“Da se istina više poštuje, antifašizam se ne bi dovodio u pitanje, već bi bio temelj na kome izgrađujemo društvo, narodnim herojima ne bi se odrubljivale glave, ne bi se brisala imena ulica, partizanska groblja ne bi zarastala u korov, na jevrejskom groblju ne bi se crtali kukasti krstovi. Mrtvi bi imali mir. A živi bi bili zagledani u sadašnji trenutak i budućnost”
Neće biti da je uspeh filma Air tek reakcija na zbilja iritantnu infantilizaciju savremenog američkog filma višeg ili visokog produkcionog kalibra, baš kao što pojašnjenje tog uspeha ne može da se posmatra isključivo u svetlu jednostavne posledice pojave kvalitetnog i znalački upakovanog i plasiranog filma
Vraćajući se avionom iz Soluna 8. oktobra 2000, dok smo uspinjući se preletali Pelagoniju, uhvatio me snažan panični napad i držao sve do sletanja na Surčin. Raspao sam se. Iako je naoko sve bilo gotovo, ono što ostaje je mentalitet sredine koji se najteže menja i u kojoj se treba izboriti za podizanje svesti kako ličnim primerom tako i udruživanjem i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju uslova života i rada. Što je baza opstanka. Život dostojan čoveka. Ali da se razumemo, laknulo mi je. Jedno sranje manje. Otišao sam kući i odveo ćerku u parkić
Ovo “irsko viđenje” Čendlerovog najpoznatijeg lika svakako nije previše nadahnuto i uzbudljivo, ali jeste dostojanstveno. Džordan je, iako mu je više od sedamdeset godina, pokazao da je i dalje reditelj od integriteta, inteligentan i pouzdan, relevantan u meri u kojoj to većina njegovih ispisnika koji su još uvek živi i aktivni više nije
Prvi album Discipline kičme nekad se smatrao prvim velikim alternativnim rok izdanjem u našim krajevima. Kad se danas presluša, jasno je da je ova divlja ploča zapravo neupitni klasik jugoslovenskog rokenrola i originalni doprinos onom svetskom
Teško je setiti se 2000. godine, jer niko ne voli da se seća ružnih događaja. I ja sam ih brzo zaboravio. Ponekad nisam siguran da li su se uopšte desili. A onda me neka fotografija, pesma ili snimak, neka godišnjica podseti da jesu. I pitam se kako je moguće. Danas, taj apsurd, taj tragikomičan kadar izgleda toliko groteskno i perverzno da ne bi prošao čak ni kod nadrealista. A mi smo u to verovali. Kako je moguće da smo sve to živeli, da niko nije imao snage i plan da to zaustavi? Danas, kada se sve to ponavlja, blizu nas, mislim da nas istorija ništa nije naučila. Ništa mi nismo naučili iz prošlosti i sve može opet da se ponovi. Sada, ovde i odmah
Odavno je Beograd metropola koja se raspada od korupcije i beznađa, baš kao Gotam Siti u priči o Betmenu. Ima tu nekih novih zgrada, ali oronulost celog društva vrišti i pitanje je koliko će nas sve to kolektivno koštati kada se jednom podvuče crta. A već košta
“Mi smo želeli da se taj finansijski momenat, ako je moguće, isključi iz svake diskusije. Može se odrediti kolika je cena dva kilograma aluminijuma ili kolika je cena automobilske gume. Ali ko će da definiše kolika je cena ljudskog života? Ja ne znam koliko bismo mi inače bili plaćeni za ova 24 dana. Ali siguran sam da smo spasili makar jedan život, a verovatno i više. I to je dovoljno”
Posetu brazilskog predsednika Pekingu mnogi označavaju kao istorijsku. Imajuću u vidu ekonomski, trgovinski i geopolitički značaj Kine i Brazila u međunarodnoj areni, susret Si Đinpinga i Lule da Silve pomno je praćen sa obeju strana Atlantika. Nakon posete Kini, Lula je otputovao u državnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je predložio stvaranje novog formata sličnog G20 kako bi se okončao rat i uspostavio mir u Ukrajini
Prethodna nedelja na Tviteru i oko njega bila je najzanimljivija od kako je tu mrežu prošle godine u oktobru u potpunosti preuzeo Ilon Mask. Počelo je obeležavanjem BBC-ja kao medija koji finansira vlada, što je izazvalo pravu buru u Britaniji. Pre dve godine etikete da “sarađuju sa vladom Srbije” nalepljene su na Tviteru i nekim srpskim medijima, uključujući i RTS
Kunijoši, prvi japanski karikaturista, jedan je od najistaknutijih ukijo-e umetnika 19. veka. Zvali su ga Ratnička Grafika, zato što je crtao istetovirane heroje. Voleo je mačke i bio je iskren čovek
Ovo je – kako su mudri analitičari brzo ocenili – egzistencijalni rat u kome su aspiracije toliko udaljene da ne ostavljaju prostor ni za kakav sporazum, zbog čega rat može da se završi samo porazom ili kolapsom jedne od zaraćenih strana. Iscrpljivanje bilo koje strane vodi, dakle, okončanju rata, i to, dakako, na račun strane koja je zbog iscrpljenosti onesposobljena za njegovo dalje vođenje
