Nuspojave
Fotelje na sigurnom
Revizija je potpuna: nisu oni svima nama ukrali trinaest godina života, nego smo mi njima ukrali trinaest fotelja
Zoom
Dve fotelje, druže – Kako Maja Gojković izigrava Indijanu Džonsa i čemu služe arheološka istraživanja petooktobarskih događaja
Vučić nam tvrdi da je spoznao formulu koja povezuje političku popularnost i moć s mogućnošću bogaćenja, samo što je on ne primenjuje nego živi od plate. Još da nađe nekog u Srbiji ko mu veruje na reč
TV manijak
Žene na rubu nervnog sloma
U trenutnoj ponudi TV programa, čini mi se, nekako odjednom, nalećem na gomilu primera neobično konzervativnog odnosa prema ženi, njenoj ulozi i vrednostima
Roman
Daleko od kuće
Debitantski roman Amerikanca Bena Lernera, smešten u savremeni Madrid, duhovita je i inteligentno vođena priča o odrastanju
Fenomen
Svirajte večeras, momci, dok srce ne prepukne
"Rebetske pesme pisali su rebetisi za rebetise. Rebetis je bio čovek ophrvan tugom, koju je izbacivao iz sebe", piše u knjizi Gejl Holst o supkulturnom muzičkom žanru nastalom kao otpor grčkog naroda protiv diktature
Knjiga
1002. noć
Abas Hider, Lažni Indijac, Beograd, Službeni glasnik, 2017, s nemačkog prevela Maja Anastasijević
Intervju – Sofija Kordić, novinarka i književnica
Smisao života je volja za životom
"Kada su nas posjetili rođaci sa Raba, s tada četverogodišnjom kćeri, naš Lukas je imao tri godine, djevojčica je upitala roditelje: ‘Ma, ljudi kako se to moglo dogoditi Lukasu da živi u zemlji u kojoj se ne priča njegov jezik?’ Ta rečenica je, koliko djetinje naivna i smiješna, toliko i bolna"
Otvaranje
Nešto staro, nešto novo…
U istom prostoru, u novoj stalnoj postavci Narodnog muzeja, biće nekoliko nikad izlaganih eksponata, ali i potpuno nov stav prema pitanju da li treba pokazivati samo najlepše i najsjajnije iz kolekcije ili ne. Biće to važna, mada na prvi pogled neuočljiva promena u obnovljenoj zgradi našeg nacionalnog muzeja
Grčka i Makedonija
Novo poglavlje
Rešavanje decenijskog spora između Atine i Skoplja je primer kako je moguće prevazići probleme na Zapadnom Balkanu. Ako se čitava stvar uprkos mnogobrojnim otporima istera do kraja na red dolazi Kosovo
Grčka i Makedonija – Istorijski sporazum
Ime u zamenu za prosperitet
Za jedne "istorijski" sporazum, za druge "kapitulacija": kada se ratifikuje u Sobranju, građani će na referendumu imati poslednju reč da se izjasne za ili protiv imena "Severna Makedonija". Do tada će vlade u Skoplju i Atini biti suočene sa protestima nacionalističke opozicije i crkve. A ni Moskva verovatno neće sve posmatrati skrštenih ruku
Dosije »Vremena«
Rekvijem za srpsku malinu
Iskusni malinar Božo Joković iz Severova kod Arilja, razočaran dvodnevnim stopiranjem otkupa maline i ponovnim smanjenjem otkupne cene na prvobitno ponuđenih omalovažavajućih 50 dinara po kilogramu, pozvao mobu i iskrčio čitav hektar svog malinjaka. Istovremeno, u beogradskim hipermarketima maloprodajna cena 125 grama prvih svežih malina bila je 320 dinara (bez PDV), odnosno 51,2 puta veća po kilogramu malina (2.560 d/kg − bez PDV). To znači da proizvođač malina učestvuje u maloprodajnoj ceni svežih malina (bez PDV) sa svega 1,95%, a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici "u lancu od malinjaka do hipermarketa" sa 98,05%
Kultura sećanja
Spomenar zatvorenih stanica
Možda ovom gradu zaista treba lepša i savremenija železnička stanica, možda će jednom na neku takvu stanicu stizati vozovi lepi i brzi kao oni u Parizu i Njujorku, možda će u ovoj zemlji i ovom gradu biti nekad dovoljno ljudi da mogu da plate i taj brzi, udobni voz. Kakvi su, uostalom, ne tako davno u ovaj grad i stizali. Nama, kojima je putovanje vozom bila ljubav, ali i nužda jer jeftinije nije moglo, dobra je bila i ova stara. Odlična ako ćemo pravo; da je makar malo umivena kako treba, potaman skroz
Na licu mesta – Nova i stara železnička stanica
Centar u Prokopu
Dva šaltera, stepenice, bez liftova, nedostatak infrastrukture u zabačenoj i još nedovršenoj zgradi železničke stanice Beograd centar, poznatijoj kao Prokop, izazvali su pravi odijum u javnosti, pogotovo stručnoj. Kad tome dodate gnevne komentare na društvenim mrežama što je šest meseci pre planiranog roka ukinut svaki železnički saobraćaj u Savskom amfiteatru, ne bi li se to zemljište što pre "privelo nameni" za projekat Beograd na vodi, stiče se utisak da prosečan stanovnik Srbije bar jednom mesečno putuje vozom
Zašto se uvodi obavezna Dina kartica
Guvernerka i evropski standardi
Mada opozicija tokom rasprave u Skupštini nije napadala obavezno uvođenje Dina kartice, poslanica Gordana Čomić nije dobila odgovor na pitanje na koji će način to biti urađeno. Zato su na društvenim mrežama mnogi izrazili otvorene sumnje da će ovde da oseti veliku kolateralnu korist, recimo, firma Asseco, gde sticajem okolnosti radi brat premijerke Ane Brnabić, što je poslužilo kao krunski argument zašto je ova cela akcija uopšte preduzeta. Ne treba se nad tim čuditi kad već znamo za sijaset slučajeva – Siniša Mali, Savamala, Vulinova tetka, samo su ordinarni primeri – kako sistem ume da funkcioniše
Proizvodnja lažnih vesti
Režimska mašinerija za širenje laži
Nema mnogo svrhe pitati se kako lažne vesti mogu tako lako da prođu u Srbiji, jer nam je odgovor ispred nosa. Krajem maja navršilo se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić stupio na dužnost predsednika Srbije. Tim povodom, portal Istinomer, inače posvećen proveri istinitosti izjava političara, objavio je opsežnu analizu izjava Aleksandra Vučića u prvoj godini predsedničkog mandata i izveo računicu da je više od 90 odsto njegovih izjava koje je Istinomer proverio bilo – neistinito
Slučaj Stefana Cvetkovića, plastični sat i specijalni rat
Sluđivanje naroda
Ono što je započelo kao tragedija pretvorilo se u potpunu farsu, a javnost sluđena od svega imala je nekoliko dana drugačije napetosti: slučaj "ubijene pevačice" zamenio je slučaj "otetog novinara". Na kraju, od velike galame ostaće nerazjašnjeno glavno pitanje – da li je vlast sve znala od početka? U najcrnjem scenariju, čitav ovaj događaj organizovao je sam režim u želji da kompromituje novinarsku profesiju koja je inače na ivici propasti. U drugačijoj, malo povoljnijoj varijanti, vlast je samo lukavo iskoristila egzibicionizam jednog čoveka koji je voleo da javno kaže moćnima da ih se ne plaši i da će ih sve razbucati
Lični stav
O narodu ostarele dece
Tužno je živeti u svetu praznih i razočaranih staraca. Možda nam je, ipak, taj svet još uvek dalek i stran. Možda se dečaci samo igraju. Odlučili su da se preruše u starce, stavili su masku, sedu kosu i brkove, navukli tup i prazan izraz lica
Intervju – Đorđe Matić, pesnik i esejista
Zaborav je najstrašniji
"Njegoš je bio ozbiljan čovjek, jedinstvena, genijalna, tragična osobnost koja je s najdubljom vjerom i misijom gradila i povezivala usred krvavih sukoba i podijeljenosti, a ovo danas su uglavnom barabe, prevaranti i ćoškaroši s figom u džepu"
Pozorište – Pet života pretužnog Milutina
Mnogo poezije, malo drame, kratkoća pozorišnog minuta
Predstava Ateljea 212 po novom tekstu Milene Marković otvorila je niz pitanja o prirodi (ne)dramskog teksta i njegovom scenskim potencijalu
Lični stav
Opšti mukajet!
Članovi komisije Ministarstva kulture "izneli su stav" – dakle unisono, da navođenje imena članova komisije koji su ojadili časopis "Kvartal" 2017. "ne predstavlja dobru praksu". A to znači: u pamet se časopisi koji 2018. niste podržani! Nemoj slučajno da neko zucne, da se usprotivi, jer to "ne predstavlja dobru praksu"!!!
Rezultati
Dejstvo kritike
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope objavili su rezultate analize najnovijeg konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva. Evo nekih zanimljivosti
Intervju – Aleksandar Kostić, eksperimentalni psiholog i dopisni član SANU
Govor kao sredstvo predviđanja
"Praćenje promena učestalosti pojedinih pojmova može da posluži kao nagoveštaj budućih događaja. Da smo, na primer, pratili učestalost toponima "Kosovo" od 1990. godine u nekoliko vodećih svetskih dnevnih novina, videli bismo da od 1996. godine njegova učestalost naglo raste"
Intervju – Mirna Zakić, istoričarka
Banatski Nemci i nacionalsocijalizam
"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"