu – imala je svega 28 godina kada su je septembra 1914. austrougarski vojnici uhapsili i sa grupom talaca streljali podno Petrovaradinske tvrđave

Intervju – Marija Bošković, direktorka Sektora za PR »Telekom Srbija«

Dobra ideja – najskuplja stvar na svetu

"Već posle par meseci kampanje ‘Kada voziš, parkiraj telefon!’ pokazali su se rezultati – znatno se smanjio broj vozača koji su nepropisno upotrebljavali mobilni telefon tokom vožnje. Ovo je jedna od retkih kampanja koje nisu dobile nijedan negativan komentar, ni od stručne ni od šire javnosti"

Nuspojave

Građani sela Luganska

Ako "evropljaninu Vučiću" iko baca klipove u točkove evroprogresa, onda su to samo ljudi koji su deo njegovog sistema vlasti

Portret savremenika – Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije

Ide Maja na čelu kolone

Čudu je ravna veština Maje Gojković da politički preživi. Hoće li joj se ponoviti šansa da još jednom u životu bude korak ispred, recimo, onih koji odluče da odu od Aleksandra Vučića? Možda i ne, ali Vučić ne mora više da se oslanja na istraživanja javnog mnjenja. Treba da se osloni na put kojim Maja ide. Po tome će znati sve o svom rejtingu

Još jedan tajni ugovor

Arapi mere srpsku struju

Zbog nesposobnosti EPS-a da u postupku javnih nabavki obezbedi strujomere, Vlada Srbije namerava da sklopi ugovor sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata

Lisica i ždral

Početak i kraj

Kako smo onolika leta Gospodnja proveli daleko od našeg rođ. morskog dobra, od naše obale koja je usled svoje prirodne, a ipak i enormne razuđenosti izazivala zavist mnogog talijanskog rodoljuba?