"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"
Na prvomajskim paradama u Jugoslaviji svaka opština, svako preduzeće ili škola hteli su da se pokažu u što boljem svetlu, izmišljali su originalne nošnje, kostime i maske, pravile su se scenografije i koreografije na vozilima koja su defilovala pred partijskim i državnim rukovodstvom. Kolone bi predvodile jedinice Narodne armije. Sredinom šezdesetih godina vojne parade koje su slavile pobedu nad fašizmom su razdvojene od prvomajskih. Poslednja je održana 1985. godine. Marširali su Jugosloveni, čvrstim strojevim korakom u budućnost. Šest godina kasnije počeli su da pucaju jedni na druge
Takozvana supermarket politika "za svakoga ponešto" podrazumeva da tu svako može da napuni svoju korpu želja i potreba. Na jednom su rafu ulice sa imenima Koče Popovića i Peka Dapčevića, na drugom Parada ponosa, na trećem vojna parada
Borba televizija za prestiž u kablu jeste borba za poziciju "u osnovnom paketu". Važno je da signal vaše TV stanice dospe u osnovnu ponudu kablovskih distributera, tako da vas pretplatnici vide bez doplaćivanja. Pa niste valjda pornić!
Orkestar Beogradske filharmonije prvi put od davne 1923. godine, kada je osnovan, otišao je na američku turneju tokom koje će nastupiti u najznačajnijim centrima američke muzičke izvođačke umetnosti
Novi Mihalkovljev film je u zapadnoj štampi okarakterisan kao proputinovski. Realno, film je proruski isto koliko i gomila proameričkih ili prodrugih filmova slične sadržine. Najviše je proljubavni. Za desetak godina, ili kad i ako prođe ukrajinska kriza, film Nikite Mihalkova gledaćemo kao priču o ljubavi i strasti – izgorećeš i biće ti muka ako se previše izložiš sunčevim zracima, beži u hlad i sačuvaj romansu. A kako je došlo do toga i čiji je Krim, neće biti važno ni ako od Krima ne ostane ništa
"Ako ostane ovako kao što je sada, na prag EU stići ćemo kao gologuzo pleme bez ijedne duhovne potrebe, sa samo jednom ambicijom: redovnom platicom, što će stranim i domaćim kapitalistima odlično sesti. A pošto pleme slepo obožava poglavicu, sagradiće mu totem sa verno izvajanom zadnjicom koja može da primi bezbroj celivanja odjedared, i to će biti najvažniji kulturni spomenik. Spomenik na našem grobu"
"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom
Fragmenti video-snimka Žandarmerije koji su se pojavili u utorak na sajtu "Blica" otvorili su više pitanja nego odgovora oko incidenta od nedelje 28. septembra, kada su se dohvatili žandarmi, Andrej Vučić i vojni policajci. Taj snimak je musav, loše montiran i ne odgovara na ključno pitanje: kako je incident započeo. Zato, međutim, otvara neka druga pitanja
Srbija je ulaskom u novu "koaliciju voljnih" predvođenu Barakom Obamom Zapadu htela da potvrdi svoje prozapadno opredeljenje. Za zemlju koja sa sobom vuče istorijsko nasleđe zločina počinjenih nad muslimanima, bolje bi bilo da se u ovom novom globalnom ratu protiv „muslimanskog terora", "zla koji ujedinjuje ceo svet", drži po strani
Svaka vest iz intime najjačeg čoveka u Srbiji, kao i svuda u svetu, vest je od prvorazrednog značaja jer ona može da definiše i obrasce njegovih postupaka. Izloženost javnom mnjenju usud je koji političari moraju da plate i tu nema razlike između, recimo, Sarkozija i Vučića
Bez imalo radosti i energije, organizatori i učesnici Parade odradili su svoje iz tri prstena policijskih kordona. Drugačije nije ni moglo, a to je ujedno i prilično precizan opis današnje Srbije. Međutim, sve ostalo što se toga dana dogodilo, znatno je simptomatičnije i sa posledicama koje tek treba da se pokažu
Prebijanje od žandarma tokom protekle Parade ponosa izvuklo je rođenog brata srpskog premijera iz izabrane ili dogovorene anonimnosti
Nepotrebni i blesavi incident na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, u nedelju 28. septembra oko 11.15, pokazao se kao mnogo važniji od događaja dana, Parade ponosa, koja je počela sat i nešto kasnije. To spada u onu staru novinarsku: vest je kad čovek ujede psa. Značaj tog incidenta sadržan je u činjenici da su se dohvatili pripadnici Žandarmerije s jedne i brat Aleksandra Vučića sa svojim obezbeđenjem s druge strane. Do toga nije smelo da dođe, samo da su se svi pridržavali pravila službe i normalnog postupka. Ovako se sve svodi na "porodicu" koju premijer ionako pominje svako malo
Peti oktobar je posle neprimerenih glorifikacija ostao u raljama nipodaštavanja, obezvređivanja i ismevanja svih onih koji su do tog datuma negirali ono za šta se sada zalažu, ali i onih koji su dugo verovali da je Srbija počela da živi od tog datuma
Legalizacija marihuane u medicinske svrhe u ovdašnjem svetu pre svega je političko pitanje. Oni koji više nemaju šta da izgube i koji u tome vide jedini izlaz, od društva traže samo jedno – da im omogući pravo na taj vid lečenja i da prestane da ih zbog tog izbora tretira kao kriminalce
Kao najdotiranija umetnost, pozorište se potpuno odreklo publike, ne u smislu povlađivanja, nego u smislu težnje za bilo kakvom društvenom relevancijom. Na tom fonu fraza "kriza je šansa", kad je o ovdašnjem teatru reč, možda i nije besmislena. Nije društvena relevantnost ovdašnjeg pozorišta sahranjena sa ovogodišnjim BITEF-om, ali jeste dovoljno glasno razglašena. Što možda i nije loše
Protekli vikend praktično je bio neprekinuti niz protesta raznih društvenih grupa, iz različitih pobuda
Ko je bio Goran Obradović Suša, kako je delovao njegov klan, s kim je sve sarađivao i kako je završio čovek koga se decenijama plašio čitav grad
"Preduzetnicima je najpotrebniji rani proces validacije, odnosno pronalaženja problema i njegovog rešavanja. Praksa je pokazala da većina startapa propada, ne zato što nisu uspeli da naprave ono što su zamislili, već zato što nisu uspeli da prodaju ono što su napravili"
"Slažem se da postoji veza između društvene odgovornosti i promocije, ali isto tako smatram da je informisanje javnosti o ovoj vrsti aktivnosti važno. Privrednim subjektima je svojstvena konkurencija kad je biznis u pitanju, pa zašto to ne bi bio slučaj i sa društvenom odgovornošću? Od toga koristi može da ima samo društvo, a to nam svima i jeste cilj"
Peko Dapčević je vozio džip. Koča Popović spačeka. Da li su bili skromni, ili su odricanjem od službenih automobila i šofera, svako na svoj način, zapravo naglašavali svoju posebnost? Jedan dete iz crnogorskog sela, drugi iz gradske, buržujske porodice, nadrealista. Obojica su heroji partizanske legende, ali nezgodno je kad heroji dočekaju penziju, kada počnu da ih muče prostata ili staračka zaboravnost. Uskoro će i poslednji svedoci Drugog svetskog rata i nastanka Titove Jugoslavije i njenih heroja nestati sa lica zemlje, lepo bi bilo da za nama ne ostanu baš sve same laži
