Skepta je trenutno najveći ulični heroj Londona i ličnost koja je promenila sudbinu engleskog hip-hopa, našavši njegov originalan glas – mimo američkog repa u svim njegovim pojavnim oblicima. Na Exitu ćemo ga sresti 7. jula!
„I am not a rapper. I am the activist / Ja nisam reper. Ja sam aktivista“
(Skepta, jednom)
Grajm (grime) je trenutno najautentičniji muzički predstavnik duha Londona, i dalje nepokolebljivo kosmopolitskog, čak i dok cela zemlja neumitno klizi u susret Brexitu i neizbežnoj amerikanizaciji. Kako to neobično zvuči, zar ne – bivša kolonija sad polako kolonizuje nekadašnju maticu? Ali, predstojeća prekoatlantska fuzija, kojoj ćemo verovatno biti svedoci u sledećoj deceniji, ne prolazi bez otpora. U slučaju grajma reč je o samoniklom uličnom pokretu iz koga se izrodio poseban umetnički izraz, što je više nego kulturološki značajno kao odgovor mogućoj kolonijalizaciji britanske pop kulture – ova autentično engleska podvrsta hip-hopa inspirisana plesnim garaž stilom, postoji već petnaestak godina, ali je tek u poslednje vreme izašla iz okrilja predgrađa.
Sve je počelo u severnom Londonu, gde je grupica drugara nastupala kao MC na zabavama i piratskim radio-stanicama, praveći sebi ime. Međutim, tek kad su počeli da prave majice pod sloganom „Boy Better Know“, postupno su postajali slavni i van svog kraja. Pod tim nazivom su polako počeli da objavljuju izdanja, pa se tu našao i uticajni Jme, Skeptin brat i neoficijelni ideolog mini-pokreta, kao i još par sličnih izvođača, čiji ulični kredibilitet niko nije mogao da porekne.
Od samog početka bilo je jasno ko je predvodnik, i te uloge se Skepta prihvatio bez predomišljanja – uostalom, kad osoba svoj prvi album nazove Najveći hitovi (Greatest Hits, 2007), jasno je koliko mu je do šale. Skeptin put odatle, preko albuma Microphone Champion (2009) i dalje, do danas, nije bio sasvim pravolinijski, kao ni kod drugih Afrobritanaca (slučaj rane grajm zvezde Dizzee Rascala; gost Exita bio je 2006), te je bilo tu i neuspelog očijukanja sa komercijalnim trendovima, sve dok ovaj umetnik nije rešio da bude ono što jeste: glasnogovornik jedne generacije koju je polako potapala promena socijalne klime posle Svetske ekonomske krize 2008.
Rođen 1982. pod imenom Joseph Junior Adenuga Jr, pripadnik ne tako velike manjine – nigerijske zajednice u Londonu – dečak koji će postati Skepta rastao je u relativno strogoj porodici u kojoj se znao red, sve dok posla odjednom nije bilo manje nego nekad. U poslednjih desetak godina, pejzaž Engleske se promenio i postao isključiviji nego što se to činilo i predstavljalo u medijima. Happy–go–lucky Britanija iz neolaburističkih i proevropskih snova otišla je kroz prozor tokom 2016, sledeći opšti populistički trend i tribalizaciju društava. U takvim okolnostima, biti pripadnik bilo koje manjine, postalo je rizičan poduhvat, te se Skeptin album iz te godine pod imenom Konnichiwa istakao ogorčenošću i oštrim rimama, osvojivši na kraju Mercury Prize, najugledniju britansku muzičku nagradu.
U roku od tri godine, Skepta je postao neka vrsta nacionalnog celebrytija sa stavom, mada izrazito ne voli da daje intervjue i odbija prisustvo medija kad god može. Puštajući muziku, reči, odeću i telesnu pozu da govore umesto njega, Skepta je zapravo maksimalno iskoristio nove mogućnosti medijski intergrisanog sveta, puštajući putem raznih njegovih digitalnih kanala poruke koje je on sam želeo, umesto da igra tuđu igru. Nepoverenje u javne medije definitivno je novi/stari rokenrol stav.
To je koincidiralo sa probojem drugih uličnih heroja, od kojih je Stormzy postao velika zvezda praveći neku vrstu frenetičnog grajma, sa lakoćom pronalazeći put do bele publike, te je pre neki dan postao prvi crnac rođen u Velikoj Britaniji – headliner Glastonberija, tog hrama među svetskim festivalima (gost Exita bio je 2016). Nema sumnje da je Skepta otvorio vrata svima drugima sa dna društvene lestvice, postajući instantni superheroj svakodnevice, a njegov upravo objavljeni album Ignorance Is Bliss zacementirao je status lidera scene, postavljajući nove standarde svojom raznovrsnošću iz koje nije nestalo proživljenosti i one neodoljive direktnosti, ravne udarcu u stomak.
U finalnom obrtu, najugledniji severnoamerički reperi – kao što su Drake, Kanye West, ASAP Rocky – sad zovu Skeptu da im bude gost na numerama, priznajući ga za veličinu u svetu savremenog hip-hopa. Bez sumnje: zato što su svesni da ima da kaže nešto što je važno svima. Ovaj dečko najbolje zna.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
